index

Michael McClintock, SAD

HAIKU GUY [roman], David G. Lanoue; Red Moon Press, (A Soffietto Edition), P.O, Box 2461, Winchester, VA 22604-1661; 2000; ISBN 1-893959-13-9; 154 str, $14.95.

Samo onaj ko iskreno veruje u predanost pisanju, čitanju i bitisanju u duhu haikua i revnosni proučavalac haiku literature i njenih najpoznatijih filozofskih i estetskih pejzaža, legendi, znanja i umova mogao je da napiše jednu ovako zabavnu predstavu kao što je to prvi kratak roman David G. Lanoue-a. Ono što ovde nalazimo je oda zbiljama i mitologijama haikua, smeštenim u privremenom, uskovitlanom svetu gde vreme i trajanje nemaju nikakvog značaja a ljudska mudrost je kratka kao uzdah.

Protagonista ove priče se može posmatrati kao književna tradicija samog haikua i njegovog neobjašnjivog opstanka iz generacije u generaciju, iz veka u vek, čak i od zemlje do zemlje, od kulture do kulture, od jezika do jezika—u svetu naseljenom budalama koje se kreću iz misterije u misteriju u žarkoj potrazi i potrebi za okrepljujućom, jednostavnom ubedljivošću haikua. Ono što ovaj roman razotkriva jesu priroda, duh i osobenost haikua, a u ovom tekstu se mogu naći njegovih preko šezdeset izvrsnih primera. Ljudi su tu samo u prolazu, ali i dok samo prolaze, oni igraju svoje kratke, važne uloge kao otkrovitelji.

Fabula? Nema je—u svakom slučaju, ne baš fabule. Radnje i događaji se odvijaju spontano; nisu ni predvidljivi ni linearni. Roman teče kao što svesnost o vremenu teče. Prošlost, sadašnjost i budućnost izmešani su u veseloj, upečatljivoj zbrci što stvara sopstveni neizbežan red i prijatan osećaj neusiljenosti. Lanoue smešta svoje likove u svet Budinog sna slučajnih događaja i susreta, pogrešnog usmerenja, zaludne želje i shvatanja, u čijem središtu nailazimo na velikog pesnika Šolju Čaja (Kobajaši Isa) koji u svojim poznijim godinama živi u selu Kašivabara. Tragajući za podukom Majstora, pojavljuje se neuki i očajni, bledunjavi seoski pesnik, Zubonja. Oko njihovog susreta Lanoue opliće pripovedačku tkanicu prošaranu starim Japanom i književnom istorijom haikua, i stvarnom i izmišljenom, kojoj pridodaje nove niti iz barova, kafana i svetilišta sumorne i svete njuorleanške Ulice Burbon.

Neki od uvrnutih likova—koji su zapravo karikature, brzim pokretima iscrtane i vešto usklađene pravom količinom materije i simbolizma—su strašni daimijo provincije Šinano, svirepi ali ranjivi gospodar Kaga; trio lutajućih haiđina po imenu Mido, Kuro i Širo, nerazdvojni prijatelji koji se ni u čemu ne slažu; nezaboravna gejša, Ledi Plam, žarki objekt gospodar Kagine požude i loše poezije; strpljivi glavešina sela Kašivabare, kome je u udeo pao doživotni zadatak da toleriše budalama; namćorasta i lukava ostarela maćeha Šolje Čaja, Sacu; sam autor romana i članovi njegove njuorleanške književne grupe—Miki, Melani i Čaz, koji se svi pojavljuju u originalnim kostimima u Japanu Isinih dana sa lakoćom Alise u Zemlji čuda. Da začine ovu čudesnu čorbu koješatarija, tu su i mnogi drugorazredni likovi—nabusiti, riđobradi varvarin iz hrišćanske Evrope, gomila namrtvo pijanih, izlapelih samuraja, vlasnici radnji, prosjaci i prodavci.

Možda će neki čitaoci smatrati da je nametanje samog autora, koji piše u prvom licu, neumesno, ali to se može desiti samo na početku, kao što je bio slučaj i sa mnom, da bi se ubrzo uvidelo da nije tako. Ova neobična narativna mehanika daje ovoj knjizi tako neophodnu perspektivu događaja i ličnosti koji se razotkrivaju da bez njih priča ne bi uspela da prenese punu snagu komične vizije kreativnog procesa.

Ni jedan lik u knjizi ne ostaje nedodirnut, direktno ili ne, duboko ili ovlaš, silovitom snagom haikua. Zubonja na kraju odista postaje vešti haiđin. Mido pesnik umire ponosno ali naglo. Gospodar Kaga okreće leđa bogatstvu i moći da bi kao pustinjak živeo nag na planini. Ledi Plam otkriva izvanrednu tajnu tetovaže. Šolja Čaja uspeva da se trajno veže za dražesnu, druželjubivu, zdepastu Kiku. Njuorleanška književna grupa gubi članove i dobija nove. Čak su i Isin pas, Otrcanko, i porodica lutajućih miševa zauvek izmenjeni životom koji dele sa haiđinima i gostima koji se osećaju kao kod kuće u oronuloj kući Šolje Čaja, Smećari. Kako se sve ovo dešava, stvar je koju treba da ispriča višestruka priča ovog romana, a ne ja.

Nadam se da će Red Moon Press prodati mnogo miliona primeraka ove knjige i da će njen autor postati smešno bogat od honorara, koje će onda, nadam se, podeliti zaslužnim haiku pesnicima šorom sveta. To bi baš bilo pravično.

[Primedba urednika: Delim mišljenje da je Haiku Guy jedinstven i predivan roman u koji bi svaki haiku pesnik dostojan svog imena trebalo da se dobro zadubi.]

Prethodno objavljeno u časopisu Modern Haiku, sv. 32, br. 1 (zima-proleće 2001), str. 65-66.

Preneto uz dozvolu autora.

Prevod: Saša Važić