index

Dubina, sabi haikua se možda najbolje može osetiti u pesmama tišine. Izostavljanje tačke na kraju modernih haikua omogućava otvaranje prema tišini univerzuma. Preko haikua se može osetiti celovitost života, to jedinstvo koje se proteže u beskraj, u večnost. U tišini se može osetiti neprekidnost ovog beskonačnog širenja. Kako je samo bezmeran domet ostvaren u ovom Bašoovom haikuu:1

*Burnog li mora!    
Prema ostrvu Sado    
Mlečni put leži.

Tišina se može osetiti snažnije u prisustvu zvuka:

*Prši li se cvet žute planinske ruže? Huk vodopada. - Bashō2

Svima nam je poznato kako se tišina pojačava kad prestane buka. Ovaj haiku se bazira na proznom delu Borisa Pilnjaka:3

jenjava zvuk zvona— 
ulice tonu u još dublju
tišinu

Nedavno sam imao zadovoljstvo da pročitam izvanrednu američku zbirku, Midwest Haiku Anthology, a posebno me je privukla tišina dočarana u dva haikua Virgil Huttona:

kako se tiho
kiša pretvara u sneg— 
zimsko veče

suton nad jezerom— 
glava kornjače se pomalja 
pa tiho tone

Obadva dobro ilustruju sabi koji William Higginson u svom Haiku priručniku opisuje kao “lepotu sa osećanjem usamljenosti u vremenu”.

Ono za čim neprestano tragam su haikui u kojima se ne može naći ono vreme za kojim Wordsworth žali pišući u svojoj pesmi “World Is Too Much With Us” (“Svet je previše s nama”):

...ni sa čim nismo u skladu...

Odmor na Egejskom moru me uvek ponovo dovede u sklad sa večnošću:

na pola puta do kuće
stari turistički brod 
usporio mesec

U antologiji Four Seasons (Četiri godišnja doba) Kōko Katō nalazim dva ovakva retka haikua koja nas nepogrešivo odnose van vremena:

jesenje podne— 
ne mreškajući ga tri bela oblaka 
prelaze preko jezera 
- Patricia Neubauer

odmiče leto— 
senka ptice prati 
vijugavi rečni tok 
- Anna Holley

A evo i haikua sa beskrajnim produženjem zvuka:

krik febe 
slabašan u magli— 
posvuda - 
tony suraci

1 prev. Dana B. Young

2 prired. na bazi hokkua H. F. Noyes

3 prired. H. F. Noyes

Prevod: Saša Važić

*Hiroshi Jamasaki i Srba Mitrović