index

Magleno zvono, savremena japanska poezija, izbor i komentari Hiroši Jamasaki-Vukelić; prevod: Hiroši Jamasaki-Vukelić i Srba Mitrović (Beograd, Rad, 2006), 111 str., 21 cm. (Reč i misao); ISBN 86-09-00930-0.

Iz uvoda Kajoko Jamasaki: Haiku: spajanje različitih slika sveta

U XVII veku Macuo Bašo je usavršio ovu (haikai) pesničku formu kao umetničku, unevši u nju misaonost, dok je njegov sledbenik Josa Buson (1716-1783) poetici ove poezije dodao likovnost i mističnost.

Da bi haikai poezija ponovo oživela, trebalo je sačekati pesnika Masaoka Šikija (1867-1902), koji je sav život posvetio njegovoj obnovi. Prvo, Šiki je preimenovao haikai novim nazivom haiku, potpuno osamostalivši početni stih od zajedničkog ulančanog stiha. Šiki je smatrao da je haiku individualistička poezija kojom pojedinac izražava svoje lično osećanje. Kao poštovalac Busonove poezije koja teži ka vizulenom, Šiki je uveo likovni postupak koji je nazvao "skicom" (šasei). Prema Šikijevoj definiciji, "skica" je postupak kojim se gradi struktura pesme uz pomoć vizuelizacije. Pesnici, po Šikiju, treba da stvore celovitu kompoziciju od predmeta i pojava stvarnog sveta vodeći računa o njihovom obliku, teksturi i položaju. Motivi se mogu izvesti iz realne slike sveta, ali se njoj ne sme ništa dodati.

Takahama Kjoši čija je poetika težila ka imaginarnom i fantastičnom, preuzeo je uređivanje časopisa Hototogisu (Kukavica, 1897), zalagao se za "objektivnu skuci", da bi na kraju došla do izražaja harmonična lirika koja je sačuvala tradicionalnu tematiku (pevanje o pticama i cveću) i kigo (označitelj godišnjeg doba).

Kavagaši Hekigoto (1873-1937) je krenuo potpuno drugim putem. Zajedno sa svojim učenikom Ogivara Seisensuijem (1884-1976) formirao je pokret "haiku nove tendencije". Za poetiku ovog pokreta bili su važni doživljaj i impresija, umesto podražavanja realnog sveta. Istražujući Šikijevu "skicu", usavršio je novi postupak "sugerisanja", koji je započeo Osuga Ocuđi (1881-1920). Postupkom "sugerisanja" ne opisuje se neposredno ono o čemu je reč u pesmi, već se samo daje nagoveštaj pomoći opisa nečega drugog.

I Taneda Santoka (1882-1940) i Ozaki Hosai pisali su haiku stihove bez kigoa, napuštajući stari metrički obrazac. U potrazi za ritmom koji odgovara impresiji o spoljnjem svetu, obojica su napisali veliki broj eksperimentalnih haiku pesama, uključujući motive i teme ne samo vezane za prirodu već i za moderno društvo.

Nastanak savremene haiku poezije u pravom smislu te reči vidimo u pravcu "novi haiku", koji se javlja oko 1931. godine. Od Kjošija, koji je postao konzervativan insistirajući na "mimetičkom opisu prirode" i strogom pridržavanju tradicionalnih motiva iz prirode, rastao se njegov učenik Mizuhara Suoši (1892-1981), stvarajući novi pesnički izraz, ali i zadržavajući tradicionalni metrički obrazac.

Jamaguči Seiši (1901-1994), jedan od ključnih pesnika ovoga pokreta, pokušavao je da stvori nove pesničke slike sveta,. istražujući novu stvarnost novim čulima, s novim temama i motivima, kao što su bazen, skijanje, bioskop, kafana, lokomotiva i niz drugih koji nikada nisu bili pomenuti u dotadašnjoj haiku poeziji, kako bi živopisno prikazao urbani svet.

Nakamura Kusatao (1901-1983), Kato Šuson (1905-1993) i Išida Hakjo (1913-1969) uneli su ceo niz novina u haiku pesništvo kako na sadržajnoj tako i na formalnoj ravni. Uvodeći novu tematiku traganja za suštinom čovekovog postojanja, oni su uranjali u savremeni svet savremenog čoveka, koristeći se pri tome novim pesničkim postupcima. Kusatao je proširio mogućnost haiku poezije. Baveći se savremenim i opšteljudskim temama kao što su "život i smrt", "vreme i društvo" i "spas duše", pod uticajem hrišćanstva, uneo je u haiku poeziju sižejnu strukturu pomerajući je ka pripovednom. Šuson je sagradio pesničku sliku natopljenu samoćom, tugom i strahom iz vremena mračnog ratnog perioda.

Odista, kada posmatramo svet koji nas okružuje, on se sastoji od različitih slika. U njemu je i mnogo parova suprotnosti. A takođe, naš unutrašnji svet skriva niz osećanja koja su neretko protivurečna. Te različitosti, čini nam se, često mogu da budu one snage koje nam pokreću misli i emocije. Upravo je zato japanski srednjevekovni pesnički postupak haigo mogao da se ponovo aktivira u savremenoj haiku poeziji, ne samo u Japanu, već i šire u svetu.

Ova veoma kratka forma koja sadrži svega 17 mora, i danas nam nudi novu sliku sveta, sa puno sugestivnosti i tananosti. Neka vam ova mala knjiga pruži radost otkrivanja novih predela naših svetova.