Blistajući na nebu posle zalaska Sunca kao " večernja zvezda " ili pre izlaska Sunca kao " zvezda zornjača ", planeta Venera je svojim sjajem oduvek privlačila pa�nju čoveka. Nazivali su je " ogledalom boginja ", alhemičari je smatrali simbolom bakra, astronomi znakom petka, a drevni biolozi simbolom �enskog pola.

Venera je Zemlji najbli�a planeta, ali se o njoj jo� uvek malo zna: osvetljenu stranu nam pokazuje ba� kad su uslovi za njeno posmatranje lo�i, a kada se nađe u polo�aju za dobro posmatranje ona nam okrene tamnu stranu. Osim toga pokrivena je gustom atmosferom.

Prečnik Venere dosti�e 12100 km, masa je 0, 84 Zemljine. Oko Sunca se okreće u skoro pravilnom krugu i to brzinom od 35 km u sekundi ( Zemlja 30 km u sekundi ) . Po svim osobinama Venera je slična Zemlji - zbog čega je i nazivaju " sestra Zemljina " - ali sličnost tu i prestaje. Sastav atmosfere, temperatura i atmosferski pritisak su dosta drugačiji. Do tih saznanja se do�lo pomoću ruskih međuplanetarnih automatskih stanica iz serije" Venera " i američkoj sondi " Mariner - 10 ", mnogim radio-astronomskim merenjima.
Venera

Podaci koje je na Zemlju emitovalo pet stanica tipa " Venera " pokazuju da je atmosfera planete veoma gusta i topla, a da se prete�no sastoji od ugljen dioksida    ( ugljenik-4-oksid; CO₂ ) i to 90-95%, dok kiseonika ima svega 0, 5%, vode 1, 6%, a azota oko 2%. Gustina atmosfere je 60 puta veća nego na Zemlji, temperatura je 300-500 ^oC, a atmosferski pritisak je skoro 100 puta veći nego na Zemlji. Oblaci i ovako gusta atmosfera upijaju sunčevu svetlost tako da u toku dana na Veneri vlada sumrak. Vidljivost je zato smanjena i rasipanjem molekula svetlosti u njenoj gustoj atmosferi - �to podseća na na�e najgu�će magle.

Po svemu sudeći osnovni razlog tako visokoj temperaturi i pritisku je mala udaljenost od Sunca. Među predlo�enim teorijama najveću pa�nju zaslu�uje model sa takozvanim " efektom staklene baste ": Venerina atmosfera se pona�a kao stakleni krov, propu�ta Sunčeve zrake i toplotu ali ih ne odaje. Na njoj veliku količinu toplote zadr�ava i ugljen dioksid i male količine vodene pare. Ne treba zaboraviti ni činjenicu a u toplotnom re�imu Venere ima ulogu i njena unutra�nja toplota, odnosno velika vulkanska i radiaciona aktivnost planete. Ovu pretpostavku potvrđuju radio-teleskopski snimci i kompjuterske analize: radarski zraci emitovani sa Zemlje i primljeni natrag sa Venere pokazuju mnoge kratere, čija mala dubina pokazuje da je kora planete jo� uvek dinamična ( erupcije, erozije, radioaktivno raspadanje, jaki vetrovi. . . ) .

Temperatura na povr�ini Venere prema�uje tačku topljenja mnogih elemenata koji se nalaze na Zemlji u čvrstom stanju; olovo se topi na 232, a cink na 420 ^oC. Otuda je moguće da na Veneri - iako je " Venera 8 " sletela na relativno čvrsto tlo - postoje i reke i jezera u kojima ključaju metali, a mnogi elementi se nalaze u gasovitom stanju ( sumpor, jod i �iva ).

Venera bi za ljude očigledno bila negostoljubiv svet. Iako je neizvesno kada će čovek tamo stići, i sada postoje grandiozni naučno-tehnolo�ki projekti za pretvaranje venerinog pakla u - cvetne ba�te. Americki naučnik Karl Sagan je predlo�io da se na vi�e godina pre sletanja čoveka na Veneru na njenu povr�inu izbace semena raznih biljaka otpornih na visoke temperature. Ruski naučnici su izneli projekat za stvaranje" čardaka ni na nebu ni na Veneri": na visini od 50 km od povr�ine temperatura je samo 25 stepeni a atmosfera je razređenija. Koristili bi se diri�abli i baloni, a zatim i lebdeće platforme koje bi se tokom vremena pretvorile u oaze sa Zemlje.

VRH