Pogledajmo
još dva primerapribližavanja u kruženju na sl.12. i 13.
Na sl.12. lete dve jedrilice iz približno paralelnog smera
na udaljenosti oko 300 m jedan od drugog i naidu na isti
termicki stub. Oba zavrte u istom smeru. Od trenutka kad
krenu u zaokret položaj 1, pa do sudara je 15 sekundi. Pilot
A ce videti pilota B samo ako pogleda 130 stepeni iza sebe
tj okrene glavu i ako ga potraži. Vec u položaju 2 vidi
letelicu pod uglom 90 stepeni ali frontalno kada je silueta
najmanja i kad se teško raspoznaje. Do sudara je 7,5 sekundi.
U sledece 4 sekunde smo u položaju 3 i teško da cemo izbeci
sudar. Jedrilica B je za pilota A još uvek pod uglom od
60 stepeni i izvan vidnog polja. Oba primera pokazuju da,
opasnost dolazi iz podrucja izvan vidnog polja, pa zbog
toga nije dovoljno da osmatramo samo prostor ispred sebe.
Cinjenicu da pilot B vidi letelicu A ranije i bolje, u ovom
slucaju smo zanemarili. Vidno polje covekovih ociju je oko
210 stepeni, dok samo u srednjem delu vidimo sa oba oka,
izvan tog podrucja vidimo samo jednim okom i slika zato
nije oštra. Oblast van centralnog oštrog vida nazivamo perifernim
vidom. Iako je oštrina vida u ovom delu oka slaba taj deo
je više od sto puta osetljiviji u otkrivanju pokretnih objekata.
Kako su živci više vidnih celija spojeni u snopove to se
nadražaj višestruko pojacava. Zato oko refleksno okrecemo
ka tom podražaju, naravno ako ih naš moždani filter pravilno
propušta. U toku leta se uglavnom sve mice: predeo, brda,
oblaci itd.. Oko je veoma osetljiv instrument, kojeg ometa
ceo niz uticaja: nikotin, umor, bolest itd. Iznad visine
od 1500 m oseca se manjak kiseonika, što sužava periferno
vidno polje.
Ucenika takode moramo nauciti da mirnim dinamickim pogledom
pretražuje okolinu i registruje sve znacajne pojave. Zanimljivo
je kako cesto, u vazduhu, ucenici brkaju levu i desnu stranu.
Takav ucenik, koji ima problem sa drugim stvarima, nije
spreman za komplikovanije osmatranje prostora.
Amerikanci
preporucuju sistematsko osmatranje prosora, kako je prikazano
na slici 14. Pogled putuje od levog krila ka desnom preko
instrumenata i nazad. Pri prelasku sa krila na horizont
oko se prilagodi sa bliskog na daljinski pogled. Na ovo
treba ucenika uciti od pocetka i ne dozvoliti da ¨lepi¨
pogled za horizont i instrument tablu. Za kraj još jednom
da ponovimo: metodika obuke letenja ne predvida i ucenje
pravilnog osmatranja. Neka ovaj clanak bude doprinos da
toj problematici posvetimo vecu pažnju. Vid za pilota
ostaje najvažnije culo kako za spoznaju okoline tako i
za uživanje u lepotama letenja.
