index

Izdavačka kuća “Mali Nemo” je rado prihvatila da objavi prevod koji je autorka prevoda nazvala “Haiđin” i koji je bio pripremljen za izlaganje na Međunarodnom sajmu knjiga. Prof. Lanu je rezervisao kartu i od 26. do 28. oktobra 2007. godine boravio u Beogradu, gde je prisustvovao godišnjoj skupštini Haiku udruženja Srbije i Crne Gore (HUSCG) i predstavio, zajedno sa prevodiocem, svoj “haiku roman”, a zatim posetio Međunarodni sajam knjiga...

Zanimljivo je bilo čuti šta je rekao o balkanskoj književnosti.

Koliko se zna o balkanskoj književnosti u Vašoj zemlji?

Prosečan Amerikanac zna malo ili nimalo o balkanskoj književnosti, ali je isto tako tačno i da prosečan Amerikanac ne zna praktično ništa ni o američkoj književnosti, izuzimajući neke popularne bestselere. Tužna je to istina o mojoj zemlji, gde ljudi više znaju o filmskim zvezdama i pop pevačima nego o knjigama. Kao pisac, suočavam se sa ovom istinom svaki put kada izdavaču pošaljem rukopis neke svoje knjige i budem odbijen rečima: “Ne vidimo tržište za ovakvo književno delo”. Kao profesor engleskog jezika, sa ovom istinom se suočavam svaki put kada upitam studente “Šta čitate iz zadovoljstva?”— i kada me oni tupo gledaju.

O balkanskoj književnosti se zna na nekim fakultetima, posebno onima koji imaju odseke za slavistiku. Dobar izbor iz balkanske književnosti i kritike se može naći u “Northwestern University Press”. Poznajem i dva profesora/pisca iz Srbije koji žive u SAD i koji su preveli svoja prozna dela. To su Tomislav Longinović i pesnikinja Biljana Obradović. Biljana mi je koleginica sa odseka za anglistiku na Ksavijer univerzitetu u Nju Orleansu.

Da li ste Vi lično upoznati sa našom (srpskom i balkanskom) književnošću i, ako jeste, šta nam o njoj možete reći?

Pošto sam uključen u zbivanja u “haiku svetu”, poznato mi je ponešto o haiku pokretu na Balkanu. Znam da je japanski haiku u Evropu uveo Vladamir Devidé, odličan hrvatski prevodilac i profesor. Seme koje je on posejao izraslo je u impozantnu haiku zajednicu na Balkanu. U ovo sam imao priliku da se uverim iz prve ruke kada sam prisustvovao skupštini Haiku udruženja Srbije i Crne Gore u Beogradu (oktobar 2007) i učestvovao na dva sastanaka bugarskih haiku pesnika u Sofiji (jul 2005. i maj 2007). Zahavljujući ovim skupovima i darežljivoj razmeni knjiga, koje je, izgleda, uvek deo takvih događaja, upoznao sam se sa delima nekoliko odličnih pesnika iz Srbije—kao što su Dimitar Anakiev, Dragan J. Ristić i Saša Važić —a u Bugarskoj, Petar Tchouhov i Ludmila Balabanova. Na univerzitetu držim viši seminar o “svetskom haikuu” u koji uključujem knjige nekoliko balkanskih pesnika. Moji studenti su impresionirani imaginacijom i snagom ovih pesnika. Veliki je doprinos Balkana svetskom haiku pokretu.

Zaljubio sam se u Beograd

Po povratku u Nju Orleans, zamolili smo prof. Lanua da nam ispriča o utiscima koje je poneo iz Beograda...

Kakvi su Vaši utisci o Beogradu i našim ljudima?

Zaljubio sam se u Beograd tokom kratkog vremena koje sam proveo u njemu. Zbog termina održavanja skupštine HUSCG i Međunarodnog sajma knjiga morao sam da ograničim boravak u Beogradu na samo tri dana, jer sam zbog nastave morao da se vratim u Nju Orleans. Ali, i tokom ta tri dana moja ljubazna domaćica Saša, zajedno sa njenom ćerkom Anom i drugim prijateljima i komšijama, pokazala mi je mnoge delove grada, budeći u meni osećaj da saznam i vidim još više. Uživali smo u fantastičnoj hrani kod “Dva jelena”, uz zvuke serenade predivne grupe muzičara; šetali smo starom turskom tvrđavom s pogledom na reku pod blistavim punim mesecom, pili i igrali na jednom splavu do zore. Beograd je definitivno grad koji želim ponovo da posetim, ali na tri nedelje, ne na tri dana!

Kakvi su Vaši utisci sa godišnje skupštine HUSCG i predstavljanja Vaše knjige prevedene na srpski jezik?

Pesnici koje sam sreo na skupštini HUSCG dočekali su me srdačno i sa haiku solidarnošću. Iako ne znam srpski jezik, ipak sam mogao da ih upoznam sa delom mog romana, uz pomoć Saše, koja je čitala svoj prevod. Bio sam srećan kada sam na licima članova ugledao znak odobravanja dok je Saša čitala moje reči transformisane u muzikalan i tečan srpski jezik. Nismo kod nas imali knjige za prodaju, ali je, nakon skupštine, izvestan broj pesnika otišao na Sajam da bi kupili primerke knjige, koje sam sa zadovooljstvom potpisivao.

Da li ste zadovoljni prijemom na koji ste, kao “haiku guy”, autor i osoba, naišli kod članova HUSCG i drugih Srba koje ste upoznali?

Pesnici-članovi HUSCG su me srdačno dočekali, kao što sam već rekao, i učinili da se osećam dobrodošao i kao kod kuće. Na kraju sastanka rekao sam im (a Saša prevela) da sam prisustvovao skupovima u Americi, Japanu i drugim zemljama i da sam uvek bio impresioniran načinom na koji haiku pesnici širom sveta čine jednu porodicu. Srpski pesnici koje sam upoznao definitivno su osnažili ovo osećanje bliskosti i zajedničkog cilja. I drugi Srbi su učinili da se osećam dobrodošlim. Na Sajmu sam na šandu jednog izdavača pio viski sa piscima, izmenjivajući sa njima mnoge zdravice i sporazumevajući se najbolje što smo mogli, nekad na engleskom, nekad na francuskom. Tu sam upoznao i Bratislava Milanovića - Batu, rođaka moje koleginice Biljane Obradović, koji me je intervjuisao za radio. Posle toga smo pili pivo i večerali sa srpskim prijateljima u restoranu “Gospodarska mehana”—predivnom mestu koje od 1820. godine poslužuje tradicionalna srpska jela. Moj novi prijatelj Bata je insistirao da nas časti, ali se nadam da ću to jednoga dana moći da mu uzvratim, ako ikada dođe u Nju Orleans. Ljude koje sam sreo u Beogradu nisu mogli da budu srdačniji i da pokažu više prijatljske naklonosti! Voleo bih da im svima pokažem kako se mi zabavljamo u Ulici Burbon, ako ih vetrovi sudbine jednom donesu u moj grad.

Kakve utiske nosite sa Međunarodnog sajma knjiga?

Bio sam zadivljen veličinom i gužvom. Taj osećaj vibrantnog uzbuđenja koji je vladao na tom mestu više me je podsećao na neki sportski događaj nego na sajam knjiga. To me je uverilo da Srbija ima vatrenu i zdravu “književnu kulturu”. Da budem potpuno iskren, osetio sam ljubomoru; nikada nešto slično nisam video u Americi. Lično smatram da je Sajam knjiga bio najvažniji događaj na mom kratkom putovanju u Srbiju. Potpisivao sam knjige sve dok moj izdavač, Milan Orlić iz “Malog Nema”, nije ostao bez ijednog primerka.

Da li je prevod Vašeg romana “Haku Guy” dobro prihvaćen na srpskom tržištu knjige?

Izdavač mi je rekao da je prodao svih 50 primeraka koje je doneo tog dana, pa to smatram dobrim znakom. Ne znam kako je od tada išlo sa prodajom. Moraću da pitam Milana.

Ima li još nečeg posebnog u vezi sa Vašom posetom Beogradu što biste želeli da istaknete?

Bio sam počastvovan što mi je moj prevodilac, Saša, dozvolila da boravim u njenom stanu na području Zemuna. Ne samo da je bila prijateljski naklonjena prema meni i gostoljubiva, već me je počastila i ukusnom domaćom sarmom, koja je odmah postala jedno od mojih najomiljenijih jela na svetu. Kada su ozbiljnije stvari u pitanju, ona i njena ćerka su mi pričale o NATO bombardovanju. Jedne noći, kada smo se vraćali njenoj kući, pokazala mi je spomenik u cveću podignut u čast devojčice koja je poginula za vreme NATO bombardovanja. To me je podstaklo da napišem haiku:

prohladna magla—
ratni spomenik
petogodišnjakinji

Činjenica da su se rat i stradanje ljudi stvarno desili duboko mi se urezao u pamćenje. Ovo svakako nije najlepša uspomena na moje putovanje u Beograd, ali je veoma značajna.

Možemo li se nadati da Vas opet vidimo u Srbiji? Ako da, zašto i kada?

Voleo bih sa se vratim u Srbiju. Pošto će mi univerzitet omogućiti da putujem iz profesionalnih razloga, jedan od kojih je i potpisivanje knjiga, nadam se da će jednoga dana moj drugi roman “Laughing Buddha” biti preveden i objavljen na srpskom jeziku—što bi bila dobra prilika da ponovo dođem u Srbiju. Nadam se samo da ću sledeći put moći da ostanem duže od tri dana!

***

Nekoliko haikua Dejvida Lanua

picerija
posle ubistava
potrebna pomoć

stari kameni most
da li da ga pređem
ili ne

spomenik vretni
miris mošusa
na jastuku

osunčan pločnik
u redu tri pivska stomaka
dolivaju se

deset sekundi
posle zvonjave budilnika
grmljavina

žvaće žvakaću gumu
u ritmu
stari bračni par

jede zarađeno
sa senfom
prodavac viršli

kroti ričuće lavove
mala crvenokosa
kelnerica

martovski pločnik
nemoj da pušiš doveka
devojčice

gega se
u svadbeni portret
patka

pivske flaše
na stolu
šahovski problem

Prevod: Saša Važić