Bele rupe

Bele rupe su vremenski obrnute crne rupe. Uzmemo dakle (mo�da beskonačno dugačak) film "Crna rupa od nastanka rupe do kraja svemira" i ako ga vrtimo unazad dobili bi smo film "Bela rupa od nastanka svemira do smrti rupe."

Crna rupa je krajnje stanje procesa u kojem materija pod delovanjem gravitacije kolapsira u sve gu�će i gu�će stanje, sve dok gravitacija na povr�ini ne postane toliko jaka da ni svetlost ne mo�e pobeći. Ubrzo nakon toga ("ubrzo" za posmatrača koji stoji na povr�ini zvezde, za udaljenog promatrača taj proces traje beskonačno dugo) materija sasvim kolapsira u stanje beskonačne gustoće koju zovemo singularitet.

Kod bele rupe sve ide obrnuto: Iz singulariteta "izvire" materija i �iri se.

Za pomatrača izvan jedne i druge rupe, crna rupa je objekat koji samo guta materiju i postaje sve veći i ne mo�e se uni�titi (zanemarimo li Hawkingovo zračenje) dok bela rupa samo emituje materiju, postaje sve manja i ne mo�e se stvoriti. Ona je postojala i u vreme " Velikog praska", a "razlog" njenog postojanja je u njenoj budućnosti.

Iz ovog se vidi da su bele rupe paradoksalni objekti (npr. ne po�tuju drugi zakon termodinamike) i stoga mnogi veruju da one ne mogu postojati u prirodi. Neki od razloga �to se one ipak pojavljuju u naučnoj literaturi su sledeći:

• Einsteinova teorija je simetrična na vremensku inverziju pa ako se u njoj pojavljuju crne rupe (a pojavljuju se) onda se moraju pojavljivati i bele. To ne znači da se one pojavljuju i u prirodi koja, osim s Einsteinovom teorijom, mora biti u skladu i s ostalim zakonima prirode (npr. termodinamikom). Unutar same Einsteinove teorije one mogu biti pak zanimljive za posmatranje iz čisto akademsko-teorijskih razloga.

• Postoje neki egzotični modeli svemira u kojima je on zapravo bela rupa.

• Kad se posmatra vremenski simetričan svemir (tzv. Goldov svemir) koji se nakon �irenja počinje skupljati prema Velikom sa�imanju ("Big Crunch") i to tako da u drugoj polovini njegovog trajanja va�e antitermodinamički zakoni (entropija pada, razbijene ča�e se sastavljaju same od sebe), onda bi objekat koji bi za posmatrače u drugoj polovini bio crna rupa, nama izgledao kao bela rupa pa bi potraga za belim rupama (zasad neuspe�na) mogla ne�to reći o mogućnosti da je na� svemir upravo takav.