Vesti

Asteroidi prete Zemlji

Okean slane vode na Europi  Preuzeto sa " Surf Point " 

Novi teleskop za tra�enje vanzemaljaca
Nova planeta
Novi sateliti Urana

Dokazi za okean na "Evropi"

Galileo i Jo

Gorivo za svemirske brodove

Da li postoji voda na Mesecu?

Svemirska tehnologija protiv raka dojke

Posada "Atlantis-a" "posprema" međunarodnu svemirsku stanicu

Gagarin nije prvi kosmonaut

Asteroidi prete Zemlji
Radni skup koji je u Velikoj Britaniji osnovan da proceni pretnju koju Zemlji donose objekti iz svemira tvrdi da ta pretnja nije naučna fantastika, već ne�to �to se treba uzeti ozbiljno. Astronomi su nedavno izračunali da ima gotovo hiljadu asteroida veličine jednog kilometra ili vi�e čija je orbita na Zemljinom putu. Kako se veruje, dinosaurusi su uni�teni nakon udarca 10-kilometarskog objekta koji je pogodio Zemlju prije 65 miliona godina, a procenjeno je da svakih 10,000 godina 100-metarski objekat udari u Zemlju snagom 100-megatonske bombe. Radni skup osnovao je britanski ministar za nauke Lord Sainsbury sa zadatkom da proceni opasnost od asteroida, �ta se mo�e učiniti i kako tu opasnost preneti javnosti.

VRH

Posada Atlantisa "posprema" Međunarodnu svemirsku stanicu
Space Shuttle Atlantis pristao je na 300 kilometara iznad Zemlje (direktno iznad Kazahstana) na Međunarodnu svemirsku stanicu (ISS) s 11-dnevnom misijom da na ISS-u "od kuće napravi dom". Sedmočlana posada, sastavljena od pet američkih astronauta i dva ruska kosmonauta, ima zadatak da dostavi opremu u ruski modul 'Zvezda' i da obavi nu�no odr�avanje stanice, da spoji kablovima Zvezdu i kontrolni modul Zaryju. Tokom ove misije NASA će po prvi put upotrebiti rusku metodu hodanja u svemiru kod koje se upotrebljava u�ad na način sličan planinarenju.

VRH

Svemirska tehnologija protiv raka dojke

Britanski naučnici su objavili da za otkrivanje raka dojke koriste kameru koja je razvijena za upotrebu u svemiru. Uređaj bi pomogao mnogim �enama da izbegnu obično bolne i hirur�ki slo�ene operacije. Kamera je razvijena za detekciju gama zračenja u svemiru, ali zbog svog delovanja u lečenju, koristi se i u medicinske svrhe.

VRH STRANE

Okean slane vode ispod povr�ine Evrope
NASA-ina svemirska letilica Galileo pru�ila je nove informacije o prisutnosti vode u tekućem stanju na Evropi, Jupiterovom mesecu koji je po veličini sličan Zemlji. Nove informacije pru�aju do sada najjače dokaze da se ispod ledene povr�ine jednog od Jupiterovih meseca mo�e nalaziti slani okean vode, sastojka nu�nog za �ivot, objavili su naučnici kalifornijskog univerziteta u Los Anđelesu u časopisu "Science". Galileo je pro�ao pored Evrope u januaru, a merenja magnetskih polja dovela su naučnike do zaključka da je voda najverovatnije sloj koji provodi elektricitet na Evropi. 

VRH STRANE

Novi teleskop za tra�enje vanzemaljaca

Potraga za inteligentnim �ivotom na drugim planetama dobila je novo ohrabrenje milionskom donacijom za novi teleskop koji će biti "najsna�niji instrument na svetu napravljen za tra�enje signala od civilizacija iz na�e galaksije", kako navodi SETI (Search for Extraterrestrial Intelligence) institut. "Allen Telescope Array", nazvan po suosnivaču Microsofta Paulu Allenu koji je dao 11.5 miliona dolara za projekat, bi će sme�ten na oko 464 kilometra severno od San Franciska, a sastoja će se od 500 do 1000 malih satelitskih tanjira čiji će se signali elektronski povezivati. SETI institut se nada da će prototip novog teleskopa biti gotov do 2003.godine, a teleskop bi trebao početi s radom 2005. godine.

VRH STRANE

Nova planeta

Epsilon Eridani: Planeta koju je moguće videti Hobble teleskopom.

Astronomi su otkrili planetu koja orbitira oko zvezde Epsilon Eridani. Relativna udaljenost od Zemlje je 10.5 sv. godina. To potvrđuje mogućnost pomenutog teleskopa da napravi i sliku dotične planete. Ako je to moguće, hoće li se pomeriti granica shvatanja postojanja i kretanja planeta van na�eg sistema, oko neke druge zvezde. Otkriće je bilo predtsavljeno u Mančesteru. 

Veći od Jupitera

Planetu koje se kreće oko zvezde Epsilon Eridani, zvezde koje je slična Suncu, je otkrio tim koji predvodi Dr William Cochran, predavač na teksa�kom univerzitetu. Planeta se kreće na udaljenosti od 500 miliona Km od Sunca prema pojasu asteroida u na�em sistemu. Istra�ivači tvrde da je planeta veća i masivnija od Jupitera, najveće planete u na�em sistemu. Epsilon Eridani je zvezda sa sličnom masom kao i na�e Sunce, samo je malo hladnija. Verovatno je i mlađa od Sunca, predpostavlja se da ima oko milijardu godina. 

Vidljiva sa Zemlje

Postoji mogućnost da bude viđena sa Zemlje pomoću Hubble teleskopa, ili pomoću novih sistema koji su povezani u teleskopske sisteme.Sve �to se radi od momenta otkrića planete, ide u cilju njenog �to boljeg upoznavanja, njenog kretanja, osobina, starosti...
Na astronomima i timovima ostalih načnika je da je maksimalno istra�e i javnosti prezentuju svoje rezultate.

VRH STRANE

Novi sateliti Urana

Broj Uranovih satelita će se povećati na 21. Naime, na snimcima koji su načinjeni pomoću kanadsko-francuskog teleskopa na Havajima uočena su tri objekta 23. i 24. magnitude koji izgleda da kru�e oko Urana. Ova tela su dobila oznake S/1999 U1, S/1999 U2 i S/1999 U3. Za U2 je gotovo sasvim sigurno da se radi o Uranovom satelitu mada njegova orbita jo� nije precizno određena, dok za U1 i U3 jo� postoje male mogućnosti da se zapravo kreću oko Sunca. Ova dva tela od Urana su udaljena 25 odn. 10 miliona kilometara.

Orbite U2 i U3 ce se precizno odrediti verovatno već do kraja 1999, ali za orbitu U1 trebaće vise vremena - do sledećeg proleća - po�to je njegovo kretanje znatno sporije.

VRH STRANE

Dokazi za okean na Evropi

  Neobične �are na glatkoj povr�ini Jupiterovog satelita Evrope mogle bi da budu dokaz postojenja tečnog vodenog okeana ispod ledene kore ovog satelita. Ove �are su zapravo duge pukotine, njihov zvaničan naziv je Fleksi, a nastale su po novoj teoriji, usled podizanja i spu�tanja vode ispod leda.

Pukotine su opa�ene jos 1979. godine kada ih je snimio Vojad�er. Galileo je u novije vreme načinio detaljnije snimke ali je tek sada nađeno prihvatljivo re�enje za njihovu egzistenciju.

Nameće se pitanje uzroka ovih okeanskih mena. Do njih dolazi usled ekscentriciteta putanje Evrope oko Jupitera. Zbog ovoga razdaljna satelita od planete se menja, pa je i uticaj Jupiterove gravitacije promenljiv. Usled ovih promena okean se podi�e i spu�ta �to izaziva promenute mene. Na Evropi one bi mogle da naprave visinsku razlku između plime i oseke od 30 metara. Ove oscilacije vode opet izazivaju pucanje ledene kore.

Dakle to je teorija. Da li će se teorija potvrditi saznaćemo naredne decenije jer NASA planira misiju Europa Orbiter sa lansiranjem 2003. godine.

VRH STRANE

Galileo i Io

Svemirska letalica Galileo je na putu da ove godine u dva maha proleti oko Ioa, Jupiteru najbli�eg od četiri velika satelita. Polovinom septembra Galileo je sličan poduhvat načinio oko Kalista, najdaljeg od velikih Jupiterovih satelita.

Bliski susreti letelice i satelita predviđeni su za 10. oktobar i 25 novembar. U ovom drugom naletu letalica će se pribliziti na svega 300 kilometara Iou.

Moguća je, inače i treća poseta letelice ovom satelitu ali početkom 2000-te godine.

VRH STRANE

Gorivo za svemirske brodove:  

Naučnici SAD su otkrili proces koji bi mogao da pretvori različite produkte, od plasticnih vreča do raznih otpadaka, u gorivo za buduće svemirske letelice. Proces se sastoji u sagorevanju ovih materija bez prisustva kiseonika, a rezultat je tečnost ili gas koji bi mogao da se upotrebi kao gorivo za svemirske brodove.

VRH STRANE

 Da li postoji voda na Mesecu?

VRH STRANE

Gagarin nije prvi kosmonaut

Tek 40 godina od kako je Gagarin po�ao na prvi let, novi detalji koji se pojavljuju čine da ovaj slučaj bude jo� misteroizniji: Gagarin nije prvi čovek koji je poleteo u svemir.

Tri sovjetska pilota su poginula u poku�aju osvajanja svemira pre Gagarinovog spektakularnog leta, ka�e Mikhail Rudenko, vi�i eksperimentalni in�enjer koji radi u Experimental Design Office 456 ( lociranom u Kimki, moskovski region ). U dogovoru sa Rudenkom svemirska letilica sa pilotima Ledovskim, �aborinim i Mitkovim za kontrolama, je lansirana sa kosmodroma Kapustin Yar (u Astrakanskoj oblasti) 1957, 1958 i 1959. 
"Sva tri pilota su preminula u toku leta i njihova imena nikada nisu zvanično i javno objavljena" ka�e Rudenko. 
On obja�njava da su sva trojica pilota uzela uče�će u takozvanom sub-orbitalnom letu, njihov cilj nije bio let u orbiti oko Zemlje, �to je Gagarinu kasnije bio zadatak, nego da naprave parabolični let.
"Kosmonauti su trebali, po�to su dostigli najvi�u tačku u orbiti, da se vrate na zemlju," ka�e Rudenko. 
U skladu sa dogovorom probni piloti u letelici, koji nisu pro�li nikakav specijalni trening, raportirali su po planu. 
"Očigledno, posle nekoliko ozbiljnih i tragičnih lansiranja, glavni menad�er projekata je uneo izmene u pogledu specijalnog treninga za pilote koji treba da upravljaju svemirskim letelicama," ka�e na kraju razgovora Rudenko.

VRH STRANE