Sadržaj:
Aleksandar Ševo: Haiku naš nasušniDraga J. Ristić: Haiku: Istok i Zapad
Jim Kacian: Govor o haiku poeziji na Balkanu
H.F.Noyes: Tišina i bezmerje u haikuu
Željko Funda: Neka objašnjenja povodom haikumanije
Saša Važić: Putevi i stranputice
Jim Kacian: Šta hoće ti urednici?
Хаику је начин живота
Хаику је више од поезије. Он је начин живота. Почетком XX века A. С. Бредли, професор поезије на Универзитету у Оксфорду, je рекао: "У правој поезији суштина се може изразити само сопственим речима и не могу се променити речи а да се не промени суштина».1 Ово ме подсећа на оно што је T. С. Елиот одговорио мојој супрузи када га је питала, још као ученица, шта значе очи у његовој песми "Незасити људи": «То што сам написао управо је оно што сам и хтео да кажем».
По мојој "теорији", а узмемо ли Бредлијеву тврдњу као тачну, она позната изрека да само песници могу да схвате песме других песника не само да је тачна, него може бити и више од тога. То стога што песници негде у делу свог ума неминовно покушавају да "тумаче" песме других. У то тумачење спада и "замена речи", што је исто што и превођење, aли се на тај начин мења и «значење изворног дела». Осим тога, може се десити да ни сами песници нe схватају сопствене песме! Па, ко је онда тај ко их разуме ? Свевишњи или можда музе?
Oва теорија је далеко од шале када почнемо да размишљамо о проблемима превођења песама. То је стога што превођење не подразумева исту менталну активност коју називамо тумачењем. Проблем веродостојног тумачења песме остаје без обзира да ли се ради о вашој личној песми или песми неког другог. Ако је тешко разумети песме на сопственом језику, како онда да разумемо преводе песма на другим језицима? Тако се на први поглед чини да је превођење хаику песама потпуно јалов посао.
Видљива и невидљива ограничења
Различите верзије једног хаикуа
Пре него што се упустимо у детаљну анализу овог питања, погледајмо како је све превођена једна, у свету неспорно најпознатија хаику песма, али која је, по мени, једна од оних која нас лако може одвести на странпутицу и која се најчешће погрешно схвата. Ради се, наравно, о Башоовом хаикуу о жаби.
Стари рибњак Жаба ускочи — Звук воде. (Geoffrey Bownas и Anthony Thwaite)
Ово је вероватно један од најчешћих и најбуквалнијих превода овог хаикуа, репер на основу кога се могу процењивати остали преводи ове песме. Сматра се да постоји преко 170 верзија превода овог хаикуа, и то само на енглеском језику. Колико се они разликују? Јесу ли то уопште тачни и ваљани преводи? Задржаћемо се само на неколико узетих из књиге2 специјално објављене с циљем да се укаже на велике разлике до којих може доћи приликом превођења једног те истог хаикуа.
*Стари рибњак. Жaба ускочи — Звук воде. (Nippon Gakujutsu Shinkokai)
*Овај превод је исти као и претходни, с тим што је у њему употребљен одређен члан, а у првом неодређен – прим. прев.
Прастари рибњак! Звук воде кад се у њу загњури жаба. (W. G. Aston)
Ах, стари рибњак! И тај звук воде кад у њу ускочи жаба. (Basil Hall Chamberlain)
Стари рибњак. Ускочи жaба — Бућ! (R. H. Blyth)
Древни рибњак Ускочи жаба Звук воде. (Donald Keene)
Тих стари зелени рибњак; и гле, скок жабе разби спокој ноћи: бућ! (Harold Stewart)
Стари рибњак Жаба ускочи: Бућ! (Allen Ginsberg)
Разбивши спокој древног рибњака, жaба ускочи у воду — дубоки одјек. (Nobuyuki Yuasa)
Тихи рибњак Жаба ускочи Звук воде. (Edward G. Seidensticker)
Стари рибњак — Жаба ускочи И: пљус. (Makoto Ueda)
Тих стари рибњак и кад жаба ускочи зачу се пљусак. (Earl Miner)
Спокој древног рибњака у који ускочи жaбa. Зачу се пљусак. (Kenneth Yasuda) Стари рибњак ... Жаба ускочила Звук воде. (William J. Higginson)
Чуј! Жаба ускаче у тишину старог рибњака! (Dorothy Briton)
прастари рибњак-- жaба ускаче у његов пљусак (R. Clarence Matsuo-Allard)
рибњак жаба бућ! (James Kirkup)
O, ти рибњаче дубока мира По чијој површи сјајној к'о сузе Минулих дана малени жабац скаче Док звук нам воде уши плави. (Lindley Williams Hubbell)
Био једном један жабац радознао Што је на пању крај баре чучао И да види шта ће да се згоди Кад се он силан нађе у тој води Скочи правац па сав у том чуду Пиљи, гледи, очима не мрда С звука воде што се шири свуда. (у стилу шаљиве песме)
Жаба што уз звук воде скаче и прска У неку мрачну пуну алги бару Боље је да пази на будалу стару Што је чекат може у каквом шевару Ал не хаје она и на жалост своју Скоком јави свима о својему соју Да је добро памте не по финој школи Где научи певат, ни што други воли Сласт њенога батка од врха до прста. Памтити се неће по њезиној мати, Ни силном јој оцу, по његову чојству, Ни по брату што му батак растргнути Неки краљ поједе у силном задовољству. Памтиће је само и просто по врсти Галаме што прави кад по води пљушти. (у стилу сонета) Преводилачке муке: пример хаикуа о жаби
Већ сам поменуо да је ова славна Башоова песма једна од оних којe лако могу да нас одведу на странпутицу и која је најчешће погрешно схваћена. Тако смелу, а могуће и самоубилачку тврдњу бих сада покушао да поткрепим неким чињеницама о којима се мало зна а због којих се овај хаику тако често погрешно схвата (многи не желе чак ни да чују за њих јер се чврсто држе увреженог разумевања хаику поезије; доведу ли га у сумњу, читав њихов концепт хаикуа може да падне у воду).
У овом делу ћемо се бавити превођењем хаикуа са јапанског на енглески језик. Најпре ћемо се позабавити основним правилима традиционалног јапанског хаикуа која се тичу сезонске речи (киго или yuki), слоговне структуре 5-7-5 (teikei) и секуће речи (киређи). Традиционални јапански језик се често назива и yukiteikei да би се направила разлика између њега и модернијег хаикуа слободног стиха.
сезонске речи (киго)
Хаику је поезија природе. Могу ли се опажања Јапанаца, познатих по добро развијеној моћи опажања промена везаних за годишња доба, «превести» на енглески језик? У одговору на ово питање позабавићемо се следећим ограничењима:
такозваних 5-7-5 слогова (teikei)
Ритам и форма јапанског хаикуа су унапред утврђени. Добар пример је наредна анализа заснована на разматрању Кеика Имаоке.
Бесмислено је примењивати правила јапанског језика на потпуно другачији језик као што је енглески. Такозваних 5-7-5 јапанских слогова нису исто што и енглески слогови, па је погрешно писати хаику на енглеском са 5-7-5 енглеских слогова. То стога што не само да је квалитет енглеског слога другачији од јапанског, него и зато што исти број енглеских слогова нуди много више информација. Такав хаику на енглеском језику делује развучено а и није у складу с правилом о сажетости хаику поезије.
Јапански слогови се називају о nsei. У хаикуу се, међутим, користи "haku" ili takt=jion. Haku је најмања јединица звука у свакодневном јапанском говору и основа је јапанског стиха. Он је веома јасно изражен, кратак и чист као стакато, као, рецимо, sa-ku-ra. Haku се може даље поделити на фонеме (on-so), али то већ залази у научну област.
Јапански самогласници се зову bo-in. Има их 5: a, и , у, е и у ( као и у шпанском и латинском, док их у арапском има 3, у француском 11, у корејанском 9). Све до доба Хеиана у употреби су била 8 самогласника. Јапански сугласници се називају shi-in, има их 14 и углавном се не могу поредити са онима у другим језицима.
Веома је мало јапанских речи од само једног hakuа (такта), као што су tsu, su, ta, ki итд. Два хакуа (такта) су таман она дужина слога која одговара Јапанцима.
"У говорном јапанском језику мора је мање-више исте дужине што се тешко може применити на енглеске слогове. На енглеском језику су и акценти наглашенији него на јапанском, што понекад доводи до проблема када покушавамо да спаримо слогове, просто зато јер су речи на енглеском такве да не дају увек ритмичку мекоћу само зато што се састоје од пет слогова. Тако подела на 5-7-5, коју не чине наглашени и ненаглашени слогови, није довољно природна за енглески језик" (Shimpei Yamashita)
секуће речи (киређи)
Секуће речи потичу из старојапанског језика и готово је немогуће наћи им еквивалент на енглеском језику који би произвео исти ефекат. Уместо њих могуће је употребити две тачке, тачку, запету и цртицу
kumatagari (опкорачење)
Немогуће је поделити све јапанске стихове на слогове (5-7-5). Речи или изрази могу да се протегну и у два стиха. To је kumatagari који је понекад тешко применити у преводу на енглески језик.
сажетост ("Сажетост је мудрост духа")
"... Циљ песме није да се каже што више згушњавањем и сабијањем, већ што мање а да се притом дође до суштине! Често хаику песму посматрам као скулптуру са које је потребно одстранити вишак материјала (доживљаја) да би се дошли до суштине. Оставимо ли 'вишак камена', скулптура (хаику) ће бити мање оштра и јасна." (Kim Hodges)
нејасност јапанског језика
Нејасност јапанског језика омогућава преводиоцу да бира начин на који ће са њега преводити. За једну опцију се, дакако, мора определити.
старојапански језик (још у приличној употреби у хаику поезији)
Питање је да ли га је теже научити од савременог јапанског језика.
обрнута синтакса=синтакса јапанског језика је често супротна синтакси енглеског језика.
другачији ред речи
Што је у енглеском језику препозиција, у јапанском је постпозиција. Постоје још нека граматичка ограничења (одређивање субјекта, испуштање субјекта, једнина /множина, taigendome, tohchi-ho итд) која стварају проблеме приликом превођења.
рима
Римовање не спада у домен хаику поезије. То је делом због фонетских особина јапанског језика, али и стога што римован хаику делује неприродно и извештачено, а то је супротно духу хаикуа. Римовани преводи јапанских песама на енглески језик чине да хаику звучи као песма на енглеском језику, па није пожељно да се примењује у савременом хаикуу на енглеском језику.
слике
Хаику се у приличној мери заснива на сликама, с тим што су јапанске другачије од енглеских.
Рефрен
Тешко је превести рефрен јапанске песме на енглески језик.
Невидљива или суштинска ограничења
У овом делу ћемо се бавити оним карактеристикама хаикуа на јапанском језику које нису лако уочљиве и препознатљиве.
hai'i (дух или осећање хаикуа) = ово је, свакако, најзначајнији саставни део јапанског хаикуа без кога би он био монотон и без душе. Реч "hai" потиче од кинеске речи haikai (комичан). Коришћена је и у хаикаи но ренги (комична ренга = везани стих ) да би се тај нови поетски облик могао разликовати од класичног и елегантног везаног стиха који се назива ренгом. Њу је почео да користи Башо дајући јој на значају и учинивши је префињеном. Чак јој је и проширио значај, учинио нетрадиционалном, омогућивши да се помоћу ње достигне већа слобода изражавања, да се трага за новим садржајима, начинима изражавања и опажања и префињеним осећајем за хумор. Тако је hai'i постао независан књижевни облик који се разликовао од ваке. Њега је најтеже објаснити и превести на друге језике.
haiku no kokoro (душа хаикуа) = и овај појам се односи на дух или осећање које прожима начин размишљања особе, њен психолошки однос према појавама и, уопште узев, њен начин живота. Сем сезонских, и друге речи (за животиње, биљке, предмете) могу поседовати такву душу или осећање.
haigon (речи које садрже хаику осећање) = речи које се традиционално користе у јапанском хаикуу имају посебне карактеристике и разликују се од оних које се користе у традиционалној поезији. Хаигон изражава песников посебан поглед на свет, са осећајем за хумор, директно и конкретно. Он је израз hai'i-а чије је значење горе објашњено.
yojo (осећање после..., " укус који остаје...") = одјек звона се може упоредити и са осећањем које имамо након што прочитамо неку хаику песму. Добро написан хаику често садржи yojo који нам оставља продужено задовољство као кад испијемо чашу финог вина.
fuga no makoto (поетска истина) = вероватно најзначајније Башоово учење. Хаику без fuga no makoto-а је без дубине, блед и неприродан, ма како вешто био срочен. Ово се нарочито односи на модеран хаику у коме је дозвољено да се песник користи имагинацијом и иновацијом, али помоћу којих лако може да склизне у лажну емоцију и неискреност уколико се не држи fugе no makoto-а. Тешко је дефинисати а камоли пренети значење овога појма на друге језике.
furyu (посебан укус уметничке и поетске природе) = ни овај израз није лако превести. Најчешће се описује као елеганција, укус и префињеност. Укусе је, међутим, тешко објаснити. Особа која поседује furyu је романтична, префињеног укуса, наклоњена књижевности, а посебно поезији. У неку руку је ван свакодневних догађаја, живи у доколици, занима се за дешавања из области културе.
wabi, sabi, karumi = о сваком од ових појмова могу се писати редови и редови. Они су међу најважнијим поетским вредностима које је Башо заступао у хаикаију. Доста је писано о значењу вабија (патина, рустична лепота и усамљеност), сабију (меланхолично осећање лепоте) и карумију (лакоћа).
honkadori (алузија на класичне песме) = хаику који се користи анегдотама из старих класичних песама.
разлике у културама (локални догађаји, музика, уметност) = посебно они догађаји и оне културне вредности које су јединствене за Јапан и немају еквиваленте у другим културама.
људска чула (мириса, за боју, слуха, додира итд) = хаику изражава чулне перцепције да би се дошло до ефектнијег израза.
Карактеристике хаикуа
• Сажетост, непосредност, одређеност, директност (предмета описивања, догађаја, чулне перцепције); конкретност, једноставност, спонтаност и поетска вредност, опажање промена током годишњих доба, природност, искреност, хаику осећања, тананост осећања, сликовитост, лиричност, обичне, свакодневне појаве и блиски предмети, обичан говор, осећај за хумор, али не и паметовање, иновативност и оригиналност, истинити доживљај, таквоћа ствари, сликовити приказ догађаја речима, овде и сада. «Што мање речи, то боља реклама. Најбоља је она која их уопште не садржи», речи су Maurice Saatchi-ја.
* Ваби (рустичност), саби (патина, усамљеност), каруми (лакоћа}, сатори (тананост )
• Метафора, алузија, непосредност
• Будистичка начела: непостојаност свих ствари, несебичност свих елемената, блаженство нирване, карактеристике зена.
• Очите контрадикције хаикуа: овде и сада/универзалност - безвременост - постојаност; конкретне, специфичне теме/уопштавање; «површинске» појаве/ дубоко сагледавање; субјективно/објективно; таквоћа ствари/универзална истина (ствари по себи); физичко/метафизичко; метафора/персонификација; иманентност/трансцеденталност.
Закључци
• Приликом превођења хаикуа са јапанског на енглески језик јављају се знатне тешкоће.
• Оне настају делом због видљивих а још више због невидљивих ограничења.
• Уколико сматрамо да су преводи хаикуа добри, онда их морамо прихватити све са ограничењима. Има бољих и лошијих превода зависно од теме хаикуа, речи коришћених у оригиналу, а независно од умештности преводиоца.
• Дешава се да преводи хаикуа са јапанског на енглески језик буду веома добри, па чак и бољи од оригинала. Постоје три начина на који се може преводити.
• Први је превод веран оригиналу који је вешто изведен. Други је буквалан превод у коме се указује на суштину оригинала на који начин се добија пречишћенији превод извлачењем оног најбољег из песничке форме и језика на који се преводи. Трећи се сасвим разликује од прва два и може се назвати креативним превођењем при чему је оригинални хаику само сирови материјал из кога се рађа нова песма. О ова три начина превођења је говорио Гете у својој теорији превођења поезије.
• Трећи начин превођења је свакако најзанимљивији и од њега се може највише и очекивати. Међутим, треба бити опрезан јер свако претеривање може довести до тога да превод постане нова, посебна творевина.
Провера закључака
Навешћемо два хаикуа да бисмо проверили ове закључке.
Цвет слеза поједе мој коњ
Michi nobe no mukuge wa uma ni kuware keri (Башo)
Превод Доналда Кинија:
Цвет слеза крај пута — пожвака мој коњ. Стр. 142-143, Nikon Bungaku-shi (Japanese Literature, London, 1953)
Кини пореди свој превода са Чембрленовом:
Цвет слеза покрај пута поједе коњ (у пролазу). Бејзл Чембрлен
и каже да је оно што овај Башоов хаику чини посебним то што баш коњ кога је он јахао сажвакао цвет слеза. Коњ је угледао цвет, савио главу да га поједе само трен пре него што је Башо уочио његову лепоту.
... морална порука која произилази из ових пар речи је сасвим јасна: да слез није био изложен погледу, коњ га не би ни појео. Стога, славољубиви човече, научи да будеш смеран и скроман. Чежња за славом и да се буде другачији води ничему другом до беди јер је супротна основним етичким принципима." (Чембрлен)
Остати жив на путу
За крај, не мање значајан од свега наведеног је труд вредан пажње једне енглеске песникиње на основу кога бих желео да укажем на начин превођења јапанског хаикуа на енглески језик. Узео сам опет пример једног Башоовог хаикуа преведеног на десет различитих начина.
Shini mo senu tabine no hate yo aki no kure (Kasshi-ginko)
Дослован прозни превод би био следећи:
"И најзад се сврши то путовање Смрт не сретох своју на крају јесени а плаших се да тако биће кад кренух."
• Први превод ове песникиње је покушај да оживи славна дела енглеске књижевности.
"Напоран пут то беше. Крај му је сада: Страх од смрти што ме пратише, прође и он. А и јесени је крај."
Читалачку публику бих подсетио на Грејеву "Eлегију": "Уморни се орач вуче путем ка кући", a и првих речи из Јеванђеља по Јовану: "На почетку беше реч", као и англосаксонске тужбалице чији рефрен гласи: "Прође то, а и ово ће проћи."
(2) У другој верзији песникиња користи прост ритам и риму како би хаику учинила доступним просечном енглеском читаоцу (четири римована стиха попут оних у песмама за децу и у химнама).
"Путу моме најзад дође крај Кренух плашећи се да смрт ме чека Кад лутања доста ми буде, али вај И јесен прође, и она је далека"
Ова верзија је персонификација смрти која је представљена у лику усамљеног путника.
Песникиња је користила најпростију енглеску стиховну форму, али и превише речи.
(3) Трећа верзија је писана у истој форми. Овде се Башо руга сам себи.
"Свршетак дугог пута, путовања хај Напокон дође. Кад кретох дрхтах, ај Да смрт ћу можда срести. Узалуд страх тај! И лутању моме и јесени је крај."
(4) Четврти покушај је сажетији и двосмисленији. Доноси ли крај јесени пријатно осећање сигурности или је знак старости и доласка зиме? " Напокон крај и том заморном путу, Кренух плашећи се смрти. Крај мене она мину А и јесен прође." Песникиња овде не користи риму, па ова верзија наликује обичном говору.(5) И пета верзија је тростих, римован, ведрији, са дозом осеђања тријумфа.
"Путовању је напокон крај Смрти се плаших, ал ме мимоиђе И путу и јесени крај сигуран дође."
(6) Шеста верзија је песникињи најмилија. Одражава осећај мирења и прихватања. Користи асонанцу а не праву риму.
"Путовање се оконча, лутањима је крај Кад кретох плаших се смрти своје, ал Све што зби се – само јесен прође."
(7) У седмој, веома сличној, верзији коришћена је права рима (last – past) уместо "визуелне" (done – gone).
"Напокон крај путовања тог Плаших се смрти, ал она не дође Тек крај јесени, не и живота мог."
(8) Осма верзија је писана у складу са правилима англосаксонске поезије по питању алитерације и риме.
"Пут одмиче и циљу се најзад ближи Узалуд смрти се плаших кад на њега кренух. Сад и јесен свену."
Снага ове верзије је у речима англосаксонског језика. Песникиња верује да је алитерација још увек ефикасно средство за писање песама на енглеском језику.
(9) У деветој верзији она покушава да се, као и многи други преводиоци хаикуа, придржава јапанске форме од 17 слогова. Сматра да енглеске речи имају превише слогова да би се њима могле изразити нијансе значења која се могу изразити у 17 енглеских слогова.
"Крај дугог пута гоњен страхом од смрти. Жив сам. Јесен прође."
(10) У последњој верзији наилазимо на игру речи "remains" у два значења (глагола и именице – прим. прев) да би се нагласила "зависна реч" што се често чини у хаику песмама.
"Путовању најзад дође крај. Смрти се плаших од самог почетка, али остах жив с остацима јесени." Наводи коришћени из:
• A. C. Bradley: Oxford Lectures on Poetry, 1909.
• Hiroaki Sato, One Hundred Frogs, Weatherhill, Inc; 1995.
• Makoto Ueda, Basho and His Interpreters – Selected Hokku with Commentary, Stanford University Press, 1992, стр. 140.
• Ditto, стр. 140-142.
Први пут објављено у Twaddle of An Oxonian, The Haiku Poems & Essays, Susumu Takiguchi, Ami-Net International Press, England, 2000.
Такође објављено у Hasee, "Essays and Articles" и Хаику новинама, година 12, број 19, јесен-зима 2005, Ниш, Србија.
Пренето уз дозволу аутора.
Превод: Саша Важић
