Fizička svojstva prostorno-vremenskog kontinuuma

Potrebno je prvo definisati na �ta se misli pod pojmom prostorno-vremenskog kontinuuma. Naime, budući da na�i merni instrumenti mere samo konkrentne fizičke objekte (atome, jabuke, zvezde) informacije o tom kontinuumu nikad ne dobijamo direktno, a to onda znači i da je taj pojam nemoguće osloboditi određenog teorijskog konteksta.

Drugim rečima, ne mo�emo se pitati "Kakav je taj kontinuum sam po sebi?" već samo "Kako na taj kontinuum gleda ta i ta teorija?"

Kako je u ovom trenutku jedina "prava" teorija prostora i vremena Einsteinova teorija relativiteta onda je logično pitati se kako ta teorija gleda na prostorno-vremenski kontinuum. U toj teoriji taj kontinuum nema "fizičke karakteristike" kao �to su gustoća, temperatura ili tako ne�to već ga treba shvatiti na jedan apstraktan način, kao neku vrstu "koordinatnog sistema", pozornice na kojoj se odvijaju fizički događaji.

U Einsteinovoj teoriji gravitacije činjenica da čestice moraju u svom kretanju "po�tovati" zakrivljenost prostora nije posledica neke sile između prostora i čestica već je to unutra�nje svojstvo teorije. (Tako na primer nema nikakve sile koja nas "tera" da se krećemo u vremenu u budućnost od danas prema sutra već to ispada automatski.) Naprosto Einsteinove jednačine, osim �to pokazuju kako materija zakrivljuje prostor, pokazuju i kako se materija onda mora pokoravati tom zakrivljenju prostora.

Tako je u Einsteinovoj teoriji relativiteta. No, to sigurno nije kraj priče. Za očekivati je da će u jo� nepoznatoj budućoj teoriji kvantne gravitacije prostor i vreme imati ne�to drugačija, mo�da i ne�to "opipljivija" svojstva.