1.ZEMALJSKA PRIPREMA
Sl. 1.0. Hangar
1.1.
Priprema za let
Dolazak jedriličara na aerodrom je obavezan u vreme kad
se dogovore sa nastavnikom letenja odnosno rukovodiocem
letenja za taj dan. Nije poželjno kašnjenje zbog dogovora
i podele zadataka za taj dan. Ko zakasni može da bude
planiran tek na kraju dana. Kraj dana znači slabu termiku
i vec znatan umor kod pilota. Dolasci su obicno u jutarnjim
satima do deset časova, a povratak oko šest sati posle
podne. Po dolasku na aerodrom obicno se održi dogovor
o planu i nacinu izvođenja. Takode se upoznaju svi sa
meteorološkom situacijom i raspoloživim jedrilicama za
taj dan. Nakon završetka letenja, se održi kritika i dogovor
za sledeće dane.
Izbacivanje sredstava iz hangara
Kad
se vrata hangara otvore, doživet ćemo prizor koji će u
nama izazvati čudenje, kako je sve to spakovano? Pristupit
ćemo sredstvima uz pomoc stručnog lica (nastavnika, mehanicara,
ili starijeg pilota), i preći na izguravanje. Koliko god
izguravanje bilo problem, jer sve to treba odmrsiti, uguravanje
je jos teže jer sve treba spakovati. Izguravanje treba
sprovesti bez najmanjeg oštecenja, a u tome ce nam pomoci
bugi-vugi, kolica koja se postavljaju pod glavni tocak.
Repni točak, koji se postavlja na dio trupa tako da obuhvati
trup kod korena vertikalca, takode ima znacajan doprinos
kod izguravanja. Točkići na kolicima su pokretni u svim
pravcima. Prva kolica imaju tri ili četiri točkića, a
repni samo jedan.
Treba
biti pažijiv i slušati naredjenja odgovornog za izgurivanje
iz hangara. Pri tome treba paziti, na dio jedrilice koji
je u vašoj blizini, da ne bi došlo do oštećenja. Način
na koji možemo izgurati sredstvo zavisi od situacije,
a može biti: na rep, na nos ili na krilo.
Guranje jedrilice na start i njeno obezbeđenje
Po
izlasku jedrilice iz hangara skida se sa bugi-vugija,
dok se repni točak može ostaviti do finalne pripreme za
poletanje. Medutim preporuka je da se jedrilica šlepa
do starta bez tog repnog tocka, koji se stavlja, jer su
iskustva takva, da taj točak suviše tvrd uzrokuje oštećenje
horizontalca zbog ne amortizacije tokom šlepa na zemlji.
Odvlacenje se može izvesti guranjem ili vučom sa atomobilom
ili traktorom.
Kod šlepa autom treba strogo voditi računa da ne dode
do sudara jedrilice i šleperskog vozila. To može da se
desi zbog naglog kocenja automobila, ili zbog velike brzine
šlepanja, kad pratilac na krilu ne može da prati šlepanje,
pa zaostajuci dovodi suprotno krilo u blizinu sa šleperskim
autom. Pored ovih nacina jedrilicari, (uglavnom zapadne
zemlje) imaju ugrađene tockove koji se postavljaju na
krilo i krutu vezu koja se postavija na rep pri šlepu,
tako da nije potreban pratilac da drži krilo.
Sl. 1.1.Repni točak |
Kod
pojave vetrova, potrebno je čvrsto držati krilo pri šlepu
na zemlji, a takođe i za vreme dok jedrilica stoji izvan
hangara, treba je adekvatno obezbediti. Najbolje je kada
sami članovi stoje pored i pridržavaju jedrilicu ili ako
nije mnogo vetar izražen da postave istu u položaj kao
na slici. Vetar treba da duva u pravcu spoja izlazne ivice
i korena krila na spoju sa trupom. Krilo na toj strani
treba spustiti na zemlju i obezbediti ga sa odredenom
težinom, ili padobrana ili vrece peska. Šta god da se
stavi ne sme imati grube površine da ne bi izgrebalo krilo.
Vazdušne kocnice treba izvući. Rep treba fiksirati za
podlogu, gurtnom pricvrstiti za lengere i ukrutiti vertikalno
kormilo, da vetar ne bi mlatio sa istim.
Sl.1.2.
Obezbedenje jedrilice kod pojave vetra.
Repni točak skinuti sa trupa. Komandna palica se takode
može fiksirati u kabini. Padobran može da posluži za fiksiranje,
tako da se položi i podupre palicu napred.
Jedriličarski start
Jedriličarski
start treba da leži tako da sletanje i poletanje istih
bude ne ometano, kao i šleperkog aviona. Podeljen je na:
- zonu sletanja jedrilica,
- na neutralnu zonu
- zonu za poletanje zaprege tj šleperskog aviona i jedrilice
- neutralnu zonu i
- zonu sletanja šleperskog aviona.
Slovo ,,T,, oznacava mesto dodira aviona na sletanju,
te tako isto važi i za šleperski avion, koji po otkacinjanju
jedrilice odbacuje uže ili sleće sa njim. Ako ga odbacuje
onda to čini na oznaceno mesto sa kvadratnim platnom,
koje ima crveni dio isto kvadratnog oblika, manjih dimenzija
na istom platnu. Ako sleće sa užetom onda se slovo ,,T,,
postavlja na dovoljno odmaknutom mestu od praga poletno
sletne staze -u daljem tekstu PSS-a- da uže koje se vuče
i visi na repu aviona ne uplete kojim slucajem u predpolje
PSS-a. Može da se desi da su neke žitarice u tom predpolju
i da se uže uplete ili da se napravi šteta usevima ili
ako su usevi gusti, da na avionu naprave štetu. Uglavnom
sva aktivnost jedrilica je sa leve strane slova,,T,,.
Sl.1.3. Šema jedriličarskog starta.
Neutralna zona treba da bude dovoljno široka da odvoji
zonu sletanja jedrilica od poletanja istih u aerozaprezi
ili u šlepu vitlom. U neutralnu zonu mogu da se sklone
na trenutak jedrilice koje su tog momenta sletele, ako
je potrebno osloboditi prostor za sletanje sledece jedrilice.
Tu može da se zaustavi i šleperski avion - remorker dok
čeka da se izvrši priprema jedrilice za poletanje, tj
dok jedrilica sleti i zaustavi se.
Za
bezbedno i kontinualno odvijanje jedriličarskog starta,
kao i celokupno letenje na startu odgovara rukovodilac
letenja. Uz rukovodioca letenja su angažovani i ostali
jedriličari, koji imaju određene dužnosti na startu. Rukovodilac
je nastavnik letenja, a prvi do nastavnika je dežurni
starta. Zatim su tu hronometrista i ostali jedriličari,
koji opslužuju sva sredstva na samom startu.
