| E |
|
| Ekliptika |
Prividna
godi�nja
staza Sunca među zvezdama (ili tačnije, projekcija Zemljine putanje oko Sunca na
nebeskoj sferi). Sazve�đa
kroz koja prolazi ekliptika čine horoskopske znakove. |
| Ekvatorska
monta�a |
Teleskop
je postavljen na osovinu uporednom sa Zemljinom osom (ona zaklapa
sa ravni horizonta ugao jednak geografskoj �irini mesta posmatrača).
Obrćući se oko nje, menja mu se rektascenzija. Upravna
osa dozvoljava da se teleskop obrće i menja deklinaciju.
Znamo li te dve koordinate nekog tela na nebu i uperimo li
teleskop ka njemu, uz pomoć motora koji se obrće u
skladu sa Zemljinom rotacijom, mo�emo u vidnom polju da
posmatramo uvek isti deo neba. |
| Ekvatorski
koordinatni sistem |
Mesni
ekvatorski koordinatni sistem ima kao osnovnu ravan ravan nebeskog
ekvatora. Početni pravac u njoj je pravac preseka polovine
ravni nebeskog meridijana, sa ju�ne strane nebeskog ekvatora, a
kao osnovni smisao retrogradni. Polo�aj nebeskog tela određuju
dve koordinate: časovni ugao i deklinacija. |
| Ekvinokcijumi |
Dve
tačke u kojima se seku ekliptika i nebeski ekvator. U njima
se Sunce, u toku svog prividnog kretanja, nađe u ravni
nebeskog ekvatora. Krećući se sa juga na sever, dolazi u
prolećnu ravnodnevičku tačku ili gama tačku.
Ukoliko sti�e sa severa u pravcu juga, doći će u
jesenju ravnodnevičku tačku ili libra tačku. Ove tačke
nemaju stalan polo�aj zato �to se pomeraju ka zapadu, du�
ekliptike zbog precesije. |
| Elektro
magnetski spektar |
Potpuni
niz elektromagnetskog zračenja: gama zračenje,
rendgensko zračenje, ultra ljubičasto zračenje,
vidljiva svetlost, infracrveno zračenje i radio talasi.
Vidljiva svetlost čini samo mali deo. Od svih navedenih vrsta
samo vidljiva svetlost i izvestan deo radio talasa mogu da prodru
kroz Zemljinu atmosferu. |
| Elongacija |
Prividna uglovna
razdaljina datog tela od Sunca, odnosno uglovna razdaljina satelita od planete. |
| Emisijska maglina |
Emisijska
maglina je oblak svetlećeg gasa u međuzvezdanom
prostoru. Ultraljubičasto zračenje koje emituje zvezda
koja se nalazi unutar tog oblaka vrlo lako mo�e pobuditi i
jonizirati atome vodonika od kojih se sastoje ti oblaci. Iz tog
razloga ti oblaci svetle. Osim energije koju emituju pobuđeni
atomi vodonika postoji i energija koju emituju te�i atomi kao �to
su kiseonik i azot. Najintenzivnije zračenje potiče od
jonizovanog vodonika koje daje oblaku ljubičastu boju. |
| Emisijske linije |
Usko područje
talasnih du�ina spektra u kojem je energija veća nego u
njegovoj okolini. Ove linije se pojavljuju kada se dogodi prelaz
atoma ili molekula gasa s jedne na drugu energetsku vrednost uz
emitovanje elektromagnetnog zračenja. |
| Epoha |
Datum
izabran radi upoređivanja pri određivanju astronomskih
podataka. |
| Efemeride |
Tablice
izračunatih polo�aja nebeskih tela za uzastopne trenutke.
Ponekad sadr�e i podatke o njihovim brzinama kretanja, zvezdane
veličine i druge koji su neophodni za astronomska
posmatranja. |
