index

SV. Od 2001. do 2002. bili ste jedan od direktora Svetske haiku asocijacije (SHA). Kakva je bila Vaša vizija te asocijacije? Kakva ste iskustva stekli u radu sa njom? Kako je posmatrate sada nakon mnogih promena koje su se u njoj desile?

MV. Uopšte uzev, smatram da se haiku bavi našim doživljajem postojanja, njegovom tajnom i čudom. To je ono što nam je svima zajedničko, bez obzira na jezik kojim govorimo, veroispovest, nacionalnost, političke poglede itd. Stoga smatram da haiku poseduje snažan potencijal da gradi mostove i povezuje ljude. Zato me veoma zanimaju međunarodni kontakti, razmena mišljenja i poezije. SHA sadrži u sebi taj ideal, kao i druge inicijative, recimo Svetski haiku klub i međunarodni haiku časopis Hermitage, koji uređuje Ion Codrescu. Međutim, mislim da se u međunarodnom haiku svetu može naići na “veličine” koje se sudaraju i teže da razjedinjuju umesto da spajaju ljude. Smatram da haiku ima potencijal da prebrodi razlike među ljudima, ali izgleda da taj potencijal nije svojstven svim ljudima.

SV. Kakvo je stanje haikua u Vašoj zemlji? Da li je on popularan i ima li mnogo pristalica?

MV. Holandski haiku kružok je imao oko 200 članova. Po meni, to nije mnogo sledbenika obzirom da Holandija ima 18 miliona stanovnika. Članovi ovog kružoka su u proseku stariji ljudi; nema mnogo mladih koji pokazuju interesovanje za haiku. Sa žaljenjem mogu da kažem da je u Holandiji položaj haikua kao književnog oblika skoro nikakav.

SV. Od 1999. do 2003. bili ste predsednik tog kružoka. Kakva su bila Vaša očekivanja od njega i kakva iskustva ste stekli dok ste se nalazili na mestu predsednika?

MV. Pre oko deset godina počeo sam da uviđam da je kod holandskog haikua sadržaj i poetska vrednost podređena striktnim pravilima, kao što su broj slogova, apsolutna zabrana figurativnog izražavanja, neophodnost da se oživi autentičan haiku trenutak itd. Smatrao sam da je budalaština da je metafora nedopustiva u haikuu, dok se haiku kao metafora smatra poželjnim! Smatrao sam i da čitaocu nije važno da li haiku oživljava haiku trenutak ili ga stvara. Jedan od mojih ciljeva kao predsednika bio je da učinim da što više ljudi shvati da haiku ne sledi pravila, već da pravila slede haiku, da haiku nije cilj već sredstvo i da je poetsko dejstvo haikua važnije od njegovih formalnih osobina. Nisam ni prvi ni jedini koji tako misli. Drago mi je što je odnos prema haikuu sada postao liberalniji.

SV. Učestvovali ste na nekoliko međunarodnih konferencija i skupova. Šta mislite o njihovoj ulozi u razvoju haikua i/ili bilo kojoj drugoj svrsi koju mogu da imaju? Kakvo je Vaše lično mišljenje o njima i kakva iskustva ste stekli na tim događajima?

MV. Susreti sa drugim haiku pesnicima iz drugih zemalja i kultura su nagrada sami po sebi. Oni obično ukazuju da je haiku odista sposoban da spaja i ujedinjuje ljude. Sigurno je da ove konferencije podstiču međusobno razumevanje, razmenu poezije i pogleda na haiku i prijateljstva. Zahvaljujući ovim susretima i internetu razvija se svetska haiku zajednica. Kada čujem da neki dobar haiku čita pesnik koga sam lično upoznao ili sa kojim sam razmenjivao prepisku, uvek se osećam kao da ga ponovo srećem!

SV. Član ste i redakcije antologije Red Moon (SAD), urednik holandsko-flamanskog tromesečnika Vuursteen (Kremen) i pomoćni urednik Modern Haiku-a (SAD). Koliko je teško obavljati toliko ozbiljnih zadataka koje pred Vas postavljaju časopisi velike međunarodne reputacije? Šta bi bio Vaš savet haiku pesnicima koji bi želeli da poboljšaju umeće pisanja i možda objavljuju u ovim časopisima?

MV. Nikada nije teško raditi ako u tome uživate. Ponekad valja obaviti dosta posla za kratko vreme, ali to ne znači i da je on težak. Pored toga, većinu stvarno teških poslova, kao što su dizajn, korektura, produkcija i distribucija, obavljaju drugi.

Najbolji savet koji bih dao haiku pesnicima, bez obzira da li žele ili ne da objavljuju svoje radove, jeste da čitaju mnogo haikua. Morate to činiti da biste mogli da uočite razliku između kvalitetnih i nekvalitetnih pesama. A kako pisanje haikua nije samo pitanje inspiracije već i umešnosti, potrebno je raditi i na njoj. Mora se proizvesti kvantitet da bi se došlo do kvaliteta. A moraju se i pisati loši haikui da bi se mogli pisati dobri.

SV. Godine 2005. osnovali ste vlastitu izdavačku kuću. Možete li nam nešto reći o njoj i Vašim projektima vezanim za nju?

MV. Neke izdavačke kuće u Holandiji štampaju knjige haiku pesama, ali uglavnom sa japanskog u prevodu na holandski.. Nedavno je nekoliko izdavača, koji su objavljivali haikue na holandskom, prestalo sa radom. Tako sam odlučio da sam pokušam. Knjige koje ja izdajem su male po veličini i sve ručno rađene. Prva je bila zbirka mojih haikua i nekih eseja, sledeća - renga koju smo sastavili nemačko-američki pesnik Horst Ludwig i ja a treća - zbirka haibuna Jac Vroemen, holandskog haiđina kome se divim. Planiram da objavim knjigu haiku pesama Jeanine Hoedemakers, pesnikinje koja je već objavila sedam knjiga. Neke od njih uključuju i nekoliko haikua, ali će ovo biti njena prva knjiga samo haikua i senrjua. ‘t Schrijverke je mala kuća, koja objavljuje samo jednu, najviše dve knjige godišnje. Tako sam siguran da mogu da očuvam dobar kvalitet.

SV. Vaše haiku pesme su objavljene u nizu svetskih časopisa, prevedene na mnoge jezike a objavili ste i nekoliko knjiga haikua i rengi. Jeste li zadovoljni svojim postignućima i na kakav odjek je Vaš rad naišao u javnosti?

MV. Moj stav je takav da mi je uvek drago kada se neki moj rad negde objavi, a u redu je i obrnuto. Tako nikada nisam razočaran a zapravo mogu reći da sam prilično zadovoljan time kako su moje haiku pesme prihvaćene.

SV. Kada i kako ste se upoznali sa haiku poezijom?

MV. Par godina pre 1980. zainteresovali su me neki članci o haikuu koje sam pročitao u nekim časopisima. Onda sam kupio knjigu Een nieuwe maan (Pun Mesec) u čijem uvodu je data obimna istorija japanskog haikua i opisane njegove karakteristike, a sadrži na stotine haikua u prevodu na holandski. Ova knjiga, koju je priredila J. van Tooren, podstakla je mnoge u Holandiji i Flandriji (oblast Belgije u kojoj se govori holandski) da čitaju i pišu haiku, slično kao što je to bio slučaj sa Blajtovim knjigama na engleskom govornom području. Otada se aktivno bavim haikuom.

SV. Šta za Vas predstavlja haiku i zašto se odabrali ovu drevnu poetsku formu da preko nje izrazite svoja unutrašnje biće?

MV. Profesionalno sam se bavio pisanjem kao novinar i kao referent za odnose sa javnošću, ali lirika nikada nije bila moj način izražavanja. Haiku u suštini i nije lirski poetski oblik. Kratak je i koncizan. Ne govori o stvarima, svetu, stvarnosti, već im dopušta da govore sami. Načinom na koji nam prikazuje stvari, dopušta nam da sa njima stupamo u emotivni vezu. Te osobine su verovatno one koje su učinile da se opredelim za haiku kao sredstvo pomoću koga mogu na najbolji način da se poetski izrazim.

SV. Možete li se setiti prvog haikua koji ste napisali?

MV. Nisam siguran da je prvi, ali je svakako jedan od prvih i - prvi koji je objavljen: over het water / achter takken gevangen / een bloedrode maan. U prevodu:

preko vode
uspaljen iza grana
crveni mesec

SV. Kada ste ga napisali i pod čijim uticajem?

MV. Napisao sam ga 1981. a objavljen je 1982. u časopisu Vuursteen, čiji sam sada ja jedan od urednika! Najveći uticaj na mene je izvršila knjiga Een nieuwe maan, koju sam već pomenuo. I stoga, svakako, japanska haiku poezija.

SV. Šta mislite o svetskom haiku pokretu? Zašto se, po Vama, haiku toliko raširio svud po svetu više no ijedna poetska forma?

MV. Nisam siguran da se haiku piše više od bilo kojeg drugog poetskog oblika. Ali odista smatram da je međunarodna razmena poezije i mišljenja među haiku pesnicima šira nego među nekim drugim. Haiku je, po meni, toliko privlačan zbog njegove dve osobine: kratkoće i pažnje koja je usmerena na čudo i tajnu postojanja.

SV. Kako je vaše viđenje haiku sveta? Da li se on razvija ili stagnira u poređenju sa njegovim japanskim korenima? Smatrate li da se danas haiku piše uspešnije nego pre više stotina godina?

MV. Verujem da se međunarodni haiku razvija i da će to nastaviti da čini. Kao što sam rekao na jednom drugom mestu 1, po mom mišljenju, pesnici sa Zapada su prihvatili japanski haiku a onda ga prilagodili svojim jezicima, poetskim potrebama i kulturnim kontekstima. Teško je, ako ne i nemoguće, da kažem da li se danas haiku piše uspešnije nego u prošlosti. Jer – šta je merilo uspeha? Popularnost? Ili kvalitet? Ili nešto drugo? Za mene je haiku uspešan kada saopštava neko osnovno intuitivno, pre nego racionalno, shvatanje stvarnosti onakvom kakva ona jeste. Ako i samo jedan čitalac tako doživi haiku, onda je taj haiku uspešan.

SV. Kakvo je Vaše mišljenje o starim japanskim majstorima? Smatrate li da je njihova vrednost možda precenjena?

MV. Nema objektivnog načina da se dođe do zaključka da li je ijedan haiku majstor, klasičan ili savremen, precenjen ili potcenjen. Procene su promenljiva kategorija. Napravio bih poređenje sa slikarstvom: moj zemljak Vinsent van Gog je tokom čitavog života prodao samo jednu sliku, a pogledajte kakva je danas potražnja za njegovim platnima! Mogao bih i da priznam da me mnoge haiku pesme japanskih majstora mnogo ne dotiču i da bih odbio da ih objavim! Ovo delimično ima veze sa istorijskim prilikama: ja sam rođen tačno 300 godina posle Bašoa, u potpuno drugačijoj zemlji, čije su se društvo i kultura razvijali na sasvim drugačiji način. Međutim, mnogo je haikua drevnih japanskih majstora koje ne gube na značaju i pokazuju da se haiku, bilo da je pisan pre nekoliko vekova ili danas, bavi, kako bih rekao, pitanjem suštine postojanja. Tako haiku poezija ne samo da ukida granice među ljudima već ih i povezuje kroz vekove!

SV. Šta mislite o savremenim haiku pesnicima uopšte i koja imena biste naveli kao posebno uspešne haiku pesnike?

MV. Kao u bilo kojoj umetnosti, i u haikuu ćete naići na loše, osrednje, bolje i velike parohijane. Nema objektivnog načina da se napravi razlika između ovih kategorija; to je izuzetno subjektivna i lična stvar. Ipak, po meni, ima nekoliko vrhunskih haiku pesnika. Ali, ako bih naveo par imena, kasnije bih zažalio što sam neke druge izostavio. A pomislio bih i da su čak i oni koje bih mogao da svrstam u nižu kategoriju napisali neke od najboljih haikua, pa bi bilo krajnje nepravedno da ih ne pomenem. Stoga ne bih pominjao imena.

SV. Čitava debata se vodi o tome šta je a šta nije haiku. Postoji niz definicija haikua i još uvek prilično neslaganja kada su u pitanju njegova forma, sadržaj i stilske figure koje mogu ili ne mogu koristiti, a što sve dovodi do različitog načina pisanja haikua i pesničkih izraza. Posebno su se u Americi vodile mnoge diskusije i uloženo prilično truda da se iznađe definicija haikua za Zapad, tako da je Haiku društvo Amerike osnovalo čak i odbor koji je trebalo da sačini konačnu definiciju. Može li se haiku definisati? Ako može, šta bi bila Vaša definicija?

MV. Siguran sam da nema konačne definicije haikua. Možda je to razlog što se debate neprestano vode. Haiku se može definisati samo samim sobom. Prošle godine sam prikupio definicije haikua 28 haiku pesnika iz 18 različitih zapadnih zemalja i otkrio da nije bilo ni jedne iste! Uložio sam sve svoje znanje da izvršim analizu ovih definicija u članku The Essence of Haiku as Perceived by Western Haijin (Suština haikua kako je vidi haiđin sa Zapada). Taj članak je objavljen na nemačkom, francuskom i holandskom a engleska verzija će biti štampana u Modern Haikuu u leto 2007. Na osnovu te analize došao sam do zaključka da je “u srži onoga što haiđin sa Zapada smatra suštinom haikua kompleks međusobno povezanih intuitivnih ideja o sadržaju stvarnosti”. Hteo bih ovde da naglasim da to ispitivanje nema veze sa suštinom haikua, koje, po meni, izmiče svakoj definiciji, već sa percepcijom te suštine.

SV. Kakvo je Vaše mišljenje o modernizaciji haikua (ključne reči, odstupanje od izvorne forme i suštine...)?

MV. Sve je to deo onoga što sam nazvao adaptacionom fazom haikua. Niti je loša niti dobra. Ono što je bitno je ono što u svom eseju nazivam pobuđivanjem egzistencijalnog odjeka kod čitaoca. Ako se to desi, onda modernizacija ima smisla. Ponavljam da haiku ne sledi pravila, već da pravila slede haiku.

SV. Mada je haiku poezija najraširenija poetska forma koja se danas piše u svetu, još uvek je (čak i posle više stotina godina) njeno tržište ograničeno i malo. Reč profesionalnih kritičara se o njoj retko može čuti. Verovatno je tako svuda u svetu... Kako biste Vi to objasnili? Može li išta da promeni položaj haikua?

MV. Jedan od razloga koji verovatno negativno utiče na stanje haikua je to što previše ljudi, bez mnogo razmišljanja, objavljuje bilo šta pod imenom haiku (iako te pesme, kada je u pitanju forma, mogu da nalikuju haikuu, u većoj ili manjoj meri). Mada su haiku pesnici, po meni, amateri, bar većina njih, ako ne i svi, trebalo bi da se profesionalnije odnose prema onome što prikazuju u javnosti. Haiku pesnici su možda previše fini jedni prema drugima jer odobravaju mnogo toga što im se ponudi da pročitaju, pa tako ne doprinose da se poboljša kvalitet haiku produkcije. No, bio haiku poštovan manje ili više, to ne utiče da on bude ni bolji ni lošiji. Sve što možemo da učinimo je da pišemo i da budemo selektivniji u objavljivanju. Ako se poboljša položaj haikua, odlično, ako ostane loš, opet je dobro. Jer značaj haikua ne zavisi od njegovog statusa, već od njegove vrednosti kao umetničkog oblika.

***

Od 1999. to 2003 – predsednik Holandskog haiku kružoka.

Od 2001. to 2002 - Evropski direktor Svetske haiku asocijacije.

Od 2002 – član redakcije antologije Red Moon (SAD).

Od 2003 – urednik holandsko-flamanskog tromesečnika Vuursteen (Kremen), najstarijeg haiku časopisa u Evropi.

Od početka 2007 – pomoćnik urednika Modern Haiku -a (SAD).

Učestvovao na međunarodnim haiku skupovima u Velikoj Britaniji (1999), Sloveniji (1999), Holandiji (2003) i Nemačkoj (2005).

Prevodi njegovih haiku pesama, koliko se seća, objavljivani u časopisima, antologijama i na internetu u Bugarskoj, Hrvatskoj, Nemačkoj, Grčkoj, Francuskoj, Mađarskoj, Japanu, Holandiji, Poljskoj, Rusiji, Srbiji i SAD.

Izdao knjige: Zijn met wat is (To Be with What Is; Biti sa onim što je), 1993; een beetje adem, 1998 (verzija na engleskom: dah, 1999); geen woord teveel /not a word too much; ni jedna suvišna reč, 2000; om kort te gaan (to be short; ukratko) 2005.

Sa Betty Kaplan: smoke signals (dimni signali) - devet rengi, 2003. Sa Horst Ludwigom: zwolf Monde / twelve moons (dvanaest meseca ) – dvojezični niz rengi, 2004.

2005 - pokrenuo malu izdavačku kuću 't schrijverke'.

1 Uvod u Gwiazda za Gwiazda, poljsku antologiju evropskih haikua, koju je priredila i izdala Ewa Thomaszewska; Krakov, 2005.

Prevod: Saša Važić