| B |
|
| Baricentar |
sredi�te
gravitacije za sistem Zemlja-Mesec. Zato �to je Zemljina masa 81
put veća od Mesečeve baricentar le�i u Zemljinom
globusu. |
| B
zvezda |
Oznaka zvezde s
obzirom na njenu spektralnu klasu. B zvezde su plavo-bele zvezde sa temperaturom na
povrsini od 11000 do 25000 K. U njihovom spektru postoji puno linija neutralnog helijuma,
a prisutne su takođe i Balmerove linije vodonika. Tipičan predstavnik je zvezda Rigel i
zvezda Spika. |
| Binarna zvezda, binarni
sastav |
To je par
zvezda koje kru�e jedna oko druge i dr�e se zajedno pod međusobnim
uticajem njihovih gravitacionih sila. Otprilike polovina svih
zvezda su binarne ili čak vi�estruke zvezde. Dve zvezde koje
čine binarni sistem se kreću po eliptičnim
putanjama oko njihovog zajedničkog centra masa. �to su ove
dve zvezde udaljenije to se one sporije kreću. Ukoliko su
zvezde binarnog sistema dovoljno udaljene da ih mo�emo razabrati
prilikom promatranja pomoću teleskopa tada se te zvezde zovu vizualne
binarne zvezde. Ako to nije slučaj i ako je jedna zvezda
puno svetlija od druge tada prisutnost druge zvezde mo�emo
otkriti samo po jačem orbitalnom kretanju svetlije zvezde. U
tom slučaju se te zvezde zovu astrometričke binarne
zvezde. Pojedinisti o orbitama i prirodi zvezda binarnog
sistema mo�emo otkriti pomoću promena u pomaku talasnih du�ina
koji se događaju zbog Dopplerovog efekta kada se zvezde
binarnog sistema zbog svog orbitalnog kretaja prividno kreću
prema i od Zemlje. Ukoliko su zvezde binarnog sistema jako blizu
mo�e se dogoditi da masivnija zvezda svojom gravitacijom izobliči
onu manju. Najbolji primer ovoga su nove. |
| Beli patuljak |
Zvezda sa vrlo
visokom temperaturom povr�ine, izvanredno gusta, u belom usijanju. Svoje nuklearno gorivo
zvezda je potro�ila i nalazi se blizu poslednjeg stadijuma svoje evolucije.
Prečnik Sunca,
kad postane beli patuljak, smanjiće se na jedan stoti deo od
sada�njeg. Beli patuljci se označavaju
pomoću tri slova. Prvo slovo je uvek D (degenerative) i označava
da je to degenerisana zvezda. Drugo slovo označava primarni
spektar i mo�e biti; A - samo vodonikove linije; B - linije
neutralnog helijuma bez linija vodonika ili metala; C -
kontinuirani spektar; O - jonizovani helijum sa neutralnim
helijumom i vodonikom; Z - linije metala bez vodonika ili
helijuma; Q - prisutnos ugljenikovih linija. Zadnje slovo označava
sekundarne spektralne karakteristike i mo�e biti; P - magnetski
sa polarizovanom svetlo�ću; H - magnetski bez polarozovane
svetlosti; X - neobična ili neklasificirana; V - varijabilna |
| BL Lac objekat |
Vrsta eliptične
galaksije sa vrlo svetlim jezgrom kojem jako varira intenzitet
vidljive svetlosti koju emituje. Njihove glavne karakteristike su
vrlo jake kratkotrajne promene intenziteta svetlosti i jednoličan
spektar. |
| Blazar |
Termin
vezan uz BL Lac objekte i kvazare koji pokazuju vrlo velike
verijacije u intenzitetu vidljive svetlosti. |
| Bolometar |
Veoma
osetljiv detektor. Koristi se za merenje veoma malih količina
zračenja du� veoma obimnog pojasa talasnih du�ina. |
