Rukovodilac letenja je nastavnik, postavljen kao profesionalno lice ili kao amater, rukovodi operacijama u vazduhu i na zemlji na nacin da bezbednost sredstava i ljudi bude maksimalno zastupljena. Vodi racuna da su sva sredstva po po zakonu pregledana, ispravna i spremna za izvršenje letova, da je meteorološka situacija takva da zadovoljava minimume za planiranu delatnost. Takod se brine da su svi clanovi planirani za letenje i po iskustvu im dodeljeni zadaci. Ako postoji još neki nastavnik na startu, zadatak može biti podeljen da bi se smanjila opterecenost jednog coveka. Rukovodilac odreduje pravac poletanja, na osnovu datog vetra. Dok jedan nastavnik rukovodi trenutnim saobracajem, drugi može da vrši odredene zadatke u vazduhu, kao sto su provere ili obuka. Nastavnik rukovodilac je odgovoran za rad na radio stanici. Njega na radio stanici može zameniti drugi nastavnik ili stariji pilot, tj dežurni starta koga je isti rukovodilac postavio.

Dežurni starta se brine da dnevni plan tece po dogovoru. Organizuje radnje na samom startu, da se sprovode bez kašnjenja, da je PSS slobodna i bez prepreka. Rasporeduje jedrilice po pilotima. Organizuje njihovo dovlacenje i odvlacenje sa starta.

Hronometrista zapisuje vreme poletanja i sletanja vazduhoplova, kao i imena pilota-ucenika tako i samih pilota sa dozvolom. Kordinira svoj rad sa dežurnim na startu.

Hronometraž se prepisuje u dnevnik letenja, koji je zvanicni dokument o naletu pilota i aviona. Startne liste se cuvaju godinu dana posle cega se mogu unistiti. Dnevnici letenja ostaju za uvek. Dnevnik letenja i startene liste moraju biti ažurirane i dostupne Upravi kluba, kao i Vazduhoplovnoj inspekciji.

Pilot koji radi na vitlu mora biti osposobljen za te dužnosti i upucen u organizaciju rada starta jedrilica sa vitlom.
Pilot aviona koji šlepa mora biti osposobljen za te radnje i isto ovlašcenje mu mora biti upisano u knjižicu letenja. Takode je poželjno da ima iskustva u šlepanju. Narocito ako su u jedrilicama piloti ucenici sa malim iskustvom.

Jedrilicar, koji razvlaci sajle od vitla do jedrilice sa povratnim vitllom-vozilom mora biti upucen u nacin razvlacnja da ne bi doslo do oštecenja sajli. Vozilo mora biti obojeno markantnom bojom.

Svakodnevni pregled jedrilica

Prije svakog letackog dana jedrilice, kao i svi vazduhoplovi moraju biti pregledane od strane ovlašcenog aviomehanicara i samog pilota. Pregled sprovesti po uputu za upotrebu te jedrilice. Osim svakodnevnih pre-letnih pregleda, jedrilicu treba pregledati u pauzi izmedu letova, po završetku letenja, a specijalno po sklapanje jedrilice, koja je bila rasklopljena. Ostale vrste pregleda, redovni i vanredni sprovoditi po uputu za njihovu upotrebu i po propisima.

Pregled, koji vrši jedrilicar prije leta, sadrži sledece provere:
- Sve komande i njihova pokretljivost,
- Oprema, vodobalast, baterija, radio, cev totalne energije, padobran i
- Ostale pokretne delove.
Ovaj pregled nije birokratska mahinacija, da bi samo prošla kao zapis u papirima, vec jedna stvarna potreba, nametnuta ranijim dogadajima, a koji su se desili iz razloga ne izvršenja istih pregleda.

Provera vucne sajle

Ovaj kao i svi pregledi je bitan i treba da se sprovodi prije svakog poletanja.

Sl. 1.4. Vucna sajla vitla.

Sl. 1.5. Prstenovi, jedan veci i jedan manji, medusobno povezani.

Slika 1.4. prikazuje tipicnu vucnu sajlu vitla. Sastoji se iz više segmenata. Ako pogledamo sa leve strane na desnu. Zapazit cemo dva metalna prstena, jedan veci i jedan manji, kao na slici 1.5. Manji se kaci na jedrilicu. Veci je veza sa ostalim delom sajle. Ovaj dio je isti i na užetu za šlep avionom. Prstenovi moraju biti citavi bez oštecenja i naprslina. Na slici 1.5 se vidi još jedan prsten, a koji je u stvari veza sa užetom. Na sajli za vitlo ga nema. Uže je upleteno i obezbedeno na tom delu kod tog treceg prstena. Sajla za vitlo je povezana na drugom prstenu i isto upletena i obezbedena. Ovde je u pitanju metalna sajla, a uže za šlep avionom od prirodnih vlakana. Moze da bude i od sintetickog materijala. Bitno je da oba imaju svoju propisanu izdržljivost. i na jednom i na drugom treba da se nalazi sigurnosna plocica, koja treba da pukne na odredenim vrednostima opterecenja. Na taj nacin se štiti sam šlep u kompletu od prevelikih sila, kod nepravilnih položaja tokom povlacnja. Padobrancic na sajli za vitlo je postavljen radi usporenja pada sajle i radi sprecavanja zamršenja tokom padanja, po otkacinjanju od jedrilice. Takode je dobar vizuelni orjentir za jerilicara, koji šlepa na vitlu.

Provera kabine

Pre nego pocnemo opis kako se vrši pregled pilotske kabine, zelim da navedem osnovne delove jedrilice i imena osa oko kojih se jedrilica rotira kod komandovanja. Jedrilica se sastoji od:
- Krila,
- Repa i
- Trupa.

Krila proizvode aerodinamicku silu. Trup je veza krila sa repom jedrilice. U trup je smeštena i pilotska kabina. Rep sacinjavaju dve komandne površine kao i pred stabilizatori,(obicno) tih površina. Komandne površine horizontalca služe za generisanje kontra sile za neutralisanje momenata oko krila, odnosno za komandovanje jedrilicom u letu oko poprecne ose.

Na slici 1.6. je dat pregled delova jedrilice

Horizontalno kormilo, pokretano komandnom palicom napred nazad, rotira jedrilicu oko poprecne ose i jedrilica ili se spušta ili penje. Rotacijom oko ove ose menja se napadni ugao jedrilice, a time i velicinu rezultante uzgona i otpora.

Sl. 1.7 Rotacija oko poprecne ose, izazvana komandnom palicom po visini.

Vertikalno kormilo pokretano nožnim komandama rotira jedrilicu oko vertikalne ose. Sa upotrebom nožnih komandi otklanja se vertikalno kormilo, koje generiše silu na istom kormilu suprotnog pravca od upotrebljene nožne komande i zakrece jedrilicu u stranu potisnute nožne komande. Zbog sekundarnog efekta koji izaziva ova rotacija oko vertikalne ose, javlja se tendencija naginjanja jedrilice u suprotnu stranu od željenog zaokreta. Potrebno je podržati zaokret nagibom sa komandnom palicom levo ili desno, zavisno od željene strane zaokreta.

Sl. 1.8. Rotacija oko vertikalne ose, se postiže upotrebom nožnih komandi.

Krilca ce svojim otklonom proizvesti rotaciju oko uzdužne ose jedrilice. Krilca se otklanjaju u razlicite strane tako da na jednom krilcu generisu silu na gore, a na drugom silu na dole. Ista se nalaze na krajevima krila, obuhvatajuci izlazne ivice krila, kao na slici 1.6.

Sl.1.9. Rotacija oko uzdužne ose, izazvana komandom krilaca.

Naveli smo komandne povrsine i njihov uticaj na rotaciju jedrilice. Sada cemo opisati proveru kabine, kako smo i najavili u pocetku ovog poglavlja.
Pedale, ,,1,, ili nožne komande moraju biti podešene na odgovarajucu dužinu tako da vaša noga ne bude potpuno ispružena u krajnjem gurnutom položaju. Njihov hod, leve i desne pedale mora biti slobodan bez zapinjanja. Normalno da komandna površina vertikalca mora da sledi vaše pokrete pedala.
Palica, ,,2,, je pokretna u svim pravcima, napred-nazad, levo desno i dijagonalno u svim pravcima. Njen hod takode treba da je slobodan i da komandne površine prate njeno pokretanje.
Otkacinjac, ,,3,, je obojen žutom bojom u pilotskoj kabini da spreci zabunu. U nekim zemljama je obojena crveno. Povlacenjem ove rucice se oslobadamo užeta ili sajle koje drugim krajem zakaceno za avion ili vitlo. Jedrilica može da ima tri razlicito postavljene kuke. Ona koja se nalazi do glavnog tocka je težišna kuka jer ne izaziva momente u slucaju da izademo iz ose šlepa. Uglavnom se koristi za šlep vitlom. Druga je otprilike na 2/3 od glavnog tocka prema nosu jedrilice. Koristi se za šlep i avionom i vitlom. Treca i reda varijanta je u samom nosu jedrilice kod davaca ukupnog aerodinamickog pritiska ili Pitot cevi. Koristi se samo za šlep avionom.

Sl. 1.9.0. Komande u jedrilici.

Rucica vazdušnih kocnica, ,,4,, je obojena u plavo. Kada se povuče u nazad onda su vazdušne kočnice u položaju ,,otvoreno,, odnosno izvučene.

Trimer horizontalnog kormila, ,,5,, je obojen u zeleno i ima ulogu da olakša sile na palici. Ako tu polugu gurnemo napred onda palica ima lakši hod napred, a teži nazad. Pilot sa njegovog gledišta to naziva od sebe-napred i na sebe-nazad. Potiskivanje palice od sebe jedrilica povećava vazdušnu brzinu i obrnuto.
Kočnica na glavnom tocku je doboš, a u zadnje vreme izraduju i disk opciju. Rucica je u pocetku bila na palici, kao na biciklu, a sada sve više na rucici vazdušnih kocnica. Iskorištena je ta rucica, a funkcioniše na taj nacin da ako istu povucete do kraja nazad onda se zateže i sajla mehanickog sklopa kocnice na tocku.

Bravica kabine je obicno obojena neutralnom bojom, crnom ili belom. Ako je obojena crvenom bojom onda kao takva predstavlja i rucicu za odbacivanje kabine u vanrednim situacijama.
Ostale komandne rucice su još za zakrilca ili za podešavanje naslona ili pedala. Postoji još i rucica za otvaranje ventilacije.

Dalje....