| D |
|
| Dan |
Vremenski period
od 86400 sekundi (sekunda se defini�e pomoću frekvencije atoma cezijuma).
- Siderički dan je interval
između dva uzastopna prolaza neke zvezde kroz meridijan (tj.
između dve uzastopne
kulminacije neke zvezde) i traje 23h 56m 4s,091
-
- Solarni dan
je vreme
između dva uzastopna prolaza Sunca kroz meridijan. Srednji solarni dan traje 24h 3m 56
s,555. Solarni dan je du�i od sideričkog jer se Sunce
prividno kreće ka istoku u odnosu na
zvezde.
|
| Deklinacija |
Koordinata
ekvatorskog koordinatnog sistema. To je uglovna visina nebeskog tela iznad
(označava se
znakom +) ili ispod nebeskog (označava se znakom -) ekvatora [rektascenzija]. |
| Deklinacijski
krug |
Veliki
krug koji na nebeskoj sferi seče ravan postavljena kroz
svetsku osu (upravna na ravan nebeskog ekvatora) i kroz posmatrano
nebesko telo. |
| Diferencijalna rotacija |
Ova pojava
se pojavljuje kod zvezda i gasovitih planeta kod kojih spoljni
slojevi zavisi da li su na polovima ili na ekvatoru rotiraju različitim
brzinama. |
| Difuziona maglina |
To je
gasovit maglina. Naziv difuziona potiče od vremena kada su se
svi objekti na nebu koji su magličastog karaktera zvali
magline pa ih je nekako trebalo podeliti jer svi nisu bili istog
karaktera. U dana�njoj terminologiji se zvezdana jata i galaksije
vi�e ne zovu magline, a ovaj naziv se upotrebljava za difuzne
oblake gasa i pra�ine. |
| Doplerov efekat |
Promena
frekvencije zvuka ili elektromagnetskog zračenja koje
posmatramo kada se izvor i posmatrač udaljuju ili pribli�avaju
jedan drugome. Uticaj Doplerovog efekta se mo�e najlak�e
primetiti kada pored vas prođe automobil ili voz koji trubi.
Tada mo�ete čuti promenu u visini tona tj frekvenciji kako
on prolazi pored vas. Ovaj efekt se pojavljuje zato �to kada se
izvor zvuka pribli�ava on ispred sebe potiskuje talase zvuka i na
taj način im povećava frekvenciju. |
| Duboki svemir, objekat
dubokog svemira |
To je pojam
koji obuhvata sve objekte koji se nalaze izvan Sunčevog
sistema. Uglavnom ga upotrebljavaju amaterski astronomi za objekte
kao �to su magline i zvezdana jata. |
| Dvojna
zvezda |
Sitem
koji čine dve sastavnice-zvezde. Neke su optički dvojne,
�to znači da nisu zaista spregnute, nego da le�e na dve
susedne vizure i nama, sa Zemlje, izgleda da su bliske. Većina
dvojnih zvezda su fizičke dvojne zvezde. One su dovoljno
bliske da bi njihova kretanja bila pod uticajem zajedničke
sile te�e. |
