Zakrivljenje prostora zbog elektromagnetizma

Teorija relativnosti govori da gravitacija zakrivljuje prostor. Da li i elektrostatska sila zakrivljuje prostor?

Gravitacija ne zakrivljuje prostor. Gravitacija jeste zakrivljenje prostora.

U Newtonovoj teoriji gravitacija je sila koju izazivaju mase.

U modernoj Einsteinovoj teoriji mase, ali i svi drugi oblici energije (setimo se da nam formula E=mc² ka�e da je i masa samo jedan oblik energije) zakrivljuju prostor-vreme oko sebe. Krećući se kroz takav zakrivljeni prostor, tela moraju "slediti" zakrivljenost, a nama to izgleda kao da neka sila zakrivljuje njihove putanje. (J.A. Wheeler, pionir istra�ivanja crnih rupa, govori: "Masa i energija govore prostoru i vremenu kako da se zakrivljuju, a prostor i vreme govore masi i energiji kako da se kreću.")

Dakle, Einsteinova gravitacija se pojavljuje kao zakrivljenje prostor-vremena, za razliku od Newtonove gravitacije koja se javljala kao sila na daljinu.

Kako i elektrostatskoj sili pripada odgovarajuća elektrostatska energija, tako i ona učestvuje u tom zakrivljavanju prostora. To npr. znači da naelektrisano telo proizvodi ne�to jače gravitaciono polje (jače zakrivljuje prostor oko sebe) nego neutralno telo jednake mase, premda je razlika izuzetno mala.

Naučnici su, uključujući i samog Einsteina, poku�avali zadnjih osamdeset godina na razne načine opisati elektromagnetizam kao zakrivljenje prostora, ali niko nije do kraja uspeo. To pitanje ujedinjenja, ne samo gravitacije i elektromagnetizma, već i ostale dve temeljne sile (jake i slabe nuklearne), u jedinstvenu teoriju predstavlja sveti gral moderne fizike. (Zadnjih godina je vrlo popularna tzv. teorija struna koja je mo�da najbli�e tom cilju, ali to tek treba da poka�u buduća istra�ivanja.)

Mo�e se jo� samo spomenuti da ukoliko elektromagnetizam jeste zakrivljenje prostora, prostor koji se zakrivljuje nije ovaj na� uobičajeni sa tri prostorne i jednom vremenskom dimenzijom već neki vi�edimenzionalni prostor (trenutno su u teoriji struna popularni jedanaestodimenzionalni prostori). Te dodatne dimenzije mi ne primećujemo jer su vrlo male. Ba� kao �to konac izgleda jednodimenzionalan i tek pod povećalom vidimo da on ima i svoju debljinu (tj. da je trodimenzionalan) tako se mo�da na� svemir samo čini tro(četvoro)dimenzionalan, a neki super jaki mikroskopi bi pokazali da on stvarno ima jedanaest dimenzija. Elektromagnetska sila mo�da stvarno "�ivi" negde u tih dodatnih sedam dimenzija i mo�da nam ona nekako pomogne da ih otkrijemo i istra�imo.