Mo�da ste nekad pomislili da astronomi sve znaju o Suncu, nama najbli�oj zvezdi i jedinoj koja mo�e biti iz bli�a proučavana. Ali staro, dobro i nezamenljivo Sunce sve nas ponovo zadivi. Poslednja otkrivena zanimljivost je ta da su naučnici otkrili magnetne talase u koroni, toj Sunčevoj atmosferi, čija se temperatura meri milionima stepeni. Ovo otkriće je, izgleda, dalo odgovor na staru misteriju: kako se naelektrisane čestice koje dolaze sa Sunca ubrzavaju do brzina od 800 kilometara u sekundi?

Elektroni i joni koji se kreću du� linija magnetnog polja mogu da postignu, kako ka�u teorijska izračunavanja, samo polovinu te brzine. Međutim nova posmatranja od strane Evropske svemirske agencije i NASA-e pokazuju da linije Sunčevog magnetnog polja krivudaju brzo napred-nazad. Kada se perioda ovih oscilacija poklopi sa periodom kojom se pojedini joni kreću du� linija polja, ti joni dobijaju dodatnu energiju i kreću se br�e.

Nakon prave poplave “la�nih alarma” koji se tiču mogućih sudara Zemlje i njoj bliskih asteroida, Ričard P. Binzel (Richard P. Binzel) sa Masačusetskog tehnolo�kog instituta je obznanio Torino skalu koja omogućuje da se odredi koliku pretnju za na�u lepu plavu planetu predstavljaju asteroidi. Skala sadr�i brojeve koji kazuju kolika je verovatnoća udara i koliku �tetu bi izazvao pad tela određene veličine. 

U Binzelovoj �emi 0 i 1 znače da ne postoji mogućnost udara ili �tete, dok 8 i vi�e od toga znači da su udari realno mogući i pri tome 10 odgovara globalnoj klimatskoj katastrofi. Između ovih cifara su vrednosti koje su vezane za odgovarajuće bliske susrete sa asteroidima pa tako postoje slučajevi koji zahtevaju bri�ljivo posmatranje a tu su i slučajevi označeni kao “preteći”. Skala je nazvana po italijanskom gradu podno Alpa, gde je nedavno odr�ana radionica Međunarodne astronomske unije koja je okupila stručnjake za udar iz celog sveta.

Procenjeno je da ima oko 2000 asteroida, koji su 1 km ili vi�e u prečniku, čije orbite mogu nekad u budućnosti da se ukrste sa putanjom Zemlje ali tek manje od 20 % ovih tela je do sada otkriveno. Binzel nagla�ava da svi poznati asteroidi koji su blizu Zemlje imaju vrednost 0 na Torino skali jer se pokazalo da je za nekoliko njih, koji su bili klasifikovani kao tip 1, utvrđeno daljim proučavanjem da oni spadaju u kategoriju 0.

 “Ako biste �itelju Kalifornije rekli da će sutra da se desi zemljotres snage 1 stepen po Rihteru, on bi rekao ‘Pa �ta?’” kaze Binzel. “Ako bi bilo reči o 6 stepeni, e to bi bilo drugačije.”

Treba napomenuti da je Torino skala unapređena verzija slične �eme koju je predlo�io sam Binzel pre pet godina. On se nada da će naučnici skalu koristiti kao sredstvo za procenu �tete od eventualnog udara i to u razumnim granicama i u strogo naučnom smislu čime se �eli izbeći senzacionalizam koji je okruzivao otkriće 1997 XF11 asteroida ili kratku uzrujanost koja je pratila pojavu 1999 AN10 asteroida. Za oba ova objekta je pouzdano određeno da spadaju u klasu 0 na Torino skali, �to bi se narodski reklo - nema �anse, bre. Dodu�e, mo�da asteroide privlači negativna sila koja izbija iz pojedinih delova na�e planete kao �to su Sjedinjene Američke Dr�ave tako da se sa jo� manjom sigurno�ću mo�e reći da li će doći do udara ili ne. Postoje stvari koje se ne mogu objasniti naučnim metodama. No o tome nekom drugom prilikom.

Ruski teretni svemirski brod, “Progres-M 42”, je uspesno pristao uz svemirsku stanicu “Mir”. Uspesno spajanje se desilo oko 17h53m UT u nedelju 18. jula, ne�to vi�e od dva dana nakon lansiranja sa Bajkonura u Kazahstanu.

Da bi se oslobodilo mesto za novi brod, stari teretnjak “Progres-M 41” je prethodnog dana morao biti uklonjen sa mesta za pristajanje. Stari brod je bio napunjen đubretom sa “Mir”-a i sagoreo je u atmosferi istočno od Novog Zelanda. “Progres” je nosio hranu, vodu te druge namirnice i opremu za “Mir”. To je bio poslednji brod za snabdevanje koji je pristao na “Mir” pre nego �to se sada�nja posada ne vrati na Zemlju krajem avgusta.

Ono �to je “Progres” doneo je novi kompjuter za navođenje koji će posada da instalira pre nego sto napusti stanicu. Novi sistem je od veoma velikog značaja jer će njegova uloga biti u tome da odr�ava stanicu na odgovarajućoj visini i odgovarajućem polo�aju za vreme dok na stanici ne bude posade i taj zadatak treba da bude uspe�no obavljen sve do prvih meseci naredne godine kada će biti izvr�ena deorbitacija stanice. Znači “Mir” početkom sledeće godine silazi sa neba.

Dolazak ovog modula je omogućio da se realizuju dve kosmičke �etnje i to 23. i 27. jula sa ciljem da se uzmu eksperimenti koji su bili prikačeni za spolja�njost stanice.

Najnovija informacija ka�e da je termin za dolazak kosmonauta na čvrsto tlo pomeren sa 23. na 28. avgust. Pa srećan im povratak na majku Zemlju!

NLO na istoku SAD?: Budući da NASA namerava da izvede seriju eksperimenata sa vi�e raketa, očekuje se veliki priliv izve�taja o zapa�anju NLO-a u policijskim stanicama du� istočne obale SAD. Podorbitalne rakete će biti lansirane sa postrojenja u Vird�iniji i biće upućene ka Atlantskom okeanu. Na vrhu njihove putanje (70 do 150 km) će izbaciti oblake trimetilaluminijuma, hemikalije koja ima mlečno belu fluorescenciju i koja će nestati u jonosferi. Naučnici će posmatrati ove oblake da bi saznali kako joni metala u gornjoj atmosferi međudejstvuju sa Zemljinim geomagnetnim poljem i subatomskim česticama sa Sunca.

“Galileo” pro�ao pored Kalista: Svemirska letelica “Galileo” je uspe�no obavila drugi od ukupno četiri, koliko je planirano, proleta oko Jupiterovog meseca Kalista. “Galileo” je pro�ao na 1048 km od povr�ine meseca u 7h47m UT, 30. juna. Zvaničnici JPL su istakli da je prolet pro�ao bez ikakvih kompjuterskih problema za razliku od prethodnog prolaska.

Za vreme prolaska obavljena su određena naučna osmatranja ali je glavni cilj proleta bio da se koriguje putanja sonde kako bi se “Galileo” pribli�io Jupiteru i stvorio mogućnost za prolet oko Ioa, najunutra�njijeg velikog Jupiterovog meseca.

Rastopljeni meteori: Meteor koji je stvorio čuveni krater u Arizoni se najverovatnije rastopio, a ne ispario, prilikom udara. Tim američkih i australijskih naučnika je zaključio da se 85 % meteorita koji je napravio čuvenu Đavolju jarugu u Arizoni pre 50 000 godina, rastopilo nakon udara i raspr�ilo po američkom jugozapadu u vidu maju�nih metalnih sferoida.

Modeli udara su pomogli naučnicima da pravilnije procene brzinu kretanja meteora pre kontakta sa Zemljom i utvrđeno je da je brzina iznosila 20 kilometara u sekundi.

Počast za posadu Apola 11 (“Apollo 11”): Smitsonijan ustanova (Smithsonian Institution) je odlikovala posadu Apola 11, 20. jula na tridesetogodi�njicu njihovog istorijskog sletanja na Mesec. Nil Armstrong (Neil Armstrong), Baz Oldrin (Buzz Aldrin) i Majkl Kolins (Michael Collins) su odlikovani Lenglijevom medaljom (Langley Medal), najvećim odlikovanjem iz aeronautike koje dodeljuje Smitsonijan ustanova.

Odlo�eno lansiranje ruskog modula

  Lansiranje ruskog modula, ključnog dela Međunarodne svemirske stanice, odlo�eno je za nekoliko nedelja, objavila je američka svemirska agencija NASA.

Lansiranje ruskog modula , koje je trebalo da se obavi sredinom novembra, izvr�iće se na kosmodromu "Bajkonur" u periodu od 26. decembra do 16. januara, izjavio je potparol NASA-e K. Hering. Ranija odlaganja su bila prouzrokovana finansijskim stanjem ruske strane. Međutim, kako ističe Hering, lansiranje je sada odlo�eno zbog promena u redosledu leta američkih �atlova. Kada se bude spojio sa Međunarodnom stanicom, ovaj modul će se koristiti u buduće kao stambena jedinica.

Eksperimenti u kosmosu

Svemir nije pogodno mesto samo za izučavanje plastike i metala. Uslovi beste�inskog stanja su idealni za proizvodnju lekova i belančevina koje imaju primenu u medicini. Kosmonauti su na ruskoj stanici mesecima vr�ili eksperimente koji će nam jednog dana mo�da obezbediti efikasno sredstvo u borbi protiv side. Po�to se u uslovima beste�inskog stanja virus HIV sporije razmno�ava, lak�e ga je kontrolisati i proučavati. U orbitalnim stanicama mogu da se prave i već poznati lekovi, samo �to oni u svemirskim uslovima ostaju potpuno čisti, tako da su mnogo efikasniji od zemaljskih.

Izgubljen Mars Climate Orbiter

U utorak 20. septembra 1999. Mars Climate Orbiter (MCO) je uključio rakete za kočenje kako bi smanjio svoju brzinu i omogućio Marsovoj gravitaciji da ga "zarobi" tj. da bi u�ao u orbitu oko ove planete.

Nakon �to je ovaj manevar izvr�en, 291 kg te�ka svemirska letelica je za�la iza Marsa čime je privremeno prekinuta veza sa njom. Međutim nakon 20 minuta, kada je letelica trebalo da se javi Zemlji, od nje nije do�ao nikakav signal i svi napori da se sa njom ostvari kontakt bili su bezuspe�ni.

�ta se desilo sa letelicom? Spisak neuspe�nih misija na Mars je već odavno dostigao dvocifren broj. Pre no �to će doći do incidenta primljeni su podaci da se MCO suvi�e priblizio planeti, na oko 60 km iznad Marsove povr�ine, umesto da se zadr�i iznad bezbednog mimimuma od 85 km (planirana visina za MCO je bila između 140 i 150 km.). U svakom slučaju nije jasno zbog čega je letelica toliko skrenula sa svog kursa, ali je zbog toga udarila u Marsovu atmosferu i mo�da zadobila fatalno o�tećenje. Sem toga usled trenja o čestice atmosfere letelica se sasvim sigurno pregrejala. 

MCO je snabdeven uređajima za osmatranje i izučavanje vremenskih i klimatskih promena na Marsu, a i za odrzavanje veze sa Mars Polar Lenderom (MPL) koji treba da se 3. decembra spusti u severno polarno područje na Marsu. Srećom MPL je opremljen radio uređajima za direktnu komunikaciju sa Zemljom. Sem toga Mars Globar Surveyor, koji već dve godine obleće oko Marsa, takođe mo�e da odr�ava vezu sa MPL.

Precizna saznanja o aktivnosti Leonida iz 1998. godine i zapisi i dokumentacija o ovim zbivanjima ipak nisu zabelezila harmoniju u kretanju pravog potoka i poplave Leonida. Nastavljanje izracunavanja za model pojave Leonida 1999. godine predviđa vrhunac 18. novembra 1999. godine u 2 sata i 8 minuta po Univerzalnom vremenu. Ovoga puta dobra mesta za posmatranje biće u Zapadnoj Aziji, Evropi i Africi. Maksimum Leonida koji će se videti, po proračunima i predviđanjima, trebao bi da bude isti kao i 1998. godine.

Predvideti vrhunac pojave je vrlo te�ko, a sudeći po modelima pojava od ranije, tu maksimum mo�e da bude i 1000, ( ZHR = 1000 - Zenithal Hourly Rate). Magnituda +6.5 i elevacija 90 stepeni.

Internacionalna Meteorska Organizacija sakuplja posmatranja Leonida iz svih krajeva sveta, ma kakvog kvaliteta bila ta posmatranja, ona im mogu koristiti u stvaranju globalne slike i kataloga pojava. Samo 1998. godine je sakupljeno oko 70000 radova o Leonidima.

Zasnovano na predviđanjima i proračunima Leonidi će ove godine izgledati kao na slici. Crveni brojevi su vrednosti ZHR.

Drvorez na donjoj slici predstavlja Leonide iz 1799. godine. U stvarnosti Leonidi ne ostavljaju krive tragove kao �to je umetnik predstavio. Krivi tragovi su vrlo retki i fizički te�ko izvodljivi, mora postojati jaka sila za tu pojavu. Brzina objekta koji ulazi u atmosferu mora biti specifično mala da bi se dobio efekat krive putanje, a Leonidi se kreću i do 70 Km/s.

Fotografija dole je napravljena 1998. godine u observatoriji u Ulan-Batoru u Mongoliji. Karakteristika je svetleća kugla.