index

Ovaj novogodišnji haiku koji tako veselo slavi život je – tragično – iz Novog Sada, gde su spušteni svi mostovi prema spoljnem svetu. Prštanje koje je izazivalo suze radosnice sada je praćeno suzama zbog žalosti.

1 Azami, januar 1998.

Jesenje jutro
Na senci oblaka
Senka moje ruke

Vid Vukasović 1

U srži haikua je međusobno prožimanje koje je uvek prisutno u svetu prirode. Te skrivene struje svakodnevno povlače za sobom i pesnika koji je istinski budan. Jer mi smo deo svega što vidimo i osećamo – nerazdvojivi. Thi Anh, vijetnamska kaluđerica, to ovako izražava: “Mi pripadamo univerzumu kao što talas pripada okeanu”.

1 Knots, Tolmin, Prijatelj 1999.

Starac –
naslonjen na ogradu
ispraća put.

Zoran Raonić 1

Koliko mnogo toga u tri kratka stiha haiku može reći o starosti i kako dobro društvo može biti obližnji put u sabi usamljenosti. Ova pesma budi u meni misao koja mi stoji u zapećku uma već pola veka – “brižni odgoj” – iz koje proizilazi naše zahvalno prihvatanje života onakvim kakav je.

1Frogpond, International Edition, XXIV:1, 2001.

trozubac čempresa –
noć ponire u reku
zvezdanih jata

Joško Armanda 1
(za Vinsenta)

U svom delu Haiku, R. H. Blyht kaže da je prava priroda svake stvari poetična. Iz srca pozdravljam to kako je Armanda tako lepo spojio poetsku imaginaciju sa konkretnošću haikua. Kako jasno vidimo ta stabla koja pokazuju prema zvezdama; a “ponire” je najekspresivnija reč krajnje neposrednosti.

1 Haiku kalendar, Ludbreg, 2002.

prelazim most od užeta
da pozdravim
klimavo ždrebe

kraj vodopada
vijori se mesečina
niz grivu ždrepca

Matthew Louviere 1

Kao primer intuitivne jukstapozicije, sa unutrašnjim poređenjem, ovi haikui su izvanredni – prepuni dirljive čulne neposrednosti. Delo čoveka koji je jedno sa treperenjem doživljaja života. Klimavo ždrebe koje čeka na prelazak mosta od užeta odista izokreće naš svet naopačke. Pročišćava nam um tako temeljno kao što to čini koan. A to “vijorenje” mesečine nekako nas oslobađa da možemo da se vinemo u mašti i čulima “izvan naših dubina”. Haiku trenutak koji se produžava u večnost.

1 iz “Equine Haiku Sequence”, Azami, “haiku na engleskom” – br. 35, avgust 1996.

Prevod: Saša Važić