Vanzemaljci

�elite li da učestvujete u ozbiljnoj naučnoj potrazi za vanzemaljcima?

Ako je odgovor potvrdan, potra�ite na internetu sajt programa SETI@home: www.setiathome.ssl.berkeley.edu, ostavite im svoju e-mail adresu, i kada program krene, postaćete deo velikog broja ljudi koji će putem svog kompjutera analizirati radio signale primljene putem velikog radio-teleskopa u Aresibu (Porto -Riko). Primićete putem Interneta "skrinsejver" koji je u stvari softver za analizu radio signala, kao i određenu količinu neobrađenih signala.

Analiza tih signala se vr�i kada vam se uključi skrin-sejver. Istim putem vraćate obrađene signale,  tako da ne tro�ite puno vremena na Internetu. To je i osnovna zamisao, da se koristi slobodno kompjutersko vreme, jer pomenuti teleskop snima signale iz svemira na nekoliko miliona kanala, pa oficijelni kompjuteri nisu u stanju da analiziraju sve snimljene signale, u potrazi za signalima razumnih bića.

Mo�da ćete ba� Vi otkriti signale "malih zelenih" ?

Da li smo sami u vasioni? Da li smo mi Zemljani zaista jedina �iva bića u čitavom tom ogromnom prostoru? Ako jesmo mo�da bismo mogli da se ponosimo time, da se pravimo va�ni. Čak i tako prosta �ivotinjica kao �to je zelena euglena predstavljala bi tada čudo kosmičkih razmera, a čitava vasiona bi bila na�e vlasni�tvo, na�e veliko dvori�te u kome mo�emo da radimo �ta nam je volja. I jednog dana kad počnemo ozbiljnije da vr�ljamo tim dvori�tem, da ga uređujemo i sejemo �ivot po njemu, postali bismo bogovi. Ili bar ne�to slično tome.
Vanzemaljac

VRH

Bilo je uvek onih koji su verovali. Od davnina. Znamo za Anaksagoru koji je verovao da �iva bića postoje na Mesecu. O tim bićima pisao je i Lukijan (dodu�e ne toliko iz ubeđenja da oni zaista postoje koliko iz nekih svojih knji�evnih razloga). Mnogo vekova kasnije Johan Kepler, pionir nebeske mehanike, napisao je jednu od prvih naučno fantastičnih priča - Somnium (San) u kojoj opisuje stanovnike Meseca kao vredne neimare. Oni su brojni i vrlo sposobni. Kopaju za svoje potrebe na Mesecu ogromna udubljenja, pravilnog, kru�nog oblika.

Tako nastaju Mesečevi krateri.

O bićima na Mesecu pisali su i drugi, npr. Frensisi Godvin, te Sirano de Ber�erak. Vremenom su od svih tih priča stvorene glavne karakteristike stanovnika Meseca koje je Hevel nazvao Seleniti ili Lunikoli. Trebao bi to biti vredan narod blage naravi. On �ivi razborito, u slozi i strane su mu sve nevolje i patnje nas zemaljskih stvorenja. Seleniti su krhke, ne�ne građe, a obdareni su visokom inteligencijom. Po mnogo čemu bolji su od nas.

I ne samo na Mesecu, �ivot je tra�en i na ostalim nebeskim telima. Na Merkuru, smatralo se, �ivi osobito pametan narod, pametniji od nas, s obzirom da na du�evne sposobnosti velika toplota blagotvorno deluje. Marsovci su zato ispod na�eg nivoa. �ivota ima zatim na Saturnu, Uranu, pa čak i na Suncu. O njegovim stanovnicima Heliotima, pisao je već pomenuti Lukijan, a u novije vreme V. Hersel, Bode i drugi.

Mo�ete se kladiti da većina ovih ma�tarija potiču iz 17-og i 18-og veka. To je bio period velikog uspona astronomije. Pokazalo se da i druga nebeska tela mogu imati svoja brda i doline, atmosferu i vodu i odjednom je izgledalo sasvim logično, čak i neizbe�no da svuda po nebu buja �ivot. Tako se od ranijeg crkvenog učenja o Zemlji kao sredi�tu vaseljene i jedinom mestu gde je Bog posejao seme �ivota, oti�lo u drugu krajnost.

VRH

Zatim je sa novim astronomskim saznanjima o uslovima koji vladaju na drugim planetama taj elan da se pronađe �ivot izvan Zemlje prilično splasnuo, ali nije se ugasio. I čim su u drugoj polovini ovog veka otpočele astronautske ekspedicije pitanje o vanzemaljcima nametnulo se samo od sebe.

Ulo�eno je dosta truda da se na Mesecu pronađu mali Seleniti.

Na prvi pogled čini se da je to bilo besmisleno bacanje para jer su uslovi na Mesecu već bili poznati. A oni su pogubni. Na� satelit nema svoju atmosferu koja bi ga �titila od opakog ultraljubičastog i kosmičkog zračenja, i koja bi ubla�avala ogromne temperaturne razlike između dana i noći. Nema ni vode na njemu, a voda je jedna od osnovnih pretpostavki �ivota, bar ovde na Zemlji.

Ali, s druge strane, naučnici nisu ni očekivali da na Mesecu pronađu ne�to �to ima noge i glavu. U neku ruku biologe to i ne zanima; oni bi bili sasvim zadovoljni kad bi otkrili ne�to �to makar liči na zivot. Njih �ivo zanima da li je �ivot na nekom drugom mestu isti, ili bar sličan na�em.

VRH

Sva �iva bića na Zemlji sastoje se od organskih molekula. Osnovni elemenat ovih milekula je ugljenik, atom sa jenom izuzetnom osobinom. On mo�e da se povezuje sa drugim atomima ugljenika čineći tako niz u obliku prstena ili lanca. Za ugljenike u nizu vezuju se atomi drugih elemenata, a kako lanci mogu biti veoma dugi neki molekuli u �ivim ćelijama sadr�e i nekoliko milijardi atoma. Zahvaljujući ovakvom povezivanju broj ugljenikovih jedinjenja je veoma valik, preko dva miliona �to je vi�e nego svih ostali hemijskih spojeva zajedno.

Svaki organski molekul ima svoje osobine koje mu određuju posebnu ulogu u ćeliji. Neki su npr. veoma stabilni i otporni na promene. Od takvih molekula je građena npr. ćelijska opna. Ti molekuli �tite ćeliju od spoljnih hemikalija. Drugi su opet podlo�ni određenim promenama te se prilagođavaju nastalim uslovima tj. hemijski reaguju. Recimo sagorevanje �ećera u ćeliji podrazumeva niz hemijskih reakcija desetine različitih molekula.

Sve ove funkcije organski molekuli uspe�no izvr�avaju za �to je dokaz i samo na�e postojanje. Ugljenik je idealan elemenat �ivota.

A kako je u drugim svetovima? Bilo bi veoma zanimljivo videti da li su i Seleniti građeni od istog materijala kao i mi, od organskih molekula. Ili su kod njih u pitanju neka druga hemijska jedinjenja. I jedan i drugi odgovor od ogromnog su značaja za razumevanje �ivota uop�te.

VRH

Vladalo je veliko uzbuđenje kad su prvi uzorci sa Meseca počeli da pristi�u na Zemlju. Posade Apola nakon svojih prvih misija su podvrgnute karantinu i detaljim medicinskim ispitivanjima kako bi se sprečila eventualna zaraza od klica sa Meseca. Preko tri stotine odabranih uzoraka Mesečevog materijala potopljeno je u posebne otopine da bi se promatrale eventualne reakcije. Po drugim uzorcima posejani su različiti mikrobi da bi se otkrilo dejstvo Mesečeve tvari na �ive organizme Zemlje.

Ali ni�ta �to bi ukazivalo na �ivot nije otkriveno. Astronauti su otpu�teni iz karantina zdravi koliko su bili i pre leta na Mesec, u otopinama nisu otkrivene reakcije �ivih organizama, a mikrobi nisu pokazali da im je neprijatno u novoj �ivotnoj sredini - razvijali su se jednako kao i na zemlji. Ali ako nista drugo pokazalo se bar da pra�ina i kamenje sa Meseca nisu �tetni za na� �ivot. Kosmonautima iz četvrte ekspedicije Apola na Mesec karantin je ukinut.

Tako je na kraju ispalo da na na�oj Luni nema ne samo vrednih neimara blage naravi već ni najprostijih bakterija. Dodu�e pronađeno je ne�to organskih jedinjenja, među kojima su i neke vrste aminokiselina. Aminokiseline su va�ni sastojci ćelija svih organizama na Zemlji. One grade proteine koji su opet osnovna komponenta novih ćelija (strukturni proteini) i imaju vitalnu ulogu u kontrolisanju ćelijskih procesa (katalitični proteini).

Ali u ovome nema ničeg senzacionalnog. Radio-teleskopima organski molekuli su pronađeni i u dalekim oblacima gasa i pra�ine duboko u kosmosu. Aminokiseline su pronađene i na meteoritima koji su pali na Zemlju. Molekula �ivota ima svuda oko nas pa i na Mesecu. Računa se da je oko 40% organskih molekula na na�em satelitu nastalo u burnim procesima formiranja Meseca, a da je ostatak stigao sa Sunčevim vetrom i meteoritima. Početnog materijala za �ivot ima ali to je sve. Za nastanak �ivota ipak je potrebno i ne�to vi�e od toga.

VRH