Slican
primer je takode na sl.8. Pokrijmo obe donje jedrilice i
gledajmo siluetu. Da li jedrilica leti ka nama ili od nas.
Pravilna procena je, kada se iznenada pojavi silueta jedrilice
naspram difuzne svetlosti pri slaboj vidljivosti, životno
važna. Za pravilnu procenu trebamo više informacija. U donjem
delu slike su predstavljene obe varijante, razlikuje se
samo u rasporedu senki. Za pravilnu procenu je cesto potrebno
samo malo dodatnih informacija. To može da dobije samo oštro
oko. Takode veoma važnu ulogu igra iskustvo.
Kako
je veoma važno videti druge letelice na vreme i pravilno
kako bi izbegli sudar, pokazace sledeci primer. Na sl.9.
je primer frontalnog približavanja dve jedrilice brzinom
od 100 km/h. Da bi dobili pravilan utisak treba da gledamo
sliku sa udaljenosti od 1 m. Trideset dve sekunde pre sudara
je druga jedrilica tako mala, da je zaklanja lepljiva traka
kojom je zalepljen koncic. Vidimo samo krajeve krila. Na
toj slici lako možemo opaziti da se relativni položaj letelice,
koja se približava, ne menja u odnosu na našu jedrilicu.
Stoji na jednom mestu i sve se brže povecava. To ne važi
samo za frontalno približavanje vec i za svako parvolinisko
približavanje, koje bez manevra izbegavanja vodi pravo u
sudar.
Mislim
da je to jedan od najvažnijih zakljucaka u našem razmišljanju.
DAKLE: Ako druga jedrilica ne menja svoj položaj u odnosu
na nas i pri tome postaje sve veca i veca nalazimo se u
sudarnom pravcu. Izuzetak je ako lete paralelno ili ako
kruže u koncentricnim krugovima sa jednakom ugaonom brzinom.
Na sl.10. imamo za brzinu 100 km/h nacrtane razlicite smerove
sudara. Nacrtana je relativna brzina približavanja obe jedrilice
i njihov položaj 10 sekundi pre sudara. Ugao, pod kojim
vidimo jedrilicu, ostaje stalno isti! Letelica, koja se
približava, je stalno na istom mestu. Isto, kao pri ceonom
približavanju, se približava prvo polako, a zatim sve brže.
Jednostavno naraste kao na sl.11.
Pogledajmo
još jednom na sl.10. brzine približavanja. Iako je matematicki
jasno, ipak je iznenadujuce, da jedrilica koja se približava
sa desne strane odpozadi pod uglom od 60 stepeni, ima veliku
relativnu brzinu od 100 km/h. Tako se približavamo jednakom
brzinom kao da cemo udariti od zid. Jedrilica je van našeg
vidnog polja ako pretežno gledamo napred ili u instrumente.
U tom delu vidnog polja oštrina našeg vida je slaba i letelicu
koja se sporo bribližava i koja se polako povecava, verovatno
necemo opaziti na vreme. Ako intenzivno osmatramo okolinu
sa ¨dinamcno klizecim pogledom¨, možemo da izbegnemo sudar.
