VIDETI I BITI VIĐEN - SUDARI U VAZDUHU

Da bi smo videli moramo nauciti da gledamo

Cilj ovog clanka je da pokaže da moramo u školovanju mladih pilota, posebnu pažnju posvetiti njihovoj obuci u osmatranju prostora, ali ne smemo madog pilota izložizi previše komplikovanim situacijama.Iz iskustva znamo da mlade pilote ne ucimo kako da najracionalnije i sistematski osmatraju svoju okolinu. Sva pažnja nastavnika je usredsredena na horizont, koji se koristi kao refernetna tacka za odrdivanje položaja jedrilice u prostor, kao i na brzinomer i kulicu. Veoma retko pitamo ucenika da li zna gde je aerodrom, da li vidi odredeni vazduhoplov pred sobom, ne zahtevamo od njega da zna položaj svih jedrilica u stubu na istoj visini. Ne govorimo mu o mrtvim uglovima, o bljesku sunca, o susretima u sumaglici oblaka, o bliskim susretima u školskom krugu, posebno u cetvrtom zaokretu ili dugom finalu. Ne govorimo mu da nije samo važno videti nekoga, nego da je isto tako važno i biti vižen. Na osnovu ponašanja druge letelice možemo da ocenimo da li nas pilot vidi ili ne, ako smo u dilemi nije sramota pitati preko radio stanice, ¨Da li se vidimo?¨ Jedrilice imaju veoma dobar pregled iz pilotske kabine sem drugog sedišta u dvosedu. Cesto možete da vidite pilota koji bulji u instrument tablu umesto da osmatra dok kruži u stubu. Dobro je zapamtiti sledece pravilo: dok kružite sa drugom jerilicom u istom subu na istoj visini i ako vam se ne sretne pogled sa pogledom drugog pilota u svakom ili svakom drugom krugu-bežite iz tog stuba-onaj drugi ne osmatra dovoljno.

Ako vidite da imate posla sa agresivnim tipom bolje je maknuti se sa puta. Letei 100 m niže je isto tako zadovoljstvo. Skretanje u desno pri susretu mora postati podsvesna radnja. Kriv je onaj koji se nije makao u desno, a trebao je.

Mladom pilotu treba objasniti, da iako je vazdušni prostor velik i prazan, da se sve letelice pa i jedrilice krecu po utvrdenim putanjama gde može doci do sudara. Svi istovremeno želimo da se penjemo u najboljem stubu, svi letimo na preletima duž istih padina i vrtimo na istim mestima, svi se po slabom vremenu naguramo u isti stub koji je neko ¨markirao¨. Vazdušni prostor može i da se iznenada smanji - kada letimo duž padine prostor je automatski za polovinu manji.Ljudsko oko je osnvni organ za primanje informacija iz spoljneg sveta. Po svome ustrojstvu slicno je socivu fotografskog aparata, ali sa bitnom razlikom, socivo oka lako pokrecemo. Oko ima zadivljujuce mogucnosti ali ima i neka ogranicenja kojih moramo biti svesni. Retina (mrežnjaca) nije podjednako osetljiva po celoj površini. Zašto? Za razliku od foto filma na dnu kamere, koji je po celoj površini jednako osetljiv, mrežnjaca ima dve vrste celija: na boje su osetljivi cepici, a na svetlo osetljivi štapici.
U centru mrežnjace imamo pre svega cepice, a prema rubovima štapice. Cepici trebaju relativno jako svetlo, zato u mraku vidimo mnogo bolje crno-belo. U centru mrežnjace tj. u žutoj mrlji imamo prakticno samo cepice i zbog toga smo u centru polja vida nocu slepi. Zato pri slaboj svetlosti i nehotice gledamo mimo predmeta interesovanja i gledamo ga štapicima na rubu mrežnjace. Pri tome ne primecujemo da rub mrežnjace ne opaža boju pošto informacija o bojama postoji od pre u mozgu.

Samo mali centar Fovia (žuta mrlja), ima dobru oštrinu vida. Vec pri veoma malom uglu van ove centralne površine oštrina vida opada veoma brzo. Zbog toga kada tražimo mali objekat, avion, i ako on nije u centru vidnog polja gde je oštrina vida zadovoljavajuca, imamo male šanse da ga opazimo.

Oblast van centralnog oštrog vida nazivamo perifernim vidom. Iako je oštrina vida u ovom delu oka slaba taj deo je više od sto puta osetljiviji u otkrivanju relativnog kretanja

Još jedno ogranicenje oka se nalazi u njegovoj jabucici. To mesto se naziva slepa mrlja, sl. 2. Nalazi se na mestu gde ocni nerv ulazi u mrežnjacu. Mrežnjaca je potpuno neosetljiva na svetlo na tom mestu. Zbog toga mozak nece registrovati sliku objekta koja pada na to mesto.
Kod vecine ociju slepa mrlja se nalazi na oko 30 stepeni bocno kada gledamo pravo napred, i širi se u vidu konusa od 1,5 stepeni od mesta gde opticki nerv ulazi u oko sl.3.
Kad su oba oka otvorena nema i nemaju prepreka, efekti slepe mrlje jednog oka se potiru uz pomoc perifernog vida drugog oka. Mozak kombinuje slike i slepa mrlja išcezava. Meduim ako je periferni vid jednog oka ometen zbog nekog razloga, mozak ne može da sklopi celovitu sliku. Koliko je velika ta rupa u vidu? Na daljini od 2,5 km u nju može da stane B-747! Kad smo kod jedrilica ASW-22 ce biti skriven na 800 m, a standardna jedrilica se nece videti sve dok ne pride na 600 m. Slepa mrlja je veliki problem za pilote koji imaju samo jedno oko.

 

Dalje......