Jupiter je najveća planeta Sunčevog sistema i - najveća enigma za astronome. Neki astronomi ga zbog njegove veličine i strukture nazivaju " zvezdom koja to nije uspela da postane" . Već i običan posmatrač, kad ovu planetu pogleda kroz teleskop, ostaje zadivljen, videći raznobojne pojaseve, paralelne u odnosu na ekvator, i čuvenu " veliku crvenu pegu" .

Ekvatorijalni prečnik Jupitera je 143600 km, 11 puta veći od Zemljinog. Po svojoj masi on se izjednačuje sa 318 patuljaka kakva je na�a planeta, a u njegovu zapreminu bi moglo da stane 1300 kugli veličine na�e Zemlje. Ta ogromna kuglasta gromada dva puta prema�uje masu svih ostalih planeta zajedno. oko svoje ose Jupiter se okrene za 9 časova 55 minuta i 30 sekundi.

Sfera gravitacionog uticaja Jupitera zahvata oko polovinu sunčevog sistema: on skreće komete sa njihovih putanja, a neki astronomi pretpostavljaju da je on svojom gravitaciom unistio hipotetičnu planetu Faeton, pretvoriv�i je u nebrojeno mnogo planetoida i meteorida koji danas kru�e u pojasu oko Marsa i Jupitera. Njegovo magnetsko polje je veoma prostrano, a pojasevi radijacije toliko jaki da se i na Zemlji mogu registrovati visokoenergetske čestice koje on emituje.

O Jupiteru se danas mnogo zna zahvaljujući sondi " Pionir - 10" koja ga je obi�la 1973. godine, na rastojanju od 131400 km. Neki opsti podaci bili su poznati i ranije, ali su konačni podaci bili dostupni posle devetomesečne obrade.

Po svemu sudeći Jupiter je uskovitlana lopta tekućeg vodonika. U gornjoj atmosferi ima 82% vodonika, 17% helijuma i 1% drugih elemenata. Prelazna zona u kojoj vodonik prelazi u tekuće stanje nalazi se na dubini od oko 1000 km. Na oko 25000 km dubine nastaje metalni vodonik - pri temperaturi od oko 11000 ^oC i atmosferskim pritiskom 3 miliona puta većim nego na Zemlji.

Jezgro, ukoliko postoji, trebalo bi da je 66740 km ispod povr�ine. Tu bi temperatura trebalo da iznosi 29700 ^oC, sto je suvi�e da bi bilo �ta moglo da opstane u čvrstom stanju. Čitava planeta veoma brzo gubi toplotu, jer je dokazano da Jupiter tri puta vi�e zrači toplote nego �to dobija od Sunca. To najverovatnije znači da se ova planeta skuplja, odnosno da je u procesu rashlađivanja, a toplota potiče jo� iz vremena stvaranja.

Vrhovi oblaka počinju na visini od 240 km u atmosferi. Sivo-beli pojasevi koji obavijaju planetu su verovatno grebenovi oblaka uzdignute atmosfere. Narand�asti i smeđi pojasevi su uvale oblaka, otprilike 20 km ispod bele zone. D�inovska crvena pega , siroka 40000 km, verovatno je vrtlog d�inovske bure koja vekovima besni u atmosferi Jupitera.

Na osnovu merenja energetskog bilansa Jupitera, američki naučnik Karl Sagan izvodi zaključak da " kralj planeta" ispoljava dejstvo veoma slabe zvezde. Po svemu sudeći Jupiterova masa je upravo ispod granice onog područja između stadijuma zvezde i planete. Zahvaljujući tom malom " nedostatku" Sunčev sistem se nije pretvorio u dvojni sistem kakvih ima na milijarde u svemiru. Ali neka pseudozvezdana aktivnost ipak postoji: zrači vi�e toplote nego sto je prima, a mnogi astronomi dovode u vezu 11-godi�nji ciklus Sunčeve aktivnosti i siderijsku godinu Jupitera, koja iznosi gotovo 11, 87 godina. Kako reče jedan astronom: " Kad na Jupiteru sevne munja, na Suncu udaraju gromovi" .

Jupiter ima 12 meseca. Prva četiri: Kalisto, Ganimed, Evropa i Jo, otkrio je jo� Galilej. " Pionir - 10" je utvrdio da je Jo najbli�i Jupiteru i da je gust kao i na� Mesec, dakle stenovit. Evropa ima manju gustinu, ali je verovatno stenovita i ona. Ganimed i Kalisto imaju jo� manju gustinu, koja nagove�tava kombinaciju stena i sleđene vode. Izgleda da svi galilejski meseci imaju razređenu atmosferu, �to je za Jo definitivno ustanovljeno. Moglo bi se reći da Jupiter i njegovi sateliti pretstavljaju minijaturni Sunčev sistem.

Najveća planeta: crte� Jupitera sa njegovim galilejskim mesecima, sleva nadesno: Kalisto, Evropa, Jo i Ganimed.

Iznad " velike crvene pege" : umetnikova predstava prolaska sonde pored Jupitera

 

Zemlja blizu smaka sveta	tajna postanka	crveni mars
lutajuće zvezde	najmanja planeta	sondiranje planeta
kralj planeta	varljive granice	zvezde repatice
biser sunčevog sistema	veliko putovanje	ono �to lebdi
daleko od sunca	pojas asteroida	fenomen �ivota
zemljin mesec	svet sumraka	drugi sistemi

VRH