Merkur

Polazeći od Sunca Merkur je prva planeta Sunčevog sistema. (Jedno vreme se verovalo da postoji Suncu bli�a planeta, pa joj je čak dodeljeno ime Vulkan).

Zbog blizine Suncu Merkur je te�ak za posmatranje, jer se nikad ne pojavljuje na tamnom noćnom nebu, vec se mo�e videti jedino u sumrak ili zoru i to blizu horizonta, a tu svetlost prolazi kroz debele slojeve atmosfere koja ometa osmatranje (u drugim prilikama je ili ispod horizota ili ga zaslepljuje Sunce). Zbog ovoga Nikola Kopernik, tvorac Heliocentričnog sistema, nikad nije uspeo da vidi Merkur i na to se po�alio pred kraj �ivota.

Za Merkur se zna jo� u praistorijsko doba. Najstariji zapis o posmatranju ove planete potice od poslednjeg velikog astronoma antičkog doba Ptolomeja i to od 15. novembra 265. godine pre nove ere. Detaljnije podatke o Merkuru dobijamo tek ovog veka posredstvom američke svemirske sonde Mariner 10. Letilica je lansirana 3.11.1973. da bi 29.3.1974. pro�la blizu Merkura i poslala 647 fotografija njegove povr�ine.

Sonda je, kru�eći oko Sunca, jo� dva puta do�la u neposrednu blizinu planete (21.9.1974. i 16.3.1975.) pre nego �to je (24.3.1975.) izgubljen kontakt sa njom.

Na osnovu podataka Marinera 10 načinjena je mapa 35% Merkurove povr�ine. Reljef Merkura je sličan Mesečevom po�to je izrovan kraterima.

Mala masa Merkura onemogućava postojanje atmosfere na njemu (o čemu govori i mali albedo), ali je detektovana izvesna količina helijuma �to je verovatno posledica radioaktivnog raspadanja povr�inskih stena ili solarnog vetra.

S obzirom na srednju gustinu Merkura i njegovu veličinu izvodi se zakjučak o čvrstom gvozdenom jezgru na koje otpada 70% Merkurove mase i 75% ukupnog prečnika.

VRH