SAMO MALO BRZE

Ovako je naslov jednog teksta u americkom casopisu, kojim autor pokušava da razjasni vec iskomplikovane teorije brzih preleta. Dao sam sebi za pravo, da svojim recima prepricam njegovu diskusiju, kako biti malo brži i kako iskoristiti sve od jedrilice. Ovde je autor naveo i da se manje skupa jedrilica, tj slabija performansama može leteti i te kako brzo pa cak i da pobedite vrhunske jedrilicare.
Fokus je na tome da letite malo brže nego što ste to do sada cinili. Mislim da cete poslije ovog saznanja znati da poboljšate vaše rezultate.
Kao što sam rekao u pocetku, njegov tekst pocinje primedbom, da mnogi piloti misle, kad vide skupu i dobru jedrilicu, da bi sa njom pobedivali i uzimali zlato. Njegovo je mišljenje, da se sa dobrom pilotažom mogu pokriti nedostaci odnosno da se mogu dostici vrednosti boljih jedrilica.

VAŽNOST VREMENA

Za primer: Kada bi smanjili suvišna tri zaokreta u svakih sat vremena letenja, a možda bi još bolje bilo da se zapitamo koliko pogrešnih centrirajucih i pogrešno napuštajucih zaokreta nacinimo u nedoumici na koju stranu ili vec iz nekog drugog razloga bez potrebe napravimo. Pa ako izracunamo da svaki zaokret traje 25 sekundi. Tri na sat je 2% ili 20 poena od 1000 bodova za dan. Sa slike se vidi da ako uštedom tih 3 zaokreta na sat, imamo uštedu 20000$ koliko bi više platili za bolju jedrilicu. Po ovome je lepo biti dobar pilot u lošoj jedrilici nego loš u dobroj i skupoj jedrilici.

KAKO LETETI BRŽE

Kaže za sebe da nije brz pilot, ali zna neke koji lete brzo. Pratio je, kako kaze, te koje zna, njihovu pricu nacin letenja, citao njihove zapise, pokušavajuci da sazna šta rade i šta misle. Zakljucio je da to nisu uvijek iste stvari. Dopunio je MacCready (u daljem tekstu MC) teoriju cinjenicom da je termicki stub slucajan, a da je visina ogranicena.
Matematicka teorija opravdava ono što rade vrhunski piloti. Tehnika se promenila od pisanja Moffat-a, Reichmann-a i drugih klasicara. Autor je ukazao ovde na inovacije.
U svakom momentu leta se mora donositi odluka o nacinu kako dalje letjeti, koliko agresivno i sa koliko samopouzdanja. Kvantitativno merenje samopouzdanja se dobije, kada sami sebi damo odgovor na pitanje, koliko mi treba visine da bih završio jedan minut brže. Ovaj odgovor autor je nazvao MC vrednost. MC vrednost od 2m/s znaci da možete završiti zadatak 1 minut brže ako ste 120m viši. Naša igra trguje visinu za brzinu. Znaci da u nekom termickom stub od 2m/s ili više ispenjemo 120m više. MC vrednost je cena vremena naspram visine. Ovo znaci da u datom dizanju vredi popeti za toliko ekstra visine za koliko nam ta visina omogucava brže letenje. Prisetimo se da brže letenje generiše vece propadanje. Rezime ovoga je da penjemo u dizanju, koje je ekvivalent ili jace od MC postavljanja na variometar ili kompjuter. Zato što je to dobra jacina dizanja, koja nam garantuje da cemo krace ostati u tom stubu i istovremeno tu ekstra visinu iskoristiti za brže planiranje. Koja je to ekstra visina? Primera radi pretpostavimo da imamo visinu da dohvatimo sledece dizanje na dobroj visini, a istovremeno penjemo u stubu od 2m/s. Mi cemo popeti ekstra 120 metara i taj višak visine potrošiti leteci brže tako da stignemo skoro na istoj visini ili nešto niže od varijante da smo krenuli iz stuba kad smo imali visinu za preskakanje. Detaljnije objašnjenje sledi u tekstu.
Kad ste nisko i nemocni, obicno žalite što niste malo viši. Ovo znaci da bi ste dali i dosta vremena za malo visine u slucajevima kad ste nisko i obrnuto kao kad se osijec ate komotno na velikoj visini, dali bi ste visinu za malo brže letenje. MC vrednost rukovodi svim vašim odlukama. Ako je MC vrednost 2 m/s onda treba da pokupite svaki stub jaci od 2m/s, odnosno da odbijete ili napustite svaki manji od 2m/s.
Ako izgubite 120m visine za 1 minut bržeg dolaska, onda trgovina 1minut za 150 m vredi, dok je 1min. za 100m loša trgovina. Znaci da penjete 120 minimum ili vise, a ne 100m jer nekad tih par desetina metara nižeg penjanja mogu da vas navedu na vecu brzinu i pri tome da ne uhvatite dovoljno jak prikljucak. Što bi znacilo duže kruženje i utrošak dobijenog vremena i možda više. Shodno ovome autor je našao da je ovo pravilo veoma korisno kada odlucujete po MC vrednostima. Koji je najmanji stub termike na kome cu se zaustaviti? Odgovor je MC vrednost.
MC vrednost takode odreduje pravu brzinu preskakanja, a ta brzina je sa MC prstena. Ako kupite kao što smo naveli 120 m za minut u stubu onda je možete potrositi za istu vrijednost u planiranju. Ovo ne znaci da treba da letite brzinom koja generiše propadanje od 120 m na minut vec to znaci da letite tako da onaj minut što ste brži košta 120 m extra. Da se podsetimo da u
1 minut bržeg dolaska ulazi kalkulacija, vreme penjanja tih ekstra 120 metara i vreme preleta do sledeceg stuba, treba da bude za minut krace od vremena, koje bi ste proveli da niste dodatno penjali i da ste leteli sporije. Gde je taj dobitak u vremenu? Sa 2m/s penjete tih ekstra 120 metara 1 minut. Sledeci stub, predpostavimo, je na 20 km. Letenje sporije i bez ekstra visine sa 110 km/h troši naših 11 minuta. Ako letimo brže sa ekstra visine onda treba da stekenemo prednost od dva minuta, da bi bili brži 1 minut. Minut koji smo duže penjali i minut da budemo brži. Koja je to brzina? Racunica ide obrnutim putem i kaže da bi sa brzinom 133,3 km/h dobili ta dva minuta. Medutim ovde je pretpostavka da su ista propadanja i da dolecete na istu visinu kao i kad bi ste leteli sporije bez dodatnog penjanja.

Slika 1, Cena performansi

McREADY LOGIKA

Skoro 50 godina od kako je ovaj jedrilicar shvatio kako da racuna ovu brzinu. Odgovor je u programima svakog kompjutera i u knjigama o jedrilicarstvu.
Kao primer uzmimo da povecate brzinu sa 130 km/h na 131.5 km/h u tipico 15 metarskoj jedrilici. Svaki minut što stignete ranije vas košta oko 60 m visine extra. Upotrebite istu kalkulaciju kao što smo vec radili, samo sada uzmi te prave parametre propadanja za 15 metarske jedrilice. Dakle ako trgujete visinu za brzinu, 60 m za jedan minut, onda vam to kaže da letite sa 130 km/h u mirnom vazduhu.
Slika 2 pokazuje MC logiku. Uporedimo tri pilota u istim jedrilicama. Na svakoj strelici je jedan minut vremena. Pilot A leti sporo i treba mu osam minuta da doleti do sledeceg stuba. Pilot B leti optimalno i stiže na manjoj visini nego pilot A ali 2 minuta ranije. Za ta dva minuta je nadoknadio ekstra potrošenu visinu i još nešto više. Sa trošenjem visine istim odnosom kako je i dobijao u stubu, pilot B je ispred pilota A. Pilot C je otišao predaleko sa ovom idejom. On leti najbrže dolece u stub brže nego pilot B ali i nisko tako da ta razlika vremena mu nije dovoljna da nadoknadi manju visinu u startu u tom stubu. Potrošio je svoju visinu za veci odnos nego li je kupio u stubu, tako je došao na poziciju dosta iza pilota B. Pilot C bi mogao da pobijedi ako bi uhvatio jak stub, zato je i brzina po MC veca kad je jaci stub. Pilot A bi pobijedio ako bi stub bio slabiji, zato je i brzina po MC manja ako su stubovi slabiji.

Slika 2, Mac Cready logika

Ako bi sva tri pilota letela kroz jako spuštanje vazduha, pilot C bi mogao da pobedi jer A i B provode suviše dugo vremena u vazduhu sa jakim spuštanjem. To znaci da bi doleteli niži nego pilot C. Zato je brzina po MC veca u spuštajucem vazduhu, a manja kada letimo kroz dizanje. Njegova teorija je cesto kritikovana jer se ne zna sledeca jacina stuba. U neku ruku se može predvideti sledece dizanje. Ako se, tokom planiranja, ne zaustavljate na stubovima ispod 2m/s onda postavite i na tu vrednost. To je samo nacin da sebe disciplinujete da poštujete postavljeno: vrednost visine naspram brzine tj vremena ostanka. Da se odnose isto kroz sve vaše odluke. Pravilo gradi odluku:

1. Vrednost postavljena na prstenu brzina treba da je ista kao i najslabiji stub na kojem cete zajedriti; treba da zajedrite na svakom, koji je jaci od postavljene vrednosti na prstenu brzina.

Koja je to MC vrednost koju postavljamo na prsten brzina? Koja je to cena za visinu i vreme? Koliko agresivni treba da smo u letenju? Napustit cemo sigurnu matematiku. Iskustvo u posmatranju vremena i letenje po istom stvara vredno iskustvo, kažu eksperti. U meduvremenu možemo odgovoriti na pitanja uzimajuci jednostavne primere. Pretpostavili ste vrednost sledeceg dizanja. Onda tu MC vrednost podesite na variometar da dobijete brzinu za preskakanje do tog sledeceg stuba.
Sledeci stub je 2m/s, postavite tu vrednost i letite brzinom koju vam diktira kazaljka na variometru. Ako naletite na stub 3m/s zajedrite. Ne zaustavljajte se na dizanjima ispod 2m/s. MC pravilo:
1. Podešena vrednost na prstenu brzina odgovara vrednosti dizanja sledeceg stuba.

RAJHMANOVA POBOLJSANJA

Rajhman je poboljšao ovu teoriju. Stubovi su uvijek slabiji na vrhu kao i na pocetku, a najjaci na srednjem nivou njegove visine. Koju onda vrednost uzimamo? Po Rajhmanu treba uzeti slabiju vrednost pocetnog dizanja. MC vrednost sledeceg planiranja postavljamo na prsten brzina.
Ako bi piloti na slici 2 leteli malo brže morali bi popeti za još ekstra visine na slabijem dizanju na nižim visinama. Naravno da treba da pokupite bolji stub nego što ste vi uzeli, kao vrednost na MC prstenu.

Rajhman je ovu ideju stavio u službu stuba u kojem ste trenutno: Ostanite u njemu sve dok ne padne na vrednost dizanja sledeceg stuba. Dakle njegovo pravilo je:

2. Pocetno dizanje sledeceg stuba =MC vrednost za podešavanje=finalno penjanje u trenutnom stubu.

Jačina stuba  1.8 km    8 km    18 km

0.5 m/s	20%	90%	99%
1 m/s	10%	61%	84%
2 m/s	5%	30%	52%
3 m/s	2%	10%	18%

Tabela 1. Verovatnoca pronalaska stuba, najmanje ove jacine, u sledecem rastojanju.

Slika 3.
MacCready vrijednost u odnosu na visinu za Discus racunajuci po tabeli 1.

Rajhman je poceo takodje da razmišlja i kako doleteti do sledeceg stuba. Vredi ako smanjite vrednost dizanja na prstenu toliko da ne biste sleteli prije tog stuba.
Njegova ideja pomaže kod objašnjenja kako vrhunski piloti lete. Oni lete nešto sporije od klasicne MC teorije, zasnovano na najboljem dijelu dizanja stuba. Povecano rastojanje medu stubovima i vrlo cesto slabo dizanje u pocetku stuba su dobra dva razloga za bitno smanjenje podešavanja vrijednosti MC. Klasicni dolet je drugi primer pravilne kalkulacije MC vrednosti. Ako ste otprilike 30:1 od finalne linije bez propadanja ili dizanja vazduha u tipicnoj 15m standard jedrilici i podešena vrednost MC je 2m/s. Ova brzina koja je prikazana na variometru po MC 2m/s ce iscrpiti vašu visinu. Stub koji vas je podigao 120m više, dozvolice vam da letite brže i da završite 1 minut ranije. Ako nadete jaci stub penjite više i povecajte vašu MC vrednost, tako cete leteti brže i pre cete doleteti.

SLUCAJNO DIZANJE I OGRANICENA VISINA

Ovo su kalkulacije koje objašnjavaju ali i jasno pojednostavljuju problem. Veoma bitan problem je što ne znate gde i koje jacine je sledeci stub. Želeli bi ste da znate koliko je jak sledeci stub, da bi ste postavili MC vrijednost na prstenu. Jedino po iskustvu od vec nadjenih stubova da pretpostavite. Koja je to vrednost? Slika 3.daje odgovor na ovo pitanje za tipicno stanje istocnog dijela U.S. za Diskus jedrilicu. Autor je specificirao da su stubovi od 150m do 1500m. Vijerovatnoca postojanja stubova odnosno njihovog pronalaskaje je u tabeli 1.
Za primer: Citajuci iz druge kolone, imate 20 % šanse da na svakih 1.8 km nadete stub 0.5mIs, a 10 % šanse da nadete 1m/s ltd. Ima nekoliko stubova od 2m/s i 3m/s. Zato nije dobro racunati na njih jer su retki. Ipak želite da znate koja je strategija dobra da bi iskoristili tako slabe stubove. Dakle, postoji nekoliko pravila sa slike 3:

1. Smanjite MC vrijednost na prstenu ako ste nisko i letite sporije. Koristite i slabe stubove.
MC vrijednost raste od 0.5m/s na 300m visine pa do 2m/s na 1500m visine Razlog je jednostavan. Ako se ne zaustavite na stub ispod 2m/s na 300m visine, brzo cete postati zaostali pilot na nekoj Đukinoj farmi. Ovo znamo iz ranije price; ali da se potsetimo. 'Uzmi bilo šta ispod 600m '.Jasno ako idete na to da uzmete bilo šta ispod 600m da onda necete stati za neko dizanje ispod 3m/s na visini od 2400m. Treba razmisliti o ove dvije teorije. Po ovome ne bi trebalo da postavite MC na 3m/s na visini od 2403m vec više.

2. Napustite slab stub ako ste popeli na vecu visinu da bi ste našli jaci. Mnoge knjige objašnjavaju koliko je važno da se psihološki spremite i da ne držite svo vrijeme 2m/s postavljen prsten ispod baze oblaka. Jednom kad prodete 600 m visine treba da krenete i probate naci nešto bolje.
Kombinujte i sa balonima, sa stubovima sa više jezgra i možda sa namernim greškama sledeci sliku 3. Penjite stepenasto. Može se desiti da padnete nisko, nadite 1 .5m/s stub i penjite. Pravilo je da na 1000 m visine vi postajete nestrpljivi. Po pravilu vec izrecenom sa slike 3 tražite bolje. Cesto cete naci bolji stub odmah do tog u kojem ste se patili. Malo ko od jedrilicara ce to priznati. Možda nadete malo dalje 2m/s. Naravno da se može desiti i da ne nadete ali je osnov svih kalkulacija da sa l000m visine treba tražiti bolje jer je moguce da nadete bolje jezgro da se ne zadovoljite necim lošim. Kad nadet to bolje onda cete imati visinu, koju možete iskoristiti. Baza oblaka je jedno mesto gde se možete u najgorem slucaju i zadesiti. Ako pokupite stub od 4m/s ispod baze ne možete ga u potpunosti iskoristiti.
Sledeci savete sa slike 3. vi cete se prilagoditi radu na sad vecim visinama sa odgovarajucim dnevnim stubovima.
Mnogi piloti i misle o tim visinama na kojima se uglavnom odvija planiranje tj strategija.
Ako ste visoko, onda i imate više šanse da planirate sve dok se ne desi nešto veliko. Kad ste niže onda nemate mnogo šansi za dugim planiranjem sem da vrtite na sve što naidete. U sitaciji kada prodete (po slici 3.) 750 do 1000m retko se nade nešto bolje za penjanje.

3. MC postavljanje je znacajno niže nego li je penjanje u najboljem stubu dana. U ovom slucaju nabolji dnevni stub je 3m/s. Još da napomenemo da nikad MC ne ide preko 2m/s i prije bi licilo da se vrti oko 1 .5m/s u tipicnom dijapazonu visina. (Kao što smo napomenuli u srednjem danu visine preskakanja su izmedu 800m i 1300m. p.p.) Da ponovimo šta smo naucili od svetskih pilota: smanjeni MC omogucava brže letenje,pošto nam daje najveci dolet. Osnovni princip iz kalkulacije sa slike 3. je:

4. MC vrednost je ta koju ocekujete ispred vas u sledecem stubu. Predpostavimo da ste na 1000 m. Gledajuci napred 8 km, mislite da imate pola šanse da nadete 2m/s. Medutim imate i pola šanse da ne nadete ništa u vetar na 600m. leteci sa 1 m/s po MC. Vaš MC bi sada trebao biti 1.5m/s. Matematicki je izracunao sa slike 3. koristeci princip pitanja kompjuteru da nade sve moguce varijante od doleta unazad, da nadje MC postavljanje za svaku kombinaciju visine i rastojanja za dolet.
Slika 4. Malo više intuitivno pokazuje kako preleteti puno, a da ne budete prespori. Pilot C leti kao iz 60-tih, mada je stub napred od 2.5m/s i leti sa MC postavljenim na ovu vrednost. Leti brzo i pobeduje u tom danu ako nade stalno te dobre stubove. Ali pre ce biti da ce sleteti van probajuci ovako da leti, a u najmanju ruku pašce nisko i izgubice vreme pokušavajuci da nade nešto. Pilot A je postavio MC na 1m/s. Leteci sporije dolece dalje i podiže šansu da nade nešto bolje. Ako nade bolje dizanje onda je spor za takav stub. Pilot B je izabrao sretnu sredinu izmedu ova dva pilota. Kad je viši on leti brze. Pocinje sa 1800m i sledi svoj plan. Možda nade 3m/s a ako ne, onda možda nade 2m/s. Dakle on je postavio svoj MC na 2.5m/s kao pilot C. Kako snižava na manju visinu manja je šansa da nade tako dobar stub sa raspoloživom visinom. Sada je više u obavezi da koristi svako rnoguce dizanje. Sigurno smanjuje MC kako mu se visina smanjuje i koristi svaki slabi stub da bi se izvukao. Ako nade dobro dizanje on opet skoro može biti brz kao i brži pilot. U suprotnom ako ne nade dobar stub, onda ima brzinu sporog pilota.
Krivulja na slici 3 nije cvrsto predstavljena i krece se zavisno od vremena, pilota i jedrilice. Bilo koja kalkulacija varira od unešenih podataka, a samim tim i odgovori variraju.
Jasno da se krivulja pomera levo u lošem vremenu i obrnuto u dobrom vremenu. Manje jasno je da:

# Oblik,krivulje zavisi koliko je dobar stub na malim visinama. Ako je slab morate što pre biti konzervativniji u pogledu letenja i da prihvatite slabo dizanje da bi ste ostali u dobrim visinama za planiranje. Termicki stubovi teže da budu slabiji po vetru, u planinama, na kraju dana i kad se vetar smice sa visinom. Ovo znaci da vaš sloj Ietenja za takve uslove podignete.

# Krivulja zavisi koliko visoko idu stubovi i koliko su rašireni. Ako su široki morate koristiti niže vrednosti stubova.

# Ako isti pilot leti po istom vremenu jedrilicu slabijih performansi, prisiljen je da leti konzervativnije. Ista kalkulacijaje i za jednu americku klubsku jedrilicu 1-26 Šveicer. MC rnora da se postavi na 1.5m/s na vrhu nekog stuba prije nego 2m/s. Umetnost je leteti ovu jedrilicu, kaže autor, jer morate koristiti svako slabo dizanje da bi ste ostali u vazduhu.

0 cemu se radi u stvari, je da klasicna teorija MC predpostavlja da su sve jedrilice u mogucnosti da dolete do istog stuba, što ublažava prednost visoko sposobnih jedrilica.

# Manje iskusan pilot treba da leti konzervativnije odnosno opreznije, tako da krivulju pomeri u levo. Ako ste manje iskusni od vrhunskog pilota povezat cete vaše bodove tako što cete biti oprezniji sa strategijom od njegove, što znaci vecu opreznost u trošenju visine.

            

                                          slika 4, Brzina i dolet

Slika 4. Brzina i dolet.

Vrhunski jedrilicar ce naci stub koji cemo mi promašiti. Mi treba sebi da damo malo više prostora za kalkulisanje, jer vrhunski piloti imaju iskustvo, koje mi nemamo i kod njih je sve isto, ali nema prostora za greške. Oni lete brzo ali i placaju greške. Na žalost najboljima se retko i to dešava tako da se treba naoružati strpljenjem i težiti letenju bez grešaka.

# Iskusni piloti cesto zovu polaznike na trkama da ih prate da vide kako to oni rade. To je velikodušna i dobronamerna ponuda, specijalno pošto to njega dovodi u situaciju da ne može da se izdvoji od ostalih pratilaca. Treba mu se zahvaliti na tome, jer u pracenju morate biti dovoljno i oprezni. Ni malo nije jednostavno, pogotovo ako oba pilota izgube visinu i pocnu da se vade na malom prostoru gde takode nesme biti grešaka. Teško je raditi na takav nacin i u uslovima kad su dobri dani sa dovoljno termike, jer su oni tada neuhvatljivi. (Jedino ako je taj vrhunski takmac rad da uspori i pokaže umece. Tad uzmite što više možete jer je to jedinstvena lekcija.) Brzi piloti uglavnom krecu u zadnjem momentu. Ako samo jednom zavrtite dva ekstra kruga u stubu više ih necete videti. Bice te prepušteni sami sebi da se dovucete do kuce na izdisaju dana. Loša varijanta je kada takav pilot forsira pa cak i iznad lošeg terena. Vaš voda možda zna da je neki teren ispred i da je sposoban da jedrilicu dovede do tog mesta. Vi to ne znate i možda necete biti u mogucnosti da sletite na taj teren. Ili ako on nade taj poslednji stub , a vi ne, onda ste u velikom problemu.

# Prava politika kako letjeti je u stvari ono što vi vrednujete, kao što je brzina naspram sletanja vanterenski. Ako želite da minimizirate mogucnost sletanja van aerodroma postavite MC na nulu. Ovo je zaista sporo (I može da poveca mogucnost sletanja van aerodroma pred kraj dugog zadatka. Da bi ste leteli iole brže morate prihvatiti rizik povecane mogucnosti sletanja van aerodroma. Na slici 3. je autor vrednovao sletanje van aerodroma po pravilima takmicenja u Americi. Ako letite na takmicenju u kojem daju više kredita na daljinu preleta, letite agresivnije. Ako vas licno izluduju sletanja van aerodroma letite ne osvrcuci se na bodove ili ako je let iznad neravnih terena, takode letite oprezno pogotovo ako ste nisko.

U ovom dijelu njegove diskusije, autor kaže daje pokušao da razmotri kako klasicna teorija brzog letenja može da se unapredi sa spoznajom da su termicki stubovi nepoznata vrednost, a vama treba visina da doletite do njih. Ovo na žalost nije jedina svetska komplikaciia koju pilot iedrilicar srece u želji da leti brže. U sledecem tekstu autor je razradio uticaj centriranja u stubu, devijacije kursa i strategije finalnog doleta.

Autorje: John Cochrane
1972 poceo da leti i u životu je profesor na univerzitetu u Cikagu. i jedna informacija koja piše pored svih ovakvih tipova, kao što ste i vi svi koji se bavite ovim sportom, a to je da uz puno razumevanje porodice on to sve radi...

dalje......