Dugo vremena je astronomija svoju aktivnost delila na posmatranje planeta na�eg Sunca, i zvezda, tj. onoga �to postoji van Sunčevog sistema. Danas se uspostavlja most između ova dva domena istra�ivanja: astronomi nastoje da prouče planete koje, mo�da, kru�e oko drugih zvezda.

Postoje li druge planete u svemiru, ili jedino Sunce ima " svitu"? Na ovo pitanje bi se lak�e odgovorilo kada bi se pouzdano znalo kako je nastao Sunčev sistem. Ono �to pouzdano znamo - to je da je na�e Sunce sasvim obična zvezda, jedna od stotine milijardi koje vidimo u na�oj galaksiji. Sasvim je verovatno da milijarda galaksija vidljivih teleskopima sadr�i nekih �to milijardi milijardi zvezda ( sto i 18 nula ). Pa zar jedino Sunce ima privilegiju posedovanja planeta?

Većina dana�njih teorija pretpostavlja da planetni sistemi prirodno nastoje da se formiraju oko zvezda, odnosno da je postojanje planeta u svemiru pre pravilo, nego izuzetak. Ako je tako, moglo bi se očekivati da u na�oj galaksiji postoji na milijarde planeta. Ali njih nije moguće otkriti direktno, pomoću teleskopa, jer su suvi�e male i preslabog sjaja. Setimo se da je i najbli�a zvezda udaljena 4 sv. godine.

Način ipak postoji. Poznato je da se Jupiter ne okreće direktno oko Sunčevog sredi�ta, nego se ta dva tela okreću oko zajedničkog gravitacionog centra. Neki pa�ljivi posmatrač, koji ne bi video Jupiter, uočio bi da Sunce opi�e malu elipsu na nebeskom svodu. Iz toga se mo�e zaključiti da oko njega kru�i planeta kojoj je potrebno toliko vremena da ga obiđe. Pomoću tog metoda, Besel i Piters su jo� u pro�lom veku dokazali da zvezde Sirijus i Prokion imaju pratioce, danas poznate pod nazivom " beli patuljci" .

Nepravilnosti koje u kretanju zvezda izazivaju planete, mnogo su slabije i te�e uočljive. Ipak smatra se prilično pouzdanim da su neke planete već otkrivene. Zvezda 61 Labuda ( 61 je oznaka iz Flamstedovog zvezdanog kataloga, a Labud je sazvezđe ) prva je kojoj je određena udaljenost - 11 sv. godina, jo� 1838. godine. Ustanovljeno je da je to, zapravo dvojna zvezda, čije su obe komponente slabije od Sunca. Manja komponenta pokazuje kolebanje u kretanju, iz čega je zaključeno da oko nje kru�i telo mase oko 15 puta veće od Jupiterove. Mada na izgled suvi�e masivno, ovo telo je previ�e malo da bi bilo zvezda: najmanja poznata zvezda ima masu 150 puta veću od Jupiterove. Po svemu sudeći, reč je o objektu koji nema sopstvenu svetlost - dakle to je planeta.

Američki astronom Piter van der Kamp pola veka je posvetio proučavanju Barnardove zvezde, u sazvezdju Zmijar, udaljene od nas 6 sv. godina. Godine 1963. izneo je tvrdnju da jedna planeta gravitira oko ove zvezde. �est godina kasnije obznanio je da tamo moraju postojati dve planete, od kojih je jedna za petinu manja od Jupitera, a druga za desetinu veća od njega.

Dugotrajna praćenja i pa�ljivi proračuni pru�ili su indicije da jo� neke zvezde imaju planetarne pratioce. Oko dvojnog sistema Kriger - 60, na primer, udaljenog 13 sv. god. u Cefeju, verovatno orbitira planeta sa masom 9 puta većom od Jupiterove. Zatim, moguće je da oko crvene zvezde Ros - 614 ( 13, 4 sv. god. , u Orionu ) kru�i tamni pratilac mase 80 puta veće od Jupiterove - �to predstavlja prelaz između planete u zvezdu. Treba spomenuti i dvojni sistem Eta Kasispeje ( 17, 6 sv. god. ), koji bi trebalo da ima pratioca 10 puta većeg od Jupitera.

Iako ne mo�emo otkriti planete manje od Jupitera, to ne znači da one ne postoje. Sasvim je verovatno da neki od ovih tamnih pratilaca član jednog sistema koji sadr�i i manja tela. Na �alost u na�em svemirskom susedstvu se nalazi mali broj zvezda. Ako se istra�ivanja protegnu na udaljenost do 100 sv. godina, tu već ima na hiljade zvezda. Ali, da bi tamo zavirili, astronomi će morati da se opreme jo� boljom tehnologojom i jo� većim strpljenjem.

Sunčeva korona za vreme totalnog pomračenja 20. juna 1973. godine. raznobojne konture su dobijene vi�estrukim filterima, predstavljaju razne veličine sjaja.

Nezemaljska panorama: umetnik je predstavio detalj planete koja orbitira oko dvojnog sunčevog sistema ( beli patuljak i crveni d�in ) .

Divovsko nebesko telo: poređene Jupitera i hipotetične planete u 61 Labuda

 

Zemlja blizu smaka sveta	tajna postanka	crveni mars
lutajuće zvezde	najmanja planeta	sondiranje planeta
kralj planeta	varljive granice	zvezde repatice
biser sunčevog sistema	veliko putovanje	ono �to lebdi
daleko od sunca	pojas asteroida	fenomen �ivota
zemljin mesec	svet sumraka	drugi sistemi

VRH