index

Kao feng šui, i wabi sabi je istočnjački pojam koji postaje sve popularniji na Zapadu. Nasuprot feng šuiu, wabi sabi nije tehnika kojom se uvećava bogatstvo niti dobija neka neviđena mistična snaga. Sasvim je suprotno. To je intuitivan način življenja u kome se uočavaju trenuci koji život čine bogatim i obraćanje pažnje na jednostavna zadovoljstva koja ostaju neprimećena zbog užurbanosti i neumerenosti našeg potrošačkog društva.

Započelo je sa čajem. U Japanu, u srednjem veku, plemići i vojne vođe su učvršćivale političke saveze organizovanjem čajanki na kojima su izlagani i poklanjani skupoceni čajnici i pribor za spravljanje čaja. U centru pažnje ovih razmetljivih događaja‚ kojima su mogli da prisustvuju samo bogataši, je bila skupa kineska umetnost i predmeti za pripremu čaja. Zen kaluđeri, koji su, kao prvo, doneli čaj u Japan, nastavili su da održavaju čajne ceremonije koje su se nazivale wabi čaj, koji je ukazivao na drugačiju vrstu bogatstva. U tim ceremonijama je korišćena rustična japanska grnčarija a pažnja je bila usmerena na prirodne elemente koji su korišćeni u spravljanju čaja. Učesnici su mogli da se prijatno druže, ispijajući čaj, a sve se odvijalo na mirnom mestu gde se mogla ceniti prirodna lepota.

Ceremonijal-majstori su podizali čajne klibe usred bašte i činili da njihove ceremonije budu bogate na simboličan način. Uvežbavali su spravljanje čaja do tačke kada su to mogli da rade a da ne misle na čaj. Tada su, kada su posluživali čaj, slobodno mogli da potpuno usredsrede pažnju na goste, a da ih pritom ne ometa proces pripreme čaja. Najslavniji čajni majstor je bio Sen no Rikju, koji je doveo wabi čaj do nivoa spontanosti zahvaljujući patronatu šoguna Oda Nobunaga. Nobunaga je upražnjavao obe vrste čajne ceremonije da bi ujedinio Japan. Rikjuova tri načelna učenika bili su hrišćanski vernici: Furuta Oribe, Takajama Ukon i Gamou Uđisato. Oni su zaključili da im put čaja obogaćuje veru putem konkretnog primera nesebične pažnje koja se poklanja drugima. Učeći da poslužuješ tako da više nije potrebno da razmišljaš o onome što činiš, možeš slobodno da se usredsrediš na goste.

Sabi je reč koja potiče iz japanske poezije. Ona iskazuje osećanje koje imate u jesen kada divlje patke odleću na jug a lišće opada. To je neka vrsta sumorne čežnje koja se oseća u prigušenim bojama i mirisu na zemlju šume koja se priprema za zimu. Ova melanholična bol je neka vrsta tuge puna nade, koja prihvata da ništa nije savršeno, ništa trajno i ništa konačno, ali da je ipak život pun značenja. Izraz 'wabi sabi' opisuje način života koji vode oni koji uočavaju i cene važne trenutke svakodnevnice, koji žive punim životom pri svakoj promeni godišnjeg doba i uspostavljaju odnos sa prirodom i okolinom na značajan i plemenit način.

(Objavljeno u Nanaimo Daily News – 24. januar, 2004)

Preuzeto sa vebsajta Still in the Stream: http://www.stillinthestream.com/ , uz dozvolu autora.

Prevod: Saša Važić