Sadržaj:
Novo:
Margaret Chula: Harmonija: poezija i činija čaja
Bruce Ross: Iskrenost i budućnost haikua
Intervju sa Milijanom Despotovićem
===
Draga J. Ristić: Haiku: Istok i Zapad
Jim Kacian: Govor o haiku poeziji na Balkanu
H.F.Noyes: Tišina i bezmerje u haikuu
Željko Funda: Neka objašnjenja povodom haikumanije
Susumi Takiguchi: Može li se prevesti duh haikua?
Saša Važić: Putevi i stranputice
Jim Kacian: Šta hoće ti urednici?
Dr. Mohammed Fakhruddin, Indija
KOPNO I MORE u poetskom skladu
(referat podnet na Svetskom festivalu poezije u Tajvanu – 25. mart 2005)
Blagi šumski lahor,
Kopno je čvrsta struktura zemljine površine, za razliku od vode ili vazduha.
More je prostranstvo slane vode koje pokriva najveći deo zemljine površine i okružuje zemljišnu masu.
KOPNO I MORE su dva lica istog novčića. Ne mogu opstati jedno bez drugog. Priroda ih dovodi u ravnotežu i održava večnu harmoniju miroljubive koegzistencije!
Hajde da istražimo tajne područja mora, postojanje života u njegovim dubinama i način na koji ono privlači čoveka. Šta je dovelo do toga da more postane deo čovekovog života, da ga nagna da osmišljava nove vrste alatki i mašina i da istražuje morsko prostranstvo radi vlastite koristi.
Od sveg što živi
ŽIVOT GREBENA
Prema dostupnim informacijama, život koralnog grebena je jedan od najraznovrsnijih ekosistema na našoj planeti. Samo po broju oblika života u ovom okruženju ravan je tropskim kišnim šumama. Stvarani hiljadama godina taloženjem kalcijuma koji proizvode sitni organizmi, grebeni su skrovište nebrojanih oblika života, od kojih su neki potpuno nepoznati. To je bajkoviti svet živih boja i večno promenljivih oblika. Samo se na grebenu mogu otkriti živi primeri skoro svake grupe organizama čija evolucija traje milijardu godina.
Budi kao okean –
Neki od najstarijih grebenova počeli su da se razvijaju pre više od 25 miliona godina. Ronjenje među koralnim grebenima je kao ulazak u drugi svet. Mi smo, zapravo, posvetili manje vremena i novca na istraživanje svetova okeana nego površine Meseca. Svakoga dana dolazi do novog otkrića začuđujuće nove vrste. To je svet beskajnih čudesa. Ali je i izuzetno krhko okruženje kome preti velika opasnost da zauvek nestane.
Duša je svuda ista,
Čovekovo neznanje i nebriga počinju da pokazuju primetan uticaj na svetske grebene. Šteta koja im se nanosi je očigledna, počev od floridskih pešćanih ostrva do Velikog zida grebena u Australiji. Ako želimo da i naša deca uživaju u ovom čudesnom svetu, moramo preduzeti mere da ga sačuvamo.
Prvi korak ka tome je obrazovanje.
Ikone znanja,
Prema definiciji iz Vebsterovog rečnika, reč “čudovište” označava "životinju čudna i zastrašujuća oblika" i "neobično veliku za svoju vrstu". Prema ovoj definiciji, stvorenja koja obitavaju u dubinama okeana su prava čudovišta. Miljama ispod površine, gde ne dopire sunčeva svetlost, nalazi se sablastan svet ledenog mraka. To je ambis. To je svet čudnih a katkad i grotesknih oblika.
Od nežnog dodira
NEKE ŽIVOTINJE
Neke od ovih životinja su razvile sposobnost da stvaraju sopstvenu svetlost. Ona im pomaže da napadaju plen i da odbijaju napade grabljivica. Ovde se nalaze stvorenja ogromnih proporcija. Ima i životinja koje se hrane hemijskim materijama iz okeana. Tu lovi neuhvatljiva ogromna lignja. Tu i velika ulješarka dolazi da se hrani ogromnom lignjom. Ovde, u vodama naše planete, leži nepoznati svet čudesa.
Snaga u snazi raste
Čudna i čudovišna stvorenja dubina vladaju mračnim područjem poput vladara minulih vekova.
PRONALASCI
Okean divan,
Hajde da vidimo kako je čovek koristio svoju inteligenciju da ispita morske dubine i otkrije razne značajne činjenice koje pripadaju nauci o istraživanju okeana. Oko 4500 p.n.e. priobalne kulture, poput grčke i kineske, počele su da rone kroz morske dubine u potrazi za hranom, ali i u cilju trgovine, pa možda čak i vođenja ratova.
Stari Egipćani su načinili prve jedrenjake 4000 p.n.e. Verovatno je da su ih koristili samo za jedrenje po istočnom Mediteranu i nadomak ušća Nila.
U potrazi za kalajem i drugim prirodnim bogatstvima, stari Feničani su razvili morske puteve oko Mediterana i za ulazak u Crveno more i Indijski okean. Do 590 p.n.e. doprli su do Afrike. Stigli su i do Engleske ploveći duž zapadne obale Evrope.
Grčki filozof Aristotel pominje da je 300 p.n.e. bila u upotrebi neka vrsta prostog gnjuračkog zvona.
Vikinzi su počeli da istražuju i naseljavaju Island, Grenland i Njufaundland. Među prvima su pomoću Severnjače utvrđivali geografsku širinu. Vikinške ekspedicije započinju 900 n.e.
Dvadesetog septembra 1519. godine na prvo kružno putovanje otisnuo se iz Portugalije Ferdinand Magelan sa svojom flotom. To je poznato kao prvo (istraživačko) putovanje brodom oko sveta. Magelan nije doživeo da vidi rezulatate tog istraživanja. Poginuo je na ostrvu Maktan na Filipinima 1521. od otrovnog uboda strele lokalnog stanovništva.
Otkriveni su mnogi pronalasci koji su bili međusobno povezani.
Ševalje de Bove, vojni čuvar, smišlja 1715. godine nepromočivo odelo i olovne cipele. Vazduh je ulazio kroz dve kožne cevčice na kacigi.
Poručnik Džejms Kuk kreće 26. avgusta 1768. na putovanje iz luke Plimut u Engleskoj da bi posmatrao prelaženje Venere preko Sunca. Tokom ovog i naredna dva putovanja on će vršiti istraživanja i načiniti kartu Tihog okeana. Prvi je koji je koristio hronometar da bi precizno utvrdio položaj na moru.
Francuski naučnik Ser Fremine je 1772. izmislio kacigu sa cevčicom za ronjenje u koju je vazduh dovođen pomoću rezervora jajastog oblika. Pomoću ove naprave je mogao da ostane oko sat vremana na dubini od 16 metara ispod morske površine. Nemački mehaničar Karl Hajnrik Klingert osmišljava 1797. pribor za ronjenje koji će biti poznat kao prvo "ronilačko odelo".
Godine 1800. Robert Fulton, pronalazač parnog broda, gradi podmornicu koju naziva Nautilus. Ovaj plovni objekat oblika cigare je načinjen od drveta postavljenog preko gvozdenih ploča. Kontrola pokreta podmornice je vršena pomoću vodoravno postavljenog kormila. Ovaj sistem kormila je i danas u upotrebi.
I tako su otkrivane različite naprave koje su olakšavale zbližavanje čoveka i mora ili okeana i omogućavala mu da ih koristi za svoje potrebe.
Danas naučna istraživanje i razvoj nauke olakšavaju čoveku da učini more i okean svojom teritorijom i da na njoj igra svoju ulogu.
Sprovedeno je nekoliko eksperimenata sa ljudima koji su živeli u podvodnoj sredini. U prvom takvom eksperimentu, 1982. godine, Kusto sa grupom ljudi provodi sedam dana na 33 stopa ispod nivoa mora u blizini Marselja, u oblasti koju nazivaju Diogen.
Onda dolazi vreme robota. Godine 1965. vojska pravi Halibut, podmornicu koja može da spusti u more čitave milje kablova sa svetlima, kamerama i drugom opremom da bi osmatrala neprijateljsko naoružanje i izgubljene materijale.
Državna okeanska i atmosferska uprava je osnovana 1970. Ova američka vladina agencija se bavi prognoziranjem vremena i klime na području SAD, kao i kontrolom i beleženjem podataka o okeanima i atmosferi, upravljanjem pomorskim ribogajilišta i sisarima, kartografijom i sačinjavanjem dijagrama svih američkih voda, upravom priobalne zone, istraživanjem i razvojem u svim ovim oblastima.
Dr Robert Balard, uz pomoć male robotske podmornice Džejson, otkriva olupine Titanika 1. septembra 1985. Ostaci broda su pronađeni na 12.500 stopa (dve i po milje) ispod nivoa vode, oko 375 milja od obale Njufaundlanda u Kanadi. Titanik je pronađen u dva dela, što je srušilo svaku nadu da se ovaj silan brod jednoga dana izvuče na površinu.
Tako je čovek činio sve što je bilo u njegovoj moći da istražuje mogućnosti da more ili okean učini delom svog života i dokazivao da čovek može da postigne sve što nije moguće postići dok peva odu Tvorcu univerzuma i njegovim čudima.
Šetnja po mesečini
Sve u svemu, činjenica je da kopno i more koegzistiraju, zadržavajući svoju sopstvenu disciplinu pod rukovodstvom prirode.
OKEANSKA PLANETA
Zavirimo sada u misterije podmorskog života "OKEANSKE PLANETE".
Tanka je linija što sve deli,
Prema dostupnim informacijama, okeani čine 99% životnog prostora na planeti.
Plavi kit je najveća poznata životinja koja je ikada živela na moru ili kopnu. Pojedini primerci mogu dostići dužinu i veću od 110 stopa i biti teški skoro 200 tona – više nego 50 odraslih slonova. Krvni sudovi plavoga kita su tako široki da velika pastrmka može da pliva kroz njih, a opskrbljuju srce veličine omanjih kola.
Riba veslarka je najduža koščata riba na svetu. Svojim zmijolikim telom, paradirajući veličanstvenim crvenim perajem koje se prostire dužinom njenih 50 stopa, konjolikim licem i plavim škrgama, nalikuje velikoj morskoj zmiji.
Zelene kornjače mogu da se sele i više od 1.400 milja da bi izlegle jaja.
Glavni ključ života,
Na Zemlji i na Nebu;
Ništa je do seks.
Mnoge ribe mogu tokom života da menjaju pol. Druge, posebno retke pučinske ribe, imaju i muške i ženske polne organe. Ulje tih riba iz Nju Zelanda se koristi za pravljenje šampona.
Tune plavih peraja su među najvećim i najbržim morskim ribama. Odrasla jedinka može da teži 1.500 funti i da pliva brzinom do 55 milja na sat. Visoko cenjene kao suši u Japanu, one su među najskupljim ribama: pojedini primerci se prodaju i za 20.000 dolara na američkim pristaništima.
Budi ushićen,
Pingvini "lete" pod vodom i do 25 milja na sat.
Kako je građa i hemijski sastav korala vrlo sličan ljudskoj kosti, oni se mogu koristiti za presađivanje kostiju kod ljudi i doprineti njihovom bržem zarastanju.
Potkovičaste krabe već 135 miliona godina ne menjaju oblik. Pomoću njihove krvi se mogu ispitivati toksini koji dovode do septičkog šoka, koji je nekada bio uzrok polovine infekcija koje se dobijaju u bolnicama i jedne petine svih smrti njima uzrokovanih.
Um je dijamant.
Alginate, koje se dobijaju iz zidova ćelija smeđih algi, se koriste kod spravljanja piva, zaleđenih poslastica, kiselih krastavaca, lepljivih materijala, delova bojlera, keramike, eksploziva, papira i igrački.
Ostaci diatoma, algi trvdih ljuštura, koriste se za izradu prostirki za kućne ljubimce, kozmetike, filtera za bazene i pasti za zube.
Život u vremenu cveta,
Jednim istraživanjem je utvrđeno da ih postoji 898 vrsta u više od 100 porodica i tuce bioloških kola na površini od oko polovine teniskog igrališta. Više od polovine nauka i ne poznaje.
Priroda slobodna nije
Život je u morima započeo pre između 3,1 do 3,4 milijarde godina. Stanovnici kopna su se pojavili pre 400 miliona godina – relativno rano u geološkom smislu.
MORSKI I KOPNENI LAHORI
Blagi šumski lahor,
Ako ste se duže zadržali na plaži tokom leta, verovatno ste primetili da se oko 3 popodne često javlja jak stabilan vetar koji duva sa pučine. Ovaj vetar, morski lahor, je posledica neravnomernog zagrevanja kopna i obližnje vode. Tokom noći vetar često menja pravac (kopneni lahor). Ovi vetrovi se nazivaju direktna cirkulacija toplote.
Slikar prirode
Ova razlika dovodi do stalnog kretanja toplih vazdušnih struja i zbog nje je vazduh iznad kopna topliji nego onaj iznad okeana.
Važna je činjenica da zagrevanje (ili hlađenje) vazdušnog stuba dovodi do horizontalne razlike u pritisku, koja proizvodi gradijentnu silu pritiska koja čini da se vazduh kreće i da se održava njegova cirkulacija. Tokom večeri kopno se hladi brže od vode i proces je obrnut. Rezultat toga je kopneni lahor, površinski vetar koji duva u pravcu mora.
Bujna zelena polja
Ako su povoljne atmosferske prilike za stvaranje pljuska s grmljavinom, morski lahor dovodi do podizanja vazdušnog stuba koji ga izaziva.
Zuje pčele, zeva cveće
Kako dan odmiče a temperaturna razlika između kopna i okeana se povećava, cirkulacija je sve snažnija i front morskog lahora probija dublje na kopno.
Kadgod su velike kopnene ili vodene mase blizu jedna drugoj, pučinski lahori se mogu razviti i dovesti do oluja praćenih kišom.
Budi kao okean –
PRIRODNE NEPOGODE
Priroda je uzvišena a njeno funkcionisanje nije samo misteriozno već i mistično. Ona je potpuno drugačija oblast gde se prirodni zakoni automatski sprovode da načine red i dovedu je u normalno stanje ako joj se usprotive sile krećući se pogrešnim pravcem u vidu zemljotresa, oluja, poplava, tornada, vulkana i slično.
Okretanje zemlje dovodi do
Nauka tek treba da istraži načine i puteve kontrole ovakvih prirodnih nepogoda. Sve u svemu, kopno i more koegzistiraju i održavaju svoju disciplinu pod rukovodstvom prirode.
Zemlja izjeda sve,
Dok je radio na ovim karakteristikama 'Kopna i mora', ovog pisca je duboko potresla vest o nesreći izazvanoj cunamijem koji je usmrtio preko 1.5 milion ljudi u oblasti Indonezije, najrazornijem cunamiju u poslednje četiri decenije, koji se zbio u nedelju, 26. decembra 2004.
Najteže su stradala ostrva Andamans i Kar Nikobar, Šri Lanka i istočna i jugozapadna obala Indije, Tajland i mnoga mala ostrva.
Ujedinjene nacije su 1. januara 2005. izvestile da se broj usmrćenih cunamijem bliži cifri od 1.500.000 i zaključile izveštaj rečima da se "tačan broj verovatno nikada neće saznati”.
Život se bliži kraju
Svetski organ je izjavio da je do sada obećano 1,2 milijardi dolara pomoći za skoro pet miliona preživelih.
Indonezija je najpogođenija sa više od dve trećina postradalih.
Ništa nije do čoveka,
CUNAMI SEJE SMRT
Protiče život,
Cunami, koji je prvi put pogodio Indiju 26. decembra 2004, sejući pustoš duž južne obale, je poznata pojava u oblasti Tihog okeana, koja se proteže od Čilea u Latinskoj Americi do Japana u dalekoistočnoj Aziji.
Talasi nastali usled jakih zemljotresa u Indijskom okeanu, koji su odneli na hiljade života u Indiji i šest drugih zemalja, obično su izazvani seizmičkim poremećajima – obalskim zemljotresima, erupcijama vulkana ili odronima zemljinih masa ispod nivoa mora – koji potresaju dno okeana.
Ulegnuće u moru,
Podrhtavanje tla često dovodi do pomeranja zemljine površine, tako da se čitav stub vode izliva sa površine zahvaćene zemljotresom – često sa katastofalnim posledicama na hiljadu kilometara od mesta njegovog izbijanja.
Razlika između talasa izazvanih cunamijem i onih koji nastaju zbog plime je u tome što prvi pogađaju samo luke i priobalje, čak i kada su drugi delovi mora mirni, dok ovi drugi uzburkavaju morsku površinu. Posledica je duboki talas koji se kreće od površine mora do njegovog dna i putuje vertikalno brzinom i do 500 milja na sat dostižući visinu između 50 i 100 stopa. Talasi ubrzavaju kretanje a kada dospeju do obale, još više se podižu. Radi se o velikoj elevaciji dna okeana u blizini obale, koja usporava dno talasa dok njegov vrh nastavlja da se kreće prvobitnom brzinom.
Tada velika količina vode pravi vertikalni zid koji udara preko obale neverovatnom snagom.
Na pučini je cunami visine samo jednog metra, ali kada dospe do obale, može biti viši od kuće i težiti na milione tona. Reč "cunami" potiče iz japanskog jezika, opisuje veoma dugačke niske seizmičke morske talase. Obično se javljaju u Tihom okeanu gde dolazi do snažnog pokretanja zemljinih tektonskih ploča.
Japan je jedna od azijskih zemalja – druga je Indonezija – koju često pogađaju cunami talasi. Na stotine Japanaca je stradalo od ove pošasti 1960. godine nakon što je veliki talas koji je putovao brzinom od 750 km na čas smrvio zemlju posle niza potresa u Čileu na drugoj strani Tihog okeana.
Najveći cunamiji u oblasti Tihog okeana nastaju samo jednom u desetleću a najveći od njih - Princ Viljem Saund (Aljaska, 1964) i kraj obale Čilea (1960) – su najrazorniji na velikim daljinama.
Život je kao kviz,
Prvi znak da se cunami približava je morska plima koja se pomera od obale.
Snaga u snazi raste
Naučnici se sada bave prikupljanjem, sređivanjem materijala i analiziranjem podataka o nivou mora koji se odnose na magnitudu i intenzitet plimskih talasa koje, inače, neprestano rutinski prate luke duž obale Indije. Potresi se kreću brzinom od 750 km na sat od Sumatre i dosežu do Indijskog okeana i istočne obale za dva i po sata, rekao je dr. Shethye.
Ikone prirode
Kako nije bilo pojave cunamija u Indijskom okeanu preko l00 godina, Indija je propustila da ga prepozna i da da znak za uzbunu tokom dva sata koliko je bilo potrebno da se talasi-ubice obruše na adamanska i nikobarska ostrva.
Nada jača duh,
Do zemljotresa je došlo u 6:29 pre podne, a cunami je udario o indijsku obalu u 8:25, pogađajući adamanska i nikobarska ostrva.
Drugi zemljotres je zabeležen u 9:51 pre podne na Velikom nikobarskom ostrvu.
Zbog nedostatka instrumenata Indija nije mogla da zna da će zemljotres na Sumatri dovesti do cunamija na njenoj obali.
Zemlja se i dalje okreće:
Indija je propustila da reaguje na inicijalnu vest da je došlo do zemljotresa kraj Sumatre na onoj strani koja će pogoditi zemlje kraj Indijskog okeana, a ne kraj Tihog okeana.
Priroda u stalnoj promeni,
***
Mohammed Fakhruddin je novinar, pesnik, scenarista i filmski režiser.
Živi u Bangaloru (Indija).
Do sada je objavio 25 knjiga poezije i poetike na engleskom jeziku.
1983. Svetski kongres pesnika mu dodeljuje titulu počasnog doktora engleske književnosti.
Od 1995. vodi mesečne pesničke radionice i rukovodi Indijskim festivalom poezije u Bangaloru.
1983. je pokrenuo "Poets International", časopis za poeziju.
Osnivač je i predsednik Haiku društva Indije (osnovano 1998).
Međunarodni biografski centar iz Kembridža mu je dodelio nagradu «Međunarodno lice godine» (1995/96).
Dobitnik je nagrade na takmičenju "The Kumamoto International Kusamakura 2000», Japan.
Dobitnik je počasnog priznanja Svetskog festivala poezije (Tajvan) 2005.
2005. je dobio «Svetsku medalju za slobodu» od Američkog biografskog instituta» (Severna Karolina).
Međunarodna izdavačka kuća Pingvin (Nju Delhi) mu je dodelila nagradu «Indijske ličnosti u usponu» i zlatnu medalju.
Počasni je član Međunarodnog udruženja pisaca i likovnih stvaralaca (Toledo, Ohajo, SAD) od 2006.
Osnivač je i urednik nacionalne novinske agencije «Indian News and Interviews».
Urednik je svetskih antologija poezije: «Zlatne misli», «Poezija 2000», «Ljubav i mir», «Milenijumska indijska poezija», «Poets International 2001» i «Poets Interanational 2002».
Aktivni je učesnik mnogobrojnih međunarodnih konferencija pisaca u Tajvanu.
Prevod: Saša Važić
