Godine 1877. italijanski astronom Skjapareli objavio je senzacionalnu vest da je na     " crvenoj planeti " otkrio " kanale ". Tada je Mars podelio naučnike na pristalice i protivnike hipoteze o postojanju razumnih bića koja su izgradila " kanale " za navodnjavanje tla.

Mars je četvrta planeta Sunčevog sistema - posle Merkura, Venere i Zemlje. U perihelu je od Sunca udaljen 207 miliona km, a u afelu 249 miliona km. Od Zemlje je zbog svoje putanje udaljen između 75 i 375 miliona km. U prvom slučaju Mars se nalazi u takozvanoj opoziciji sa Suncem i u nepogodnijoj poziciji za posmatranje, ali u nju dolazi svakih 780 dana. Po veličini Mars je sedma planeta u sistemu: ekvatorijalni prečnik iznosi 6800 km, a polarni 6764 km. Masa mu je deseti deo mase na�e planete. Ekvator mu je u odnosu na putanju nagnut za 25 ^o, pa su zbog toga njegova godi�nja doba slična Zemljinim ali traju gotovo duplo du�e.

Mars ima dva mala satelita: Deimos i Fobos. Prečnik prvog je 15 km i obiđe planetu za 30 časova i 17 minuta po kru�noj orbiti udaljenoj 24000km. Fobos ima prečnik 10 km, obiđe Mars za 8 sati na rastojanju od 6000 km.

Srednja temperatura merena u toku Marsovog dana je -30 ^oC, za čitavu planetu i za sva godi�nja doba. Najvi�a temperatura na ekvatoru je - 30, a na polovima se spusti i na - 100 ^oC.

Maja 1972. godine, u dane pribli�avanja velikoj opoziciji, prema Marsu su krenuli ruski brodovi " Mars 2" i " Mars 3" i američka sonda " Mariner 9". Krajem novembra iste godine su stigli u blizinu Marsa. Zahvaljujući izvanrednim snimcima i drugim podacima koje su poslali brodovi, razja�njen je veći broj zagonetki sa crvene planete.

Mozaik sačinjen od fotografija Marsa sa Marinera je dugačak 10m. Na njemu je prikazano oko 85% Marsove povr�ine. Najznačajnije otkriće na fotografijama predstavljaju tragovi ki�a, pa čak i provala oblaka, bezbrojne vododerine i urvine. Ti tragovi su nametnuli naučnicima pretpostavku da se polarne kape ne sastoje samo od suvog leda već i od smrznute vode. Značajno je da su sonde vodenu paru otkrile i u nekim oblacima iznad Marsovih vulkana.

Posebno interesovanje izazivaju snimci na kojima se vide " rečna korita", ponegde čak i sa deltama. Po�to su otklonjene sve sumnje da bi to moglo biti od protoka lave, stiče se utisak da je voda odigrala presudnu ulogu u formiranju tih oblika. Ali, istovremeno je i odbačena teorija o Skjaparelijevim kanalima za navodnjavanje.

Povremene oscilacije Marsove ose, smatraju naučnici, mogle su periodično - verovatno u ciklusima od po 50000 godina - da izlo�e polarne kape planete jačem dejstvu Sunca, pa je na njoj tada bilo dovoljno vode. Ti topliji periodi mogli su da budu izazvani i vulkanskom aktivno�ću, to jest toplotom unutar planete.

" Mars je" , ka�e astronom Herold Mazurski, " aktivno nebesko telo, mo�da staro i milijarde godina, ali geolo�ki jo� veoma mlado. Mo�da vulkani jo� uvek plamte u Marsovoj utrobi, izazivajući geolo�ke aktivnosti koje oblikuju povr�inu planete na način koji mnogo podseća na zemaljsku eroziju" .

Na Marsu postoje i pege, čija se boja menja gotovo svake nedelje, a veličina im se kreće od stotinak metara do stotinak kilometara. Poznati francuski egzobiolog �an-Klod Peker izjavljuje da " polarometrijska analiza pokazuje da se polarografska podela ne mo�e objasniti drugačije nego postojanjem na Marsu organizama sličnih zemaljskim crvenim algama".

Mogućnost da na Marsu postoji, ili je nekad postojao, neki oblik �ivota - nije isključena. Zato je razumljivo �to je osnovni zadatak sletajuće kapsule kosmičke laboratorije " Viking", koju je Amerika uputila 1975. godine na Mars, ba� traganje za eventualnim oblicima �ivota na "crvenoj planeti".

Marsov satelit: Fobos snimljen sa udaljenosti od 14863 km, pa sa 5540 km(Mariner 9)

Četvrta planeta: Mars upoređen sa Zemljom

Kanjon na Marsu: ogromna pukotina duboka 500 km a �iroka 120 km   Mars slikan iz automatske sonde

VRH