| Krajem XVIII veka
astronomi su do�li do zaključka da između Marsa i Jupitera mora da se krije
jo� jedna, do
tada nepoznata, planeta.
Ideja o novoj planeti se zasnivala na tzv. Bodeovom zakonu o
razdaljinama planeta u Sunčevom sistemu. Radi se zapravo o matematičkoj formuli koju je
1766. postavio nemački astronom Johan Ticius (Johann D. Titius) ali ju je popularizovao
takođe nemački astronom Johan Bode (Johann Bode) pa je ona uglavnom poznata kao Bodeov
zakon (Bode`s law).
Formula se objasnjava ovako: uzmete brojeve 0, 3, 6, 12 itd. svaki
sledeći je duplo veći od prethodnog. Onda svakom tom broju dodate broj 4 pa dobijete nove
brojeve 4, 7, 10, 16 itd. Zatim svakom tom broju pridru�ite jenu planetu po
rastućem
redosledu počev�i od Merkura. I tada ti brojevi predstavljaju relativne razdaljine planeta
u Sunčevom sistemu.
| Planeta |
Razdaljina po Bodeu |
Prava razdaljina |
| Merkur |
4 |
3,9 |
| Venera |
7 |
7,2 |
| Zemlja |
10 |
10 |
| Mars |
16 |
15,2 |
| -- |
28 |
-- |
| Jupiter |
52 |
52,0 |
| Saturn |
100 |
95,4 |
| Uran |
196 |
191,8 |
| Neptun |
- |
300,7 |
| Pluton |
388 |
394,6 |
Iako formula
podseća na
neki alhemijski recept ona se pokazala prilično tačna. Istina u nju se ne uklapaju
razdaljine Neptuna i Plutona, ali te planete ionako tada jo� nisu bile poznate.
Ono
�to pada u oči u ovoj formuli jeste razdaljina
28 između Marsa i Jupitera. Sve ostalo se lepo uklapa i astronomi, koji nikad nisu
sumnjali u postojanje jasnog poretka u kosmosu, poverovali su da između Marsa i Jupitera
zaista mora postojati jo� jedna planeta.
U Lilientalu, kraj
Bremena, 21. septembra 1800. nekoliko astronoma na glasu odlučilo je da osnuju
udru�enje
astronoma sa zadatkom da se pretra�i prostor između Marsa i Jupitera kako bi se
na�la
nova planeta. Za predsednika je bio izabran J. Hieronimus Sreter (J. N. Schr�ter),
pravnik i ljubitelj astronomije. A sekretar udru�enja postao je F. K. Cah (F. X. de Zach).
Odlučeno je da se nebo podeli na sektore i svaki član je imao da izradi kartu
sazvezđa na
svom delu neba. Udru�enje je postalo poznato pod imenom "Nebeska policija".
Čak
je za buduću planetu bilo rezervisano ime Faetont (nesrećni sin boga Helija).
 |
Đuzepe Pjaci |
Međutim, nebeski
policajci jednostavno nisu imali sreće. Prvog januara 1801. ba� na
predviđenoj razdaljini
od Sunca (27,7), Đuzepe Pjaci (Giuseppe Piazzi, 1746-1826) koji nije bio
član Policije prona�ao je novo nebesko telo, osme prividne veličine. Pjaci mu je dao ime
Ceres
po rimskoj boginji plodnosti i braka, za�titnici Sicilije.
Najveći asteroid u
poređenju sa Francuskom
Narednih godina
pronađeno je jos nekoliko tela: 2 Pallas
(1802), 3 Juno (1804), 4 Vesta (1807) itd. Ali
ispostavilo se da nijedno to telo ipak nije dovoljno veliko za planetu kakva se zapravo
očekivala. To �to je pronađeno bila je samo velika gomila kamenja koja luta
između
Marsa i Jupitera.
Po svemu
sudeći mogle su to biti i planete, po svemu sem po veličini. Zato
su nazvane male planete, planetoidi i asteroidi
jer podsećaju i na zvezde. |
