Arhiva I

Uskoro privatna raketa u svemiru
Twin Rovers vozila
Poruka za va�e potomke 52001. godine
Web sajt koji rade vanzemaljci 
Pronađena voda na Ganimedu
Odabrano mesto za spu�tanje na Mars
Kako će astronauti proslaviti Bo�ić u svemiru
Lansiran balon za detektovanje radijacije iz doba nastanka svemira
Dva asteroida su uni�tila �ivot na Zemlji... 
Američka kompanija prodavala karte za gledanje pada stanice Mir
�ivot je na Zemlju mogao doći na kometama
Astronomi prona�li 11 novih planeta 

Zthing.com - web site koji vanzemaljci rade za Zemljane

Iza ovog web sajta stoje ljudi koji tvrde kako su zapravo vanzemaljci koji su se spustili na na�u dragu Zemlju pre pet godina. Programeri pod njihovom kontrolom sedmično naprave po jedan sme�an i zabavan download namenjen Zemljanima koji svoje dane (takođe i noći) provode uz kompjutere. Duhovitostima nema kraja, a njihova cinična ruka dodiruje i najpikantnije teme i institucije poput Bele kuće ili se izruguju tinejd�erskim zvezdama poput Britney Spears. Pored ovog zabavnog sajta na indexu linka dana pronaći ćete celo more linkova za sajtove koji će vam sigurno osve�iti dane. Zthing.com

VRH

Twin Rovers vozila

Twin Rovers vozila imaju specifičan zadatak da ispitaju zemlji�te na Marsu gde je moguće da postoje zalihe vode. Vozila će biti na povr�ini Marsa 2004. godine, ka�u odgovorni u NASA-i. U agenciji su rekli i to da će lansiranje izvesti iz u dva puta u toku 2003. godine. Dok naučnici izaberu mesto na planeti gde će se spustiti nosač i vozila, a da pri tome bude najbezbednije za letilicu. " Vraćamo se osvajanju Marsa, ovoga puta sa blizancima, Twin Rovers", ka�e Scott Hubbard, direktor Programa Mars za NASA-u u Va�ingtonu. " Imati dva rovera koji će biti vo�eni po komplikovanim terenima na Marsu, u isto vreme, koji će snimati predele, obilaziti brda i uzvi�enja na Marsu, je pravi poduhvat i neverovatna ideja", ka�e Edward Weiler, saradnik administrator u NASA-i.

VRH

Poruka za va�e potomke 52001. godine?

Francuska organizacija KEO, priprema se za lansiranje svog satelita KEO 2001, u kojem će se nalaziti CD-ovi koji će imati informacije o na�em �ivotu, namenjenim na�im dalekim potomcima. Kru�enje u orbiti na visini od 1400 kilometara, traja će punih 50 000 godina, nakon čega će satelit 52 001 godine, CD-e lansirati na Zemlju. Sakupljanje poruka jo� uvek traje, tako da su do sada stigle iz vi�e od 120 zemalja, napisani originalnim jezicima. Poruke se mogu slati e-mailom ili običnom po�tom, a jedini uslov je da ne prelaze 6000 slovnih znakova.

VRH

Pronađena voda na najvećem Jupiterovom satelitu 
18. decembar 2000.
Naučnici ka�u da su prona�li dokaze postojanja vode, ključnog sastojka �ivota na Ganimedi, najvećem Jupiterovom satelitu, ne�to većem od Marsa. Istra�ivanje, sprovedeno magnetskim očitavanjem sa sonde Galilej, pokazalo je kako je ispod zamrznute povr�ine Ganimeda ogromno telo slane vode u tečnom obliku.

VRH

Odabrano mesto za spu�tanje na Mars 22. decembar 2000.
Britanski svemirski brod bez putnika Beagle 2 spustiće se na Mars na Isidis Planitia, ravan između biv�ih brda i ravnica na severu, odlučili su naučnici. To je područje na kojem bi se eventualno mogli pronaći dokazi o postojanju �ivota na Marsu zato �to je na tom mestu nekada bilo veliko jezero ili more. Beagle 2 se spu�ta 2003. godine radi testiranja atmosfere na Marsu i bu�enja kamenja.

VRH

Kako će astronauti proslaviti Bo�ić u orbiti   25. decembar 2000.
Posada Međunarodne svemirske stanice prove�će neuobičajen Bo�ić na 400 kilometara iznad Zemlje, gde će američki astronaut Bill Shepard i Rusi Jurij Gidzenko i Sergej Krikalev nakon dva meseca boravka u svemiru imati slobodan dan. Rusi, na�alost, neće moći slaviti na uobičajen način, jer proslava Bo�ića i Nove godine nije bila planirana prilikom pakovanja osnovnih namirnica, pa tako neće biti vodke, a ni �ampanjaca kojeg je inače nemoguće piti u uslovima nulte gravitacije iz tehničkih razloga. Na bo�ićnom meniju astronauta biće dehidrirana ćurka.

VRH

Lansiran balon za detektovanje radijacije iz doba nastanka svemira 13. januar 2001.
Sa severa �vedske pu�ten je balon veličine fudbalskog igrali�ta koji će se popeti na visinu od 40 000 metara iznad Zemlje gde će osetljivi senzori ugrađeni u njega ispitati ostatke radijacije iz doba Velikog praska, odnosno od pre 13 milijardi godina. Balon se na zemlju vraća za četiri dana i spu�ta se na mekani sneg pored Urala u Rusiji.

VRH

Dva, a ne jedan asteroid, uni�tili �ivot na Zemlji  23. februar 2001.
Asteroid ili kometa koja je pala na Zemlju pre 250 miliona godina napravio je jo� veću �tetu nego onaj koji je pao pre 65 miliona godina i pobio dinosauruse, odnosno dva, a ne jedan asteroid kako se dosad mislilo, odigrali su ključne uloge u istoriji Zemlje, ka�u naučnici. Prvi je asteroid bio �irok 6 do 12 kilometara, a izazvao je vulkanske erupcije i podigao pra�inu koja je zavila Zemlju u vekove mraka i hladnoće. Ovaj je asteroid pobio 90% svih morskih i 70% kopnenih �ivih bića. Ali, da ne bude sve crno, stručnjaci smatraju da su ovi asteroidi odigrali i pozitivnu ulogu u stvaranju �ivota na Zemlji jer da ovim kasnijim nisu uni�teni dinosauri verovatno se nikad na Zemlji ne bi pojavio čovek.

VRH

Američka kompanija prodavala karte za gledanje pada stanice Mir  (24. februar 2001.)
Za 6500 dolara mogla se kupiti karta za avion iz kojeg se gledalo padanje ruske svemirske stanice Mir na Zemlju. Američka kompanija Mirreentry.com dovela je otprilike 120 putnika avionom iz kojeg su gledali iskru na nebu kad je Mir ulazio u Zemljinu atmosferu i zatim padao u Tihi okean.

VRH

�ivot je na Zemlju mogao doći na kometama (7. april 2001.)
Naučnici s Berkleya izveli su simulaciju udara komete velike brzine u Zemlju koja je pokazala da bi organski molekuli, koje su se mogli nalaziti na jednoj takvoj kometi pre nekoliko miliona godina, pre�iveli udarac. Ovi rezultati pokazuju da je "sirovina" za �ivot mogla doći iz svemira.

VRH

Astronomi prona�li 11 novih planeta (7. april 2001.)
Međunarodni tim astronoma otkrio je 11 novih planeta, čime je broj planeta van sunčevog sistema porastao na 63. Jedna od otkrivenih planeta nalazi se blizu zvezde slične Suncu, u orbiti sličnoj Zemljinoj, a nalazi se zoni u kojoj bi moglo biti uslova za �ivot. Jedna druga planeta otkrivena je u sistemu koji ima čak tri zvezde, pa zato i puno svetlosti.

VRH