index

Čitajući jednu od 111 priča Mome Kapora, naiđoh na monolog Julije iz druge scene drugog čina Šekspirove tragedije, koji glasi:

Odveć je nalik
munji koja zgasne
pre nego što rečeš: Seva!

Po sećanju sam ga pretočio u haiku formu na ovaj način:

Trag munje nesta
pre nego što reče:
Grmi! Kiša će.

Ovo je tipičan primer takozvanog haiku momenta, odnosno spontanog opisa događaja kratkog trajanja, koji spada u emocionalnu inteligenciju, pa i u psiholingvistiku. To me je podstaklo da u pomenutoj tragediji potražim još neke slične stihove. Već u prvoj sceni prvog čina pronašao sam ove u monologu Montekija:

Kao kakav pupolj kojeg crv nagriza
pre no što će pred licem dana mirisne
listiće svoje da raširi.

Nastojao sam da pri umetravanju u haiku formu upotrebim što više reči iz citata:

Crvić nagriza
pupoljak rane trešnje.
Mirisno jutro.

Takođe sam ih pronašao i u monologu Julije iz druge scene drugog čina pomenute na početku, koji glasi:

Mesecom svetlim tim
što srebrom resi
voćaka vrške...

Uspeo sam da ih udenem u haiku formu na ovaj način:

Svetao mesec
preliva srebrninom
vrške voćaka.

U istom činu, u trećoj sceni, uočio sam i monolog Lavrentija, koji glasi:

Na istoku se sivo jutro smeška
na mrklu noć i zlatan oblak mreška.

Takođe, po sećanju, pokušao sam da ih uritmim u haiku na ovaj način:

Na obzorju se
zlatan oblačić mreška
na sivom nebu.

U petoj sceni trećeg čina zapazio sam i ove stihove iz monologa Julije:

Dan je još daleko.
Slavuj svu noć
na onom naru peva.

Ovako sam ih utisnuo u haiku formu:

Još ne sviće.
Slavuj vascelu noćcu
poje u lugu.

Iz iste scene istog čina citiram i monolog Romea:

Ševin glas i svod nebeski
iznad naših glava tuče.

Takođe, po sećanju, uspeo sam da ih ovako prepevam u haiku:

Ševina pesma
iznad naših glava
stremi ka svodu.

Nadam se da nisam oskrnavio Šekspirovo delo niti istakao svoju načitanost. Namera mi je bila da ukažem na srodnost duha i prožimanja kultura Istoka i Zapada, što može pomoći u odgonetanju fenomena rasprostranjenosti haikua u svetu.