�to se Sunčevog sistema tiče, situacija je ne�to jasnija. �ivot Zemaljskog tipa ima za osnovu ugljo-vodonična jedinjenja i vodu kao bilo�ki rastvarač. Za razvoj takvog oblika �ivota, potrebni su i određeni uslovi. Pre svega temperatura planete ne sme biti ni suvi�e visoka ( jer bi razorila organske molekule ) , ni previ�e niska ( jer bi onemogućila biohemijsku aktivnost ). Zatim, potrebna je dovoljno gusta atmosfera, zbog za�tite od ubojitog zračenja, koja sadr�i zadovoljavajuću količinu kiseonika i vodene pare.

S obzirom da se oblast temperaturne tolerancije ( " �ivotna zona" ) , prote�e između Venere i Marsa, eventualno postojanje �ivota sličnog zemaljskom, mo�e biti jedino na jo� ove dve planete. Međutim, Venerina atmosfera je suvi�e neprijateljska - previsoka temperatura i atmosferski pritisak - da bi neki zemaljski organizam mogao na njoj pre�iveti. S druge strane Marsova atmosfera je nedovoljno gusta, sa premalo kiseonika i vodene pare. Ipak, dopu�ta se mogućnost postojanja primitivnog oblika �ivota na ove dve planete, pa će za njima tragati sonde koje će biti poslate u skorijoj budućnosti i koje su i ranije slate sa istim zadatkom.

U prilog pretpostavkama egzobiologa idu ispitivanja koja su pokazala veoma veliku sposobnost organizama da se prilagođavaju. Tako, mnoge �ivotinjske vrste �ive na dnu okeana gde je pritisak i do 1000 atmosfera; �ive bakterije su izvađene iz naftnih bu�otina sa 1000 m dubine; spore bakterija su opstajale u laboratoriji na apsolutnoj nuli, a druge u gejzirima na oko 100 ^oC; cvetne biljke su pronađene i na visini od 6200 m; gljivice plesni izdr�ale su sna�no kosmičko zračenje na visini od 33 km u balonskim sondama. . .

Neki naučnici smatraju da bi �ivot mogao biti zasnovan i na nečem drugom, a ne samo na ugljovodonicima i vodi. Razume se reč je samo o hipotezama, ali solidno argumentovanim. Između ostalog, smatra se da je �ivot moguć i na silicijumskoj, amonijačnoj, sumporvodoničnoj i fluorovodoničnoj osnovi. Silicijum je sposoban kao i ugljenik da formira kompleksne molekule. Druga hipoteza - vi�e oprezna spekulacija nego naučna pretpostavka - govori o mogućnosti da �ivot baziran na ugljeniku egzistira na veoma niskim temperaturama u sredini u kojoj je voda zamenjena tečnim amonijakom. Ovo je zanimljiva ideja za razmatranje o Jupiteru i Saturnu, jer tamo vladaju takvi uslovi.

U svakom slučaju, nije na odmet izvesna opreznost kada se istra�uje fenomen �ivota u Sunčevom sistemu. Kompleksni oblici �ivota kakve poznajemo, sigurno su privilegija Zemlje. Ali ne mo�e se sasvim isključiti mogućnost postojanja nekog oblika �ivota i na nekom drugom mestu u svemiru. O tome će se mnogo vi�e saznati u narednim decenijama, zahvaljujući letovima automatskih sondi, kosmičkim stanicama, a zatim i brodovima sa ljudskom posadom.