| Sunčev sistem | Galaksija | Meteori | Asteroidi | Verovanja | Zanimljivosti |
| Rečnik | Vesti | Arhiva | Linkovi | Download | Kontakt |
| Najmanja
planeta
Planetu Merkur te�ko je posmatrati sa Zemlje, jer je zasenjena jakim sjajem na�e zvezde, od koje je udaljena u proseku oko 58 miliona kilometara, ima mali prečnik ( malo veći od prečnika meseca ) i brzo se kreće na orbiti oko Sunca ( 88 zemaljskih dana ). Na na�im geografskim �irinama mo�e se videti samo pola sata pre zalaska Sunca. To su i bili osnovni razlozi �to se o njoj do skora relativno malo znalo. Prečnik Merkura je svega oko 4800 km, tj. 0, 37 prečnika Zemlje, a sila te�e na ekatoru dosti�e tek 0, 4 Zemljine. Po veličini to je najmanja planeta i zauzima čak 13. mesto u Sunčevom sistemu, jer su od njega veće ne samo planete nego i neki sateliti Jupitera i Saturna ( Granimed, Triton, Kalisto i Titan ) . Nedovoljno jasno detalji na Merkuru nametali su sve do skora hipotezu da se njegov period rotacije oko sopstvene ose i kretanje na orbiti oko Sunca poklapaju, �to bi značilo da je njegov dan ravan njegovoj godini. Drugim rečima, trebalo bi da je dnevna strana Merkura uvek okrenuta Suncu i da joj je temperatura dovedena do usijanja i topljenja, dok je noćna strana okrenuta suprotno i obasjana samo zvezdama sa temperaturom i do - 270 stepeni Celzijusa. Pomoću velikog radio teleskopa Arecibo u Portoriku ustanovljeno je da se Merkurova godina ipak razlikuje od njegovog dana ( 58, 65 zemaljskih ), tako da se na čitavoj njegovoj povr�ini lagano smenjuju dan i noć. U martu i septembru 1974. godine američka sonda " Mariner - 10" emitovala je na Zemlju izvanredne snimke i mnogobrojne podatke. Tako se saznalo da Merkur u mnogome podseća na Mesec: pro�aran je kraterima koji su nastali verovatno vulkanskom i tektonskom aktivno�ću. Na osnovu tih podataka naučnici su zaključili da na vreloj planeti nije moglo doći do značajnijih diferencijacija posle relativno brzog hlađenja i očvr�ćavanja njenog primordijalnog embriona. Ipak, na Merkuru postoje neke oblasti koje podsećaju na lunarna " mora" : vide se sme�urani grebeni i krateri, pojedinačni i u lancima, ali oni nisu toliko �iroko rasprostranjeni kao na na�em Mesecu. Ekvatorijalne promene temperature na Merkuru dosti�u i 500 oC. Kada je " Mariner -10 " stigao do Merkura, on je bio najvi�e udaljen od Sunca, a podnevna temperatura je bila oko 190 oC. U trenutku presecanja terminatora ( granice izmedju dana i noći ) , temperatura se spustila na - 120 oC i čak - 170 oC. Ekstrapolacijom podataka o toploti planete izračunato je da maksimalna temperatura na Merkuru iznosi oko 300 oC, �to u potpunosti odgovara ranijim merenjima sa Zemlje. Gustina gornjeg sloja tla sa Merkura iznosi 1-1, 5 gustina vode, a poroznost skoro 50%, �to opet podseća na Mesečeve. Sličnost sa Mesecom je samo kad je reč o spolja�nosti Merkura. Njegova unutra�njost je mnogo sličnija Zemljinoj. Gustina mu je mnogo veća od Mesečeve, pa čak i od gustine na�e planete. Njegovo jezgro je bogato gvozđem, �to pokazuje i dosta jako magnetno polje. Ono izaziva i skretanje " Suncevog vetra ". Merenja izvr�ena sa marinera pokazuju da Merkurova atmosfera iznosi tek milijarditi deo Zemljine i da se sastoji najvi�e od Helijuma. Po�to ovaj gas veoma lako fluirira, mo�e se zaključiti da se stalno proizvodi iz planetarnog materijala, moguće iz koncentracije urana i torijuma ( kako pokazuju istra�ivanja sa Marinera ) . Mala udaljenost od Sunca je uzrok velike gustine Merkura, odnosno velike koncentracije te�kih metala u njegovom jezgru. Usled intenzivnog zagrevanja, po jednoj hipotezi, povr�ina je isparavala ostavljajući tanak omotač i gusto jezgro. Prema drugoj teoriji - imajući u vidu da se gustina povećava sa smanjenjem udaljenosti od Sunca - gvozđe i drugi te�i elementi iz primordijalne sredine su se koncentrisali bli�e Suncu, dok su lak�i hemijski elementi, kao sastavni deo planeta, odlazili dalje od Sunca. Zato Merkur ima dosta gvozđa, Zemlja ga ima manje, a spoljne planete ga nemaju uop�te.
|
Merkur