index

Linda Papanicolaou, SAD

vrati me
zmaje
na polje
guste visoke trave
s previše vremena

Ovom inovacijom započinje ova izvanredna zbirka pesama. Izdata kao džepna knjiga u broširanom povezu, što je zaštitni znak izdavačke kuće Modern English Tanka, ona je najobimnija zbirka objavljenih dela Roberta Wilsona. Za one koji su upoznati sa razvojnim putem ovog autora kroz njegovo učešće i pokretanje pitanja na internet forumima za poeziju i njegovim ranijim publikacijama (Vietnam Ruminations /Razmišljanja o Vijetnamu/, koja su objavljena u nastavcima u World Haiku Review, 2001. i Tanka Fields /Polja tanke/, White Egret Press, Groveland CA 2006), Jack Fruit Moon predstavlja otkriće. Knjiga ima 204 stranica, od kojih se 165 odnosi na pesme. Uvod je napisao Sanford Goldstein a predgovor Steven D. Carter. Uvod samog autora je sažeta, živahna autobiografija na osnovu koje možemo izvesti zaključak o poreklu pesama.

bubašvabe
su ranoranioci...
jack fruit moon!

Napisana i sastavljena nakon odlaska u penziju (radio je u školi u Kaliforniji) i preseljenja na Filipine, Jack Fruit Moon je obojen lokanim koloritom. Na poleđini se nalazi glosar iz koga možete saznati da je jack fruit velika voćka koja izgleda kao mešavina dinje i krastave žabe. Carabao, na koga nailazimo u mnogim pesmama, je bivol; balut je pileće jaje kuvano sa zametkom a halo halo je slatkiš od voća, graha, istucanog leda, mleka, semena lana i soje.

Preslikajte ovo na zvezde, mesec, kišu, oblake i snove koji se najčešće javljaju u poeziji i dobićete nadrealan svet u kome je “racionalizam... izokrenut ili se okreće kao na beskrajnom ringišpilu" (Goldstein, str. 5). "Svet koji opisuju pesme je porozan i u njemu ljudi i objekti lebde na laganom vetru, prolaze jedni kroz druge, obigravaju jedni oko drugih ili se stapaju u iskričave scene koje često započinju u svakodnevnoj realnosti ali se završavaju—pa, negde drugde... jer ono što ove pesme čine jeste to da nam dopuštaju da posvedočimo nešto—nešto prepoznatljivo, ali osobeno i neočekivano—što samo reči mogu da iznedre" (Carter, str. 8, 9).

Slikoviti opis je složen. Pesma može biti jednostavan šasei:

vlažna noć...
njena adresa na
zgužvanom papiru

Ili je njeno značenje otvorenije ali se pesma još uvek može lako predstaviti u umu:

noću
me kupa...
kajsijast mesec

"Šta je 'tall whisper'?" pita se Carter pišuću o jednoj pesmi. "Ne znam. I mislim i da mi nije važno. Dopadaju mi se reči... " (Carter, predgovor, str. 110). Odista, knjiga se prosto može čitati a reči biti dopadljive, mada je dobro i istražiti i videti da li će otkriti ista značenja koja su možda imala za autora. Recimo, dobro je znati da je 'Vrati me / zmaje', koja je citirana na početku ovog prikaza, amalgam slika iz Vietnam Ruminations, III deo (www.worldhaikureview.org/1-3/pages/whcvanguard_wilson4.shtml):

u visokoj travi
eksplodirane granate
od kože

svuda tuneli—
nije sezonski radnik,
zmaj

Tako shvatamo da mnogo toga što je prikazano u knjizi dolazi iz područja sećanja. Vojnik koji dolazi i odlazi, baš kao i zmaj, ukazuju nam da je za autora ovaj povratak u Aziju krug koji se zatvara.

u krevetu
slušam pacove
kako jure preko
limenog krova
starog ratnog bioskopa

U pohvali knjige Ikuyo Yoshimura nas podseća da su nam "Vietnam Ruminations... zadale jak udarac, prkoseći našim mlakim životima." Kao i Jack Fruit Moon. Knjigu naseljavaju filipinski ulični prodavci, trgovci ribom, komšije koje se prepiru i deca koja neće doživeti da im se ostvare snovi. Mogu se oni baviti svojim poslovima "ne tražeći da sa njima saosećamo" (Goldstein, str. 6) ali time što dopuštaju da budu viđeni na ovim stranicama, oni to čine dostojanstveno i sa smislom za humor koji je karakterističan za stanovnike ma koje varošice, ma gde ona bila. Siromaštvo nesvrstanih zemalja? Ima ga u izobilju—knjiga svedoči o blatnjavim ulicama, sanitarnim uređajima kojih nema i bolnicama punim bubašvaba, mačaka i lokvi vode u bolesničkim odeljenjima. Pesnik koji je odlučio da sa njima živi, piše:

videh im
sluškinju pod
stolom
kako spaja
ogledala...

kako je to
probuditi se
noću
pod stolom
u nečijem snu?

Kod Roberta sve izgleda lako, kao da se pesme prosto slivaju sa vrha njegovog pera, ali nije tako uzme li se u obzir činjenica koliko se posvetio izučavanju i koliko je vešt u zapisivanju. I ovde, kao i uvek, on nadilazi granice uobičajenog. Oni koji ga poznaju iz radionica na internetu poznat je njegov rad na stvaranju tanka/haiku niske. Pesme su najčešće objavljene zajedno sa drugima koje su u to vreme pisane. Rezultat je nestvaran, razigran ritam i slike u kojima svaka pesma zadržava svoj integritet povezujući se istovremeno sa drugima u nizu.

U Jack Fruit Moon autor sledi sledeću strukturu: na svakoj stranici knjige ispisane su po 4 pesme: haiku/ tanka/ haiku/ tanka. Knjiga je ilustrovana fotografijama i foto haigama. Poput muzike, one daju ritam kojim pesme poniru i teku u slapovima i naslagama. Što se knjiga duže čita, nestaju početak i kraj a ostaje samo bezgranično more slikovitog izlaganja. Misli, snovi i sećanja, pesme, reči, zvuci i slike izbijaju na površinu, ponovo se javljaju u beskrajnom nizu ponavljanja i varijacija, ponekad čineći niske na čitavoj stranici, drugi put vraćajući sećanja na zvuke i slike sa drugih stranica. Ritam se ponekad menja, ponekad ostaje isti. Rezultat je tekst koji se oslobodio linearnosti. Svaka pesma se nudi ne u nizu već u matrici svega što je okružuje, gore, dole, ispred i uza na raširenoj stranici. Ovo nam ukazuje na to da smo jedva iskoristili mogućnosti haikua i tanke na engleskom jeziku, bilo kao kratke forme ili vezanih stihova.

Onima od nas kojima je Robert poznat od vremena kada je počeo da nam pripoveda o bojnim poljima Vietnam Ruminations, preko nemirnih snova Tanka Fields, Jack Fruit Moon je neka vrsta zaokruženja ove trijade. Budite uvereni da se Vijetnam nalazi u čitavoj knjizi. Autor nam kaže da još uvek pati od posttraumaskog vijetnamskom sindroma, ali se, bar u pesmama, oseća da će se sa njim izboriti. Možda je življenje među najsiromašnijim od svih siromašnih u Aziji ono što uliva nadu, a možda je to, delimično, prirodna posledica godina i iskustva:

starim
osećajući isto
što i otac
kad nosio je zašiljene
kaubojske čizme

Ne otkrivajući vam kraj Jack Fruit Moon-a, dopustite mi da samo kažem da se knjiga završava na veličanstven način haikuom na baš ovu temu—starost. Radi se o jesenjoj muvi koja je čudno optimistična, a smeštena je na vrhu poslednje stranice, prilično udaljena od praznog prostora—što nam kazuje da će pesama još biti.

Preneto iz Simply Haiku-a, proleće 2009, knj. 7, br.1 uz dozvolu autora, kao i vlasnika i urednika Simply Haiku-a

Prevod: Saša Važić