Mars

To je četvrta planeta unutra�njeg Sunčevog sistema znan jo� i kao "Crvena planeta" zbog svoje crvenkaste boje. Mars je jedan od četiri terestričkih planeta prečnika samo ne�to manjeg od polovine Zemljinog. Dugo vremena se smatralo da je Mars uz Zemlju jedina planeta u Sunčevom sistemu na kojem bi moglo biti �ivota. To mi�ljenje je u 19. veku potaknuo Percival Lowell koji je tvrdio da na povr�ini Marsa vidi mre�u pravilnih kanala koji nikako ne mogu biti delo prirode. Kasnije se pokazalo da je to bila optička varka i da na Marsu ne postoje nikakvi kanali, ali je to ipak potaknulo veće istra�ivanje Marsa tako da je Mars do danas najistra�ivanija planeta Sunčevog sistema. Prema njemu su poslane brojne misije. To su bili Mariner 4 1965. godine, Mariner 6 i 7 1969. godine, Mariner 9 1971. godine i Mars Pathfinder 1997. godine. Misije Viking 1 i 2 1976. godine su sadr�avale i orbitere i landere (letilice koje se spu�taju na povr�inu planete). Najnovija misija u orbiti Marsa je Mars Global Surveyor koja je jo� uvek u toku.

Relativno mala gustina Marsa pokazuje da se 25% njegove mase nalazi u gvozdenom jezgru. Zbog tog gvozdenog jezgra Mars ima slabo magnetno polje (oko 1% Zemljinog) ali se veruje da je u pro�losti bilo puno jače. Kora mu je bogata magnezijumovim gvo�đe silikatom i Fe oksidom koji Marsu daju crvenkastu boju. Marsova atmosfera se sastoji od 95.3% CO₂ , 2.7% molekularnog N, 1.6% Ar i O u tragovima �to ga uz velike promene temperature čini nepovoljnim za �ivot kakav mi poznajemo. Atmosferski pritisak je samo 0.7% Zemljinog. Temperatura na Marsovoj povr�ini se jako menja sa promenom visine tako da promena od samo 2 metra mo�e uzrokovati promenu u temperaturi i do 40�C. Zavisno od Marsovog godi�njeg doba na povr�ini se pojavljuju velike pe�ćane oluje koje mogu biti veličine Tihog okeana. Polarni predeli na Marsu su prekriveni me�avinom vodenog leda i čvrstog CO₂. Na povr�ini Marsa se mogu videti kanjoni i pojave nalik na presu�ena korita reka koje pokazuju da su Marsom u pro�losti najverovatnije tekle velike reke.

Oko Marsa kru�e u kru�noj putanji u ekvatorijalnoj ravnini dva satelita Phobos i Deimos. Ova dva meseca se po građi toliko razlikuju od Marsa da se veruje da nisu nastali od materijala koji je ostao prilikom stvaranja Marsa već da su to asteroidi uhvaćeni Marsovom gravitacijom.

 VRH