index

Миленко Д. Ћировић Љутички, Србија

Ленка Јакшић, Акорди мириса, уздавач: Хаику удужење Србије и Црне Горе; ISBN 978-86-84813-12-3; преводи песама: Саша Важић, лектура превода песама: Норман Дарлингтон; превод рецензије: Драгана Бубало

ЛИРСКИ ОДБЉЕСЦИ И ТРЕПТАЈИ

Када се у једној личности искажу професор, књижевник и сликар, онда се, заиста, може говорити о испуњеном ствараоцу. И није неочекивано да такав стваралац постане и хаику пјесник. Не да би се допуњавао у нечему што није, већ да се овјери нечим што је луцидност, универзалност и рационалност. Е, то је случај са Ленком Јакшић Каксие (умјетничко име). Поред оних великих слика у којима се остварила као сликар, она није одољела искушењу хаику пјесме, те слике тренутка (визуелно и духовно), како ја волим да назовем хаику. Јер кад се суштају перцепције сликара и пјесника или (зашто да не?) пјесника и сликара, онда ето претпоставке за квалитет више. Њена сензација гради рам у ком са мало ријечи пуно каже, што је сушта одлика хаику пјесме.

Када читамо хаику пјесме Ленке Јакшић, дјелују нам познато и доживљено. То отуда што су сугестивне, искреношћу прожете. А, то опет отуда што она природу и однос према њој (природи) нотира. Њена моћ запажања доводи до тога да види оно што и други виде а не знају да виде.

У знак поздрава
Жена што сади цвеће
Махну садницом.

Девојка преде
И вретеном показа
Кућу незнанцу.

Свако ко ове пјесме прочита сигурно ће их запамтити, управо због њихове сугестивности и продуховљености. Оне (њене хаику пјесме) познаваоце јапанске класичне хаику поезије асоцирају на Исин хаику: човек што бере / репу - репом у руци / показује пут.

Њена перцепција својом непосредношћу сеже до фона интуитивног увида и емпатије у свијет природе, свијет око ње. Чак и када је дескриптивна, по карактеру, њена хаику поезија је продуховљена. Прожета ритмом уједначене амплитуде и наглашене динамичности мириса, трептаја и боја. Лирски одбљесци и трептаји поетског изражавања.

Распевани кос
Надјачава тишину
Летњег поднева

Снежна пољана.
Човек прти беспуће
Белине и наде.

Снежни сумрак –
Човек отвара врата
И своје срце.

Рођена и одрасла на Космету, Ленка и дан-дању живи тамо – до мјере могућег. Преживљавајући све несреће рода свога, није могла да сачува своје хаику пјесме од утицаја те стварности. А и зашто би? Но, она нигдје не испољава гњев, oстрашћеност, или, не дај Боже, мржњу. Један чист хришћански однос. Оно што је код Јапанаца зен-будистички став према стварности – то је код Ленке Јакшић хришћански однос, каква год да је та стварност.

Бди чуваркућа
На рушевинама мог
Родног станишта.

Ледени месец –
Силуета војника
И сенка тенка.

Наравно Ленка, колико год да је рационална, у средини у којој живи, не може бити поштеђена стрепњи макар и усред цветног поља.

Црни лептири
По цветном пољу лете,
Доносе зебњу.

Иако настала по најбољем узору јапанске хаику поезије (што се осјећа у њеним пјесмама) Ленкина хаику поезија је самосвојна и оригинална до мјере детерминисане традицијом, језиком и миљеом у ком ствара.

Из свега напријед наведеног ето довољно разлога да препоручим ову збирку пажњи љубитеља поезије. Наша хаику продукција, свакако, ће бити обогаћена овом добром књигом.

Београд, јануар 2009.