index

- Međunarodni haiku žanr predstavlja prelaženja kulturnih granica.

- Prijateljstvo je osnova međunarodnog haikua.

- Međunarodni haiku žanr poseduje kvalitete soto-a (“spoljašnost”).

- Slobodna forma (organska forma) je od većeg značaja za međunarodni haiku od bilo koje zatvorene ili specifične forme.

- Japanski pesnici koji pripadaju pravcu soto (jiyuritsu, pesnici “slobodnog stila”) su rodonačelnici međunarodnog haiku žanra.

- Pesnici i prevodioci su dve noge na koje se oslanja žanr međunarodnog haikua.

- U žanru međunarodnog haikua, lična mitologija može preuzeti ulogu kolektivnih stereotipa.

Dimitar Anakiev

Septembar 2007, Radovljica-Kumamoto-Jakušima

MEĐUNARODNI HAIKU: SUŠTINSKO

PREVOĐENJE

Centralna tačka i rezonanca

Kao što je gore upravo rečeno, “Pesnici i prevodioci su dve noge na koje se oslanja žanr međunarodnog haikua”. U okviru međunarodnog haikua, prevođenje prirodno proizilazi iz poezije i pesnika jer je međukulturna i višejezička komunikacija haikua u srži izražavanja ovoga žanra. U tekstu koji sledi data su neka specifična razmišljanja o tome kako prevodilački tim i njegov način rada mogu da funkcionišu u srži međunarodnog haikua. Pod “srži” se ovde podrazumeva metaforička centralna tačka: kao kada se kamen baci u vodu. Talasići koji nastaju dosežu do obala svetskih čitalaca. U centru, koji se ovde poredi sa bačenim kamenom, se nalazi pesma koja je u središtu prevodilačkog procesa, koja se i uzdiže i utapa kroz korenje i dubine jezika da bi na neko vreme postala “bezjezična”. I čitav poetski doživljaj je očigledno takav time što sam čitaočev doživljaj (svest) leži u srži poezije. Ovakav doživljaj čitaoca/prevođenja, jezika koji se susreću sa kontekstualnim, kognitivnim i kulturnim bitkom, poznat je onima koji se bave prevođenjem poezije (imajući u vidu množinu kada su u pitanju jezici) i pokazatelj je bar dobrog početka, koji se začinje u prvom krugu nastalom bacanjem kamena u vodu – prevodilačkom timu.

Uopšte uzev, za prevođenje haikua potrebna su najmanje dva prevodioca-pesnika (po jedan na izvornom i ciljnom jeziku), koji su dobri poznavaoci svog maternjeg jezika, bar jedna osoba koja dobro poznaje dva jezika i koja može da obezbedi kontinuiranu komunikaciju i dijalog. Mada i jedan prevodilac može uspešno da obavi posao, retko se u jednoj osobi sreće i stručnjak i dobar poznavalac kultura i na izvornom i na ciljnom jeziku. Mnoga su preimućstva zajedničkog prevodilačkog poduhvata i on je de facto standard stručnog prevođenja. Što se tehničkog dela tiče, rad na opsežnim knjigama obično zahteva na stotine sati rada, te je u projekat potrebno uključiti veći broj prevodilaca.

Tok prema spolja — podrška prema unutra

Za prvim krugom sržnog prevodilačkog tima slede krugovi redigovanja, a zatim proces publikovanja, pri čemu se svaki krug širi prema spolja iz pravca prevodilaštva. Uopšte uzev, osnovni cilj svakog narednog kruga je da podrži prethodne unutrašnje krugove (a ne obratno).

Kada je u pitanju podrška, može se reći da se prevođenje posmatra samo kao jedna karika u lancu koja vodi ka publikaciji. Znači, kao neophodan korak, ali i kao samo jedna karika. Kada je u pitanju međunarodni haiku, “prevođenje kao centralna tačka” je konceptualni i psihološki korak koji približava prevodilački napor centru—pri čemu su pesme (i pesnici) u samom centru.

Timsko prevođenje: iskustvene specifičnosti

Dole je dat opis nekoliko stvari neophodnih za sačinjavanje međunarodnih/međukulturnih projekata izrade haiku knjiga, koji je sastavljen na bazi ranijih uspešnih projekata prevođenja obimnih knjiga i razgovora sa nekoliko prevodilaca koji su objavili važnija dvojezična dela iz oblasti haiku poezije.

1) Timu je potreban predvodnik, koji donosi odluke i koji je sposoban da organizuje, usmerava i tumači ciljeve projekta svim zainteresovanima.

2) Neophodno je obezbediti odgovarajuća sredstva za finansiranje projekta.

3) Obim, čilatalačka publika, dizajn i svrha projekta moraju biti jasno definisani.

4) Ciljevi prevođenja (uključiv stil, pitanja jezika, postupka) treba da budu jasno definisani.

5) Najbolje je da se ne postavljaju rokovi objavljivanja dok se prevodilački projekat ne postavi na čvrste osnove. Nepridržavanje ovoga je često dovodilo do lošeg ishoda potencijalno dobrog prevodilačkog rada. Može se postaviti rok koji odgovara timu, uz ogradu da se on možda neće ispoštovati (npr., možda će se obim projekta morati suziti da bi se ispoštovali rokovi izdavanja).

6) Organizacija može da se prilagodi fazama završenja (pojedinih delova projekta).

7) Saradnici na prevođenju treba da budu svesni da moraju da odvoje izvesno vreme u toku nedelje/meseca a tim će verovatno morati da sačini raspored rada u skladu sa iskrslim zadacima.

8) Najbolje bi bilo da se saradnici na prevođenju sastaju što je češće moguće. Teško je imati dobre prevode ako se članovi grupe ne okupljaju fizički ili nisu u mogućnosti da komuniciraju na drugi način.

9) Objektivno iščitavanje: Svi konačni nacrti prevoda treba da se dostave na mišljenje objektivnom uredniku, koji je dobro upoznat sa ciljnim žanrom. Poslednju reč o prevodilačkom projektu ima rukovodilac, a ne urednik ili izdavač — mada se može desiti da urednik/izdavač odluči da izda knjigu itd. Izdavaštvo uključuje sve normalne procese — a ono što se ovde želi istaći je da je prevođenje suština stvari, dok je izdavaštvo, mada od velikog, ipak od sekundarnog značaja za koncepte i ciljeve prevodilačkog tima. U svakom slučaju, temeljni i stručan prevodilački projekat bi trebalo da rezultira prvoklasnim delom, čime se izbegavaju mogući konflikti. Međutim, mogu se javiti i pitanja čitalačke publike, tržišta, stila prevođenja i ciljnog jezika, kao i ukrštanja kultura na koja su osetljivi svi zainteresovani. To je razlog značaja objektivnog čitaoca/urednika/izdavača, kao i rukovodioca projekta.

Globalan cilj gore pobrojanih specifičnosti je da iznedri delo prvoklasnog kvaliteta: tekstove koji će izdržati probu vremena jer imaju vrednost i za pesnike i za akademike (posebno novajlije, npr. međunarodne magistre filozofije). Ništa od ovoga izgleda da nije moguće ukoliko haiku nema poetsku snagu na ciljnom jeziku/jezicima. Ovo pitanje je složeno jer se mnogo štošta mora uzeti u obzir sem same pesme. Određeni prevod neke pesme može doživeti tek skroman uspeh, ali ako su data kontekstualna pojašnjenja (kulturna, istorijska, biografska, antropološka, književna itd), ona mogu podstaći maštu, radoznalost i kreativnost čitaoca.

Iz same pesme proizilaze pitanja jezika, kulture i konteksta, tako da je prevođenje pesama retko nešto jednostavno. I ova nerazdvojiva kompleksnost takođe predstavlja radost, jer kao što članovi prevodilačkog tima kažu: iskustvo zajedničkog prevođenja često otkriva jedinstvene puteve do srca pesama i prirode samog jezika kao izražajnog sredstva.

Richard Gilbert

Septembar 2007, Kumamoto-Jakušima

Prevod: Saša Važić

Dimitar Anakiev

JAPANSKI VRT

(51 haiku iz spoljašnjosti)

Septembar 2007.

u raju japanskog vrta skakavac

uđoh za skakavcem u japanski vrt

kraj spomenika Sosekiju1
prvi put dodirnuh bambus

pišajući u bambusovoj šumi
postajem bambus

na planini Kimpo2 sretoh Sosekija, Santoku i Šibatu3

preko mokrog kamena
pužić ulazi
u japanski vrt

nag u noći kisnem
u japanskom vrtu

sa tatamija brišem svoja mokra stopala

prekratka noć za zrikavca i mene
u japanskom vrtu

u japanskom vrtu pred zoru munja

komarac i ja sami u tatami sobi

trajekt za Jakušimu4-
ruka devojčice ispružena
da dohvati dugu

na ostrvu Jakušima
jakušimska kiša

pojavljuje se i nestaje u magli:
Kućierabu-džima5

japanski vrt -
na boru se ustali
vilin konjic

pušeći meditiram
u japanskom vrtu

zastade za tren
i napusti japanski vrt
-- skakavac

japanska mačka
uđe
u japanski vrt

noć u japanskom vrtu:
i ubod komarca prija

u japanskom vrtu celu noć sake6

posle razgovora
sa učiteljem Hošinagom7
mesec odrezan katanom8

ivicom krova prikra se
mesečev sjaj
u japanskom vrtu

u japanskom vrtu i senke
neonskih svetiljki

Keiko9 tiha kami10 kuće

na mravlju stazu stadoh
u japanskom vrtu
-- haos

kao leteća riba11
probijam se
kroz nepoznate uspomene

Kagošima12 -
nemogućnost komunikacije
rečima

veliki talas okeana
izbacuje me
na plažu Inaka13

osluškujem okean
osluškujem razgovor prijatelja
osluškujem okean

iznad japanskih krovova
islamski mesec

Hošinaga-Ito,
Dimitar-Ito, Džim-Ito,
Ričard-Ito, Ito14

Džimu Kejšnu

u peni slomljenih talasa okeana
pobunjeničke misli

hiljadu puta konićiva15
dok putujem kroz zemlju Jukisugija16

roj vilinih konjica
nad mestom gde se obrušava
Oko-no-taki17

odupirem se velikim talasima okeana
na plaži Inaka

Ričardu Gilbertu

đubretar
na plaži Inaka
obuzet okeanom

sa bandere vrana zuri u okean

iz tunela
izlazimo u noć -
put za gradić Hinagu18

vraćajući se
iz Santokinog onsena19
osmeh jakuza20

za Masu i Džudi

vraćajući se
iz Ikkenye21
nežna kišica

preko duge duga u Kumamotu22

za Al Gora

na železničkom prelazu
auto zaustavljen
bambusovom rampom

Šimabara23 još uvek u magli
pobune

suočen sa životnim ograničenjima
obasjan suncem
skakavac

diše puši se planina Aso24

kod Minamiasa25 kafana „Moćni gazda“

Fukuoka26 -
„Ulicom žalosnih ljudi“27
vraćam se kući

poseta Japanu za dva sečenja noktiju

prvo sunce -
oblačić napušta
Fukuoku

na sunčanoj strani Alpa
posadih bambus
sa planine Kimpo

sa izlaskom sunca
alpska hladnoća
još očitnija

1 Soseki – poznati japanski prozni pisac, studirao zen i pisao haiku

2 Kimpo – planina na severu Kumamota, ostrvo Kjušu

3 Tsuno Shibata – majstor tradicionalne proizvodnje papira, autorov prijatelj, u to vreme oboleo od raka

4 Yakushima ( ostrvo u Tihom okeanu: „yaku“- kedar, „shima“-ostrvo, „kedrovo ostrvo“ poznato po najstarijem drveću na svetu,. pojedini kedri stari više od 5 000 godina. Japanski nacionalni park poznat ne samo po najstarijim kedrovima već i po autohtonoj vrsti majmuna i okeanskim kornjačama koje se na njemu mreste. Susedno ostrvo je Iwo-jima, poznato po iskrcavanju američkih trupa u 2.sv.ratu. )

5 Kuchierabujima – ostrvo u Pacifiku, ime ostva znači: „ostrvo izabrano usnama“

6 sake – prinčano vino

7 Hoshinaga sensei - „učitelj Hoshinaga“, popularan naziv za Fumio Hoshinagu, savremenog japanskog pesnika iz Kumamota, poznatog po odupiranju tokijskoj centralizaciji haikua, haiku piše u lokalnom dijalektu i napisao je – sastavio lokalni haiku rečnik. Hoshinaga spada medju najznačajnije japanske savremene pesnika.

8 katana – dugački samurajski mač

9 Keiko – japansko žensko ime

10 kami – duh, božanstvo u animističnom smislu

11 leteća riba ( eng. „flying fish“ ) vrsta pacifičke ribe sa nažnim krilima koja joj omogućavaju kratke letove iznad vode; leti uglavnom bežeći, uplašena od broda ili sl.

12 Kagoshima, velika luka na ostrvu Kyushu, na krajnjem jugu Japana, iz kojega je potekao Saigo Takamori, vodja samurajskog ustanka protiv modernizacije Japana, poslužio kao uzor za film „Last Samurai“.

13 Inaka-hama, „plaža Inaka“ je jedna od velikih peščanih plaža na koje okeanske kornjače polažu jaja; nalazi se na severoistoku

14 Ito Yuki, mladi japanski student anglistike, prevodilac

15 konichiwa – jpn. „Dobar dan“

16 Yukisugi – nacionalni park na Jakushimi

17 poznati vodopoad na ostrvu Jakushima

18 Hinagumachi-“gradić Hinagu“ u kome se odvija festival posvećen pesniku Santoki jer je ovaj svojevremeno odseo u gradiću tri dana i bio oduševljen javnim kupatilom, smeštajem za beskućnike i ljubaznošću ljudi. Tada je zapisao da bi u ovom gradiću voleo da „živi posle smrti“. Festival je ostvarenje te želje.

19 onsen – japansko javno kupatilo, deo japanske tradicije i svakdana

20 ya-ku-za, znači brojeve 8-9-3 što je gubitnička kombinacija u japanskoj igri kartama; metoforički „yakuza“označava čoveka kome život nije podelio dobre karte ali može označavati i pripadnika japanske mafije. Santoka je kao životni gubitnik smatran „yakuzom“, gubitnikom, što naravno ne znači da je bio član mafije. Na protiv bio je više puta hapšen od strane carističke policije zbog pijanstva ali i zbog sumnje da špijunira u korist Sovjetskog saveza jer nije skrivao svoja levičarska ubedjenja a otac mu je bio predsednik lokalnog odbora socijalističke partije.

21 Ikkenya - „kuća svih kuća“, naziv gostionice u Kumamotu

22 Kumamoto- grad od kakvih 500 000 stanovnika, univerzitetni i administrativni centar istoimene oblasti na ostrvu Kjušu, mesto u kojem je poučavao Soseki i Lafkadio Hearn, i mesto u kome je veliki deo života proveo Santoka.

23 Shimabara - „ostrvo cveća“, vulkansko poluostrvo pored Kumamota, poznato po u krvi ugušenoj pobuni japanskih hrišćana

24 Aso- najveći živi vulkan na svetu

25 Minamiaso- „južni Aso“, selo na južnoj padini vulkana Aso

26 Fukuoka – milionski grad, najveće mesto na ostrvu Kjušu. U prošlosti je preko tog grada ( staro ime: Hakata ) Japan primao kinesku kulturu jer je njegova luka najbliža Koreji.

27 „Ulica žalosnih ljudi“ - Istoimena ulica u Fukuoki, poznata po brojnim barovima