eseji

Ova stranica objavljuje eseje na različite haiku teme, kritike dobrih i loših pristupa u stvaranju i oblikovanju haikua, knjiga, časopisa, novina..., analize vašeg vlastitog postupka, kao i postupaka drugih autora kada je u pitanju "hvatanje" haiku trenutaka i njihovo oblikovanje u delo umetničke vrednosti, razmišljanja na različite haiku teme (uključiv spontane "pojedinačne" i grupne razgovore, intervjue i slično), sećanja na vaš vlastiti put u haiku i puteve u haiku drugih autora, kao i na raznovrsne haiku teme koje biste želeli da podelite sa drugima...

Tako je, na primer, Dimitar Anakiev u tekstu objavljenom u Haiku novinama (urednik Dragan Ristić iz Niša) pod nazivom "Haiku radionica", između ostalog, rekao:

"Sa pojavom knjige 'Ptičja staza' (Prosveta, Niš, 1995) kojom sam želeo da obeležim prvih deset godina pisanja haiku, moje haiku vreme je počelo sporije da teče i da izbacuje na površinu probleme kojima sam u prvom periodu poklanjao manje pažnje.

Jedan od takvih problema je i estetska vrednost haiku stihova. Još od Bašoa potiču estetski sudovi i praksa kolektivnog rada na haiku - tzv. haiku radionice.

Moram reći da me u poslednje vreme baš ovaj aspekt haiku posebno privlači i da većinu vremena posvećujem umetnosti pisanja haiku. Valjda, vremenom, kod svih onih koji se duže bave haikuom, brojna i elementarna pitanja prelaze u neki drugi plan, možda u podsvest, i ispoljavaju se spontano, dok se svesna delatnost u haiku fokusira na umetnost pisanja. To verovatno vredi za sve one sa umetničkim sklonostima.

Kakvom idealu se teži dok se bruse haiku stihovi u kojima je već pročišćen duh i vitalna duševnost? Ovo pitanje treba vrlo ozbiljno shvatiti. Ja sam ga postao svestan kada sam u nekoj matematičkoj knjizi video pravilne - geometrijske strukture pojava uzetih iz prirode kakva je, na primer, pahulja. Tada sam prvi put pomislio da se iza svih naoko nepravilnih prirodnih struktura krije pravilan oblik i da je haiku forma baš jedan takav oblik ili, ako ništa drugo, onda njegov simbol. Od tada nadalje sa manje naklonosti gledam na svoje spontane zapise, tj. ne doživljavam ih kao 'uzorak prirode', već težim nalaženju tog uzorka, brušenjem do kristala."