Poslednji časovi Atlantide

Osmog jula 8498. godine pre Hrista, na Zemlju se velikom brzinom obru�io i uz temperaturu od 20.000 ⁰ C, eksplodirao jedan asteroid. Katastrofa je trajala samo dva minuta, a za ta dva minuta poginuli su milioni ljudi, uni�ten je biljni i �ivotinjski svet u mnogim regionima na�e planete, a njen lik i klima promenjeni su za sva vremena. Bio je to dan u kome je potonula legendarna Atlantida, a sa njom je nestala i prva civilizacija koju je čovek izgradio. "Uzrok te apokaliptične katastrofe je asteroid iz grupe Adonis, koji je sa svoje trajektorije oko Sunca dospeo u gravitaciono polje Zemlje"  - smatra nemački fizičar Oto Muk  (Otto Muck), iz čije knjige "Sve  o Atlantidi" prenosimo najzanimljivije delove.

Kataklizma je počela na severozapadnom horizontu: iz dubine kosmosa iznenada se pojavilo nepoznato nebesko telo, koje je najpre ličilo na siću�nu zvezdu, posle 30 sekundi na kometu, a posle jednog minuta na blje�tavi bolid čiji je sjaj bio jači od stotinu Sunaca. Gotovo polo�enom trajektorijom telo se obru�ilo na Zemlju.

Pir razularene stihije

Iz pravca severozapada asteroid je nečujno doleteo do obala severnoameričkog kontinenta, u oblasti 33⁰ severne geografske �irine, gde se danas nalazi lučki grad Čarlston u dr�avi Ju�na Karolina.

Kada je nebesko telo ogromnom brzinom prodrlo u gu�će slojeve atmosfere, temperatura stvorena trenjem naglo se popela na 20.000 ⁰ C i svi oni koji su videli taj stravični bljesak ostali su zauvek slepi. U�asna toplota je spalila i u pepeo pretvorila sve �to joj se na�lo na putu.

Pod dejstvom toplote nebesko telo je, na oko 200 km iznad povr�ine Zemlje eksplodiralo i raspalo se na stotine usijanih delova koji su se obru�ili na povr�inu Zemlje kao kakva ki�a, �ireći smrt i propast.

Dve najveće gromade su pale u reon Atlantika, severoistočno od Portorika. Razornom silom jednakoj snazi 30.000 hidrogenskih bombi, one su probile dno okeana. Bilioni tona usijane magme je poletelo iz dubine Zemlje i pome�alo se sa morskom vodom, pretvarajući je u neizmerne količine vodene pare koja se dizala i do 30 km u visinu.

Prasak eksplozije čuo se �irom sveta. Blje�tavi sjaj je pretvorio noć u dan 2.000 km unaokolo. D�inovski talasi, visoki i do 1.000 m valjali su se sa pučine ka kopnu i uni�tavali sve pred sobom...

U tom piru razularene stihije potpuno je uni�teno legendarno ostrvo Atlantida.

Platon o Atlantidi

Najveća opsesija Ota Muka je otkrivanje tajne o Atlantidi, kojom se čovečanstvo već bavi oko 2.400 godina, od onih dana kada je slavni grčki filozof Platon  (427-347, pre nove ere), stavio na dnevni red istorije to pitanje. Neposredno pre svoje smrti je napisao dva dela "Timaios" i "Kricias", u kome su po prvi put pomenuti legendarno ostrvo i njegov tragičan kraj.

Prema Platonu, Atlantida se nalazila u blizini "Herkulesovih stubova" - kako se ranije nazivao Gibraltarski moreuz. Bila je veća od Male Azije i Ju�ne Afrike zajedno, odlikovala se plodno�ću i davala po dve �etve godi�nje. Platon je pominjao kokosove palme, slonove, krokodile, pozlaćene hramove i palate, glavni grad u prečniku od 23 km i ljudsku zajednicu zasnovanu na zakonodavnim normama i visokoj kulturi. Vojska Atlantide je raspolagala sa 480.000 pe�aka, 120.000 konjanika, 160.000 bornih kola, 240.000 mornara.

Platon je prvi pisao o Atlantidi. Sva kasnija dela drugih autora su se zasnivala na njegovim informacijama. Međutim, Platon je podatke o Atlantidi čuo od svog rođaka Kricijusa, koji ih je saznao od svog dede, a ovaj opet od Solona, najvećeg zakonodavca Grčke. Ali i Solon je do tih podataka do�ao na osnovu izve�taja starih egipatskih pisaca, koje je otkrio prilikom svojih putovanja.

Na osnovu dvadesetak stranica Platonovog napisa o Atlantidi, do sada je objavljeno  25.000 radova o najvećoj katastrofi koja je zadesila na�u planetu. Naučnici i pisci, moreplovci i istrazivači, opsenari i �arlatani pisali su o Atlantidi.

Tragom potonulih gradova

Da li, osim Platonove Atlantide, postoje bilo kakvi naučni dokazi o propasti nekog velikog dela kopna ili velikog ostrva u istoriji čovečanstva?

"Godine 1969. američki pomorski istrazivači su otkrili u kristalno čistoj vodi, u blizini Bahamskog ostrva Andros, ostatke ogromnih zidova i stubova, i to upravo na lokaciji koju je američki vidovnjak Edgar Kejsi ( Casey ) jo� 1929. godine predskazao kao mesto na kome će se ponovo pojaviti Atlantida"  - pi�e Oto Muk.

Tragovi potopljenih gradova postoje u svim krajevima sveta i to ima svoje obja�njenje: od poslednjeg ledenog doba ( oko 7.000 godina pre n. ere ) istopljeni ledeni prekrivač, koji je pokrivao i velike oblasti Evrope, podigao je novo mora za čitavih 200 metara. Tako je more u ni�im primorskim područjima potopilo čitave civilizacije i njihovo stanovni�tvo. Engleska tada jo� nije bila ostrvo, na mestu Baltičkog mora nalazilo se kopno, dok je Temza bila pritoka Rajne, a Apeninsko poluostrvo je bilo zemljouzom povezano sa Severnom Afrikom.

Sve te potopljene oblasti imaju nesto zajedničko: nalaze se u obalskim područjima kontinenata. Međutim, Atlantida se, prema Platonu, nalazila daleko u okeanu. "Odatle se - pisao je on - moglo otploviti do drugih ostrva, a sa ovih i do nasuprot le�ećeg kopna".

Ta druga ostrva su najverovatnije Karipska ili Bahamska ostrva, a "nasuprot lezeće kopno" je severnoamerički kontinent.

Prema tome, Atlantida se nalazila između Evrope i Amerike, gde se danas nalaze Azurna ostrva. Ona, po svemu sudeći, predstavljaju najvi�e vrhove ogromnog podvodnog planinskog lanca koji se od severa prote�e prema jugu kroz Atlantski okean. Taj planinski greben se u oblasti Azura pro�iruje u plato čija �irina dosti�e 500,  a du�ina 1.000 km. Plato se danas nalazi na dubini od 3.000 m ispod morske povr�ine, dok su obe strane Atlatnika duboke po 7.000 m. Oto Muk tvrdi da je taj plato nekada predstavljao Atlantidu. Kosmička karastrofa bila je uzrok njene propasti. Za tu tvrdnju on navodi vi�e dokaza.

Dokazi Ota Muka

Kada su 1921. godine izvr�ena prva vazdu�na foto-snimanja Ju�ne Karoline, otkriveno je vi�e od 3.000 kratera zagonetnog porekla. Stotinak kratera je imalo prečnike od preko 1,5 km , dok se čitava oblast, sa centrom oko grada Čarlstona, rasprostirala na oko 156.000 km²  . Zaključak se sam po sebi nametao: reč je o tragovim krhotina nekog većeg nebeskog tela koje je eksplodiralo nad Zemljom. Dve ogromne jame na morskom dnu u oblasti Portorika ukazuju na pad dva d�inovska dela asteroida. Prema Mukovim proračunima oba dela imala su prečnike od po desetak kilometara. Te gromade su napravile ogromnu pukotinu koja se ubrzo pro�irila do Atlantide. Rastopljena magma iz utrobe Zemlje bila je strahovitim erupcijama izbačena  u atmosferu, a na njenom mestu je nastala pukotina u koju je sve do dubine oko 3.000 m potonuo i deo zemljine kore. To je bio kraj Atlantide, čiju je propast pratilo niz katastrofa.

Pepeo lave i isparena morska voda stvoroli su crni oblačni pokrivač od 30 km debljine, koji se pod dejstvom pasatskih vetrova preme�tao prema istoku, ka Evropi, Africi, Aziji. U tim oblacima stvarali su se tornada i uragani. Pepeo i morska so su predstavljali kristalizacione tačke za apokaliptične ki�e i provale oblaka koje su se obru�avale na Zemlju. Prema Bibliji ki�e su trajale 40 dana i 40 noći, dok je voda prekrivala nizije čitavih 150 dana. Po proračunima Ota Muka te brojke su potpuno verodostojne.

Mamutska groblja u Sibiru

Istovremeno sa ovim nepogodama, nad planetom se �irio ogroman oblak otrovnih gasova koji su prodirali iz dubine Zemlje. Muk smatra da je upravo tom pojavom re�io i jednu od najstarijih zagonetki : problem mamutskih grobova u Sibiru. Tamo, u večito zamrznutom tlu, otkriveni su ostaci desetina hiljada mamuta i to u takvom stanju kao da su uginuli juče, a ne pre deset hiljada godina.

Njihove le�eve naučnici su detaljno ispitivali. Dijagnoza je bila: nagla smrt, bez spoljnih povreda izazvana gu�enjem. U �elucima mamuta otkriveni su i njihovi poslednji obroci - li�će četinara. Međutim, takvo drveće ne raste tamo gde su pronađeni mamuti. Ono raste pod mnogo bla�om klimom, u oblastima koje se nalaze i do 3.500 km ju�nije. Da su mamuti tamo uginuli, njihovi le�evi bi ubrzo istrulili i ostali bi samo skeleti. Sve to nameće pretpostavku da je gotovo trenutnu promenu klime prouzrokovalo kosmičko de�avanje.

Muk obja�njava da je sudar Zemlje i asteroida pomerio osu Zemlje za čitavih 3.500 km. To je izazvalo trenutnu promenu klime. Mamuti, ugu�eni u otrovnom dimu, su i trenutno konzervisani u d�inovskom prirodnom zamrzivaču. Inače, pre katastrofe u tim predelima su rasli četinari i svo ostalo drveće.

Golfska struja kao dokaz

Činjenica je da Zapadna Evropa ima svoju blagu klimu zahvaljujući moćnoj okeanskoj reci tople vode. Britanska ostrva imaju srednju godi�nju temperaturu od 10⁰ C, dok Labrador, koji se nalazi na istoj geografskoj �irini, samo na drugoj strani sveta, a ne zapljuskuje ga topla morska struja, ima srednju godi�nju temperaturu od 0⁰ C.

Muk postavlja pitanje: kako se uprkos postojanju Golfske struje moglo dogoditi da su se u ledenom dobu, koje se zavr�ilo oko 7.000 godina pre n. ere, Skandinavija i velike oblasti Nemačke i Britanskih ostrva  nalazile pod večitim snegom i ledom? Njegov odgovor daje prihvatljivo obja�njenje: Golfska struja u to vreme nije uop�te ni dopirala do Evrope. Polazeći iz Meksičkog zaliva ona je na pola puta do Evrope nailazila na nepremostivu prepreku: 1000 km dugačko i 500 km �iroko ostrvo Atlantidu. Topla struja je zapljuskivala njegove zapadne i jugozapadne delove i odatle se u neprekidnoj cirkulaciji vraćala u Karipsko more, odakle je opet zaokretala ka Atlantidi.

Tek posle propasti Atlantide put prema Evropi je bio otvoren. Pod povoljnim dejstvom tople morske struje, ledeni pokrivač na Britanskom ostrvu počeo je da popu�ta i da se topi. Taj proces traje već hiljadama godina i nije zavr�en do danas.

Promenjena mar�ruta jegulja

Neobično putovanje jegulja se uklapa u teoriju Ota Muka. Jegulje pola�u ikru u Sargaskom moru, u zapadnom delu Atlatnika. Ono zauzima dosta veliku povr�inu Atlantika i prekriveno je gustim masama algi. To neobično more zapljuskuju tople golfske struje. Izleglu mlađ jegulja strujanje tople vode nosi na istok i severoistok. Tako jegulje dospevaju do Evrope gde se njihova ogromna jata dele - mu�jaci ostaju u moru, dok se �enke uzvodno kreću u reke koje se ulivaju u Atlantik. U tim rekama ostaju pet godina dok ne dostignu polnu zrelost. Tada se vraćaju u more i ponovo sa mu�jacima odlaze u Sargasko more i tamo polazu ikru.

Na prvi pogled to putovanje jegulja radi očuvanja vrste i parenja je potpuno besmisleno i preterano opasno.

Muk obja�njava da jegulje ranije nisu dolazile u daleku Evropu. Golfska struja ih je donosila samo do mnogo blize Atlantide. Kada je ostrvo nestalo u katastrofi, golfska struja je ponela sa sobom i jegulje na ovo produ�eno putovanje. Njihov instikt se nije promenio ni posle toliko milenijuma: i danas ga se pridr�avaju.

Stvaranje rase bledolikih

Gigantske količine lave i pepela koje su se podigle u atmosferu, prekrivale su nebo nad Evropom, prema Mukovim proračunima, oko 2.000 godina. Biljke, kojima su nedostajale potrebne količine svetlosti su izgubile pigmente. To se de�ava i sa ljudima koji se du�e ne izla�u Sunčevoj svetlosti. Muk pretpostavlja da su upravo pod tim uslovima nastali bledoliki ljudi, iz dotada bakarno-crvenih rasa ljudi. To dokazuju i crte�i otkriveni u pećinama ju�ne Francuske.

Datum katastrofe Muk je izračunao tako �to je po�ao od Platonovog podatka, po kojem je Atlantida potonula pre 8.500 godina. Uporedio je taj kalednar sa kalendarom Maja indijanaca, koji započinje apsolutnim nultim danom, a mo�e se tačno fiksirati:  6. jun 8498. godine pre nove ere.

Da li je to bio dan propasti Atlantide? Sličnost u tim datumima ne mo�e biti slučajna.

Sa tim datumom se mo�e povezati i interesantna astronomska konstelacija, povezana sa tzv. konjukcijom Zemlje i Venere sa Mesecom: ta tri nebeska tela su se nalazila tog dana u istoj liniji. Ali istog dana se u blizini Zemlje nalazila i grupa asteroida  Adonis.

Da li je konstelacija Zemlje, Venere i Meseca bila dovoljna da jedan izdvojeni asteroid iz grupe skrene sa svog puta i privuče ga u polje Zemljine te�e?

Muk smatra da to nije nemoguće.

Postoje mnogi dokazi za slične manje  kosmičke udese koji su pogađali nasu planetu.

Tako je 30. juna 1908. godine jedan meteorit pao na teritoriju Sibira i izazvao pojavu plamenog stuba visokog 20 km, koji se mogao videti i sa daljine od 500 km. Pod dejstvom vazdu�nog udara, ljudi i konji su padali i po 650 km udaljeni od mesta gde se desio udar. Pri tome ne treba zaboraviti da je taj meteorit bio pravi patuljak u odnosu na asteroid koji je pogodio Atlantidu.

Atlantida - most među starim kulturama

Poslednja otkrića dopustaju istrazivačima praistorijske pro�losti Zemlje da idu jo� dalje u pro�lost. Spomenici prastarih kultura, iskopine, motivi, legende i razni predmeti, kao i istra�ivanja na kopnu i pod morem, ukazuju da su te kulture nastale pre neke ogromne katastrofe, praćene sveop�tim potopom pre oko 12.000 godina. Ali, ima i veoma mnogo indicija da su među njima, mada su bile razdvojene hiljadama kilometara, postojale uzajamne veze.

Zbog svega toga Platonova priča o Atlantidi pojavljuje se danas u novom svetlu. Istra�ivači su skloni da veruju kako je nekada napredno ostrvo u Atlantskom okeanu, pre svoje propasti, predstavljalo ne samo most među praistorijskim kulturama Sredozemlja, Bliskog i Srednjeg istoka sa jedne, i drevne Amerike sa druge strane, nego i njihov izvor i rasadnik. Za to jo� ne postoje neposredni i neoborivi naučni dokazi, ali indicija ima sve vi�e.

Ve�tački diskovi na dnu Atlantika

          Ruski časopis "Sputnjik" objavio je članak o verovatnom postojanju i propasti Atlantide, u kojem iznosi i neke manje poznate podatke.

"Sredinom pedesetih godina - pi�e "Sputnjik" - američki brod za okeanografska istra�ivanja podigao je sa dna Atlantika, ju�no od Azurnih ostrva, oko 1.000 kg neobičnih predmeta. Bili su to krecnjački diskovi, slični tanjirima, prečnika 15 i debljine 4 cm. Spoljna strana je bila relativno glatka, a unutra�nja izdubljena i hrapava, �to govori o vestačkom poreklu tanjira. Istra�ivanja su pokazala da su stari oko 12.000 godina i, �to je jo� va�nije, da su izrađeni na povr�ini Zemlje, pod atmosferskim uslovima. Ko ih je izradio? Za�to? Kako su se u tako relativno velikom broju na�li na jednom mestu?

"Sputnjik" ističe da se i druge grane nauke interesuju za re�enje problema Atlantide, jer su za njeno postojanje vezana mnogobrojna pitanja. Uporedna etimologija postavlja pitanja: kako su koreni mnogih drevnih grčkih reči dospele u jezik Maja Indijanaca? Ili: otkud u Peruu u pećinama slike i skulpture lavova i drugih �ivotinja koje nisu nikada �ivele na tom području?

Na ta i slična pitanja nauka ne mo�e da odgovori. Zbog toga se istra�ivači uvek vraćaju Platonu, upoređuju njegove dijaloge sa objektivnim nivoom znanja iz tog doba i iznose zaključke po kojima je on podatke o Atlantidi mogao da dobije od ljudi koji su na osnovu pouzdanih izvora znali da je ona postojala.

I detalji koje je pominjao Platon, sla�u se sa otkrivenim činjenicama. Podaci Platona o tome da su se zidovi i kule pravili od belog, crnog i crvenog kamena, potvrđuju se činjenicom da su i savremena zdanja na azurnim ostrvima napravljena od istog materijala; a ta ostrva su u stvari najvi�i vrhovi ostrvskih planina.

Ruski hidrogeolozi su istra�ivanjem tla sa dna severnih polarnih mora do�li do jo� jednog zaključka koji, mada posredno, potvrđuje Platonovu priču o Atlantidi: oni su ustanovili da su prvi talasi golfske struje prodrli u ta područja pre otprilike 12.000 godina.

Do sličnih rezultata su do�li i američki naučnici. Oni su istra�ili vulkanski pepeo u talozima na dnu Atlantika i otkrili da se tamo pojavio pre 12.000 godina.

Novi početak čovečanstva

Postoji veći broj ljudi koji smatraju da je Atlantida Platonova izmi�ljotina. Slavni filozof je opisivao zlatne krovove i srebrne statue bo�anstva Atlantide, a oni ističu: prema najnovijim istra�ivanjima, primitivni stanovnici Evrope sve do 4.000 godine pre n. ere nisu koristili metale.

Kada se povede reč o 70.000 borbenih kola Atlantide, oponenti na to ka�u da su se konji tek oko 1000. godine pre n. ere počeli koristiti u ratne svrhe. Oni tvrde da su se 8498. godine pre n. ere Evropom kretali neandertalci koji su koristili samo kosti i kamenje kao alat.

Međutim, Platon ne opisuje samo kulturu Evrope, nego i kulturu Atlantide. A budući da je ona propala u roku od 24 sata, zajedno sa svojim stanovnicima, �ivotinjama, kulturnim blagom i kada je u�asna kosmička katastrofa izmenila lik Zemlje, onda se zaista uzaludno traga za tom izgubljenom civilizacijom.

Verovatno se ni�ta vi�e ne mo�e dokazati sem činjenice da je čovečanstvo jo� jednom moralo da krene sve ispočetka...