BIOGRAFIJA

Lunu i La Stradu, dve grupe čiji je Slobodan Tišma bio ključni član i tekstopisac, prakticno niko nije klonirao u muzičkom smislu, ali ih mnogi novosadski bendovi do današnjih dana ističu kao nedvosmislene uzore. Snaga ta dva benda proističe, pre svega, iz savršenog spoja artističko-pesničkih pretenzija i novotalasne komunikativnosti, koja je pre dve decenije donela toliko dobrog posustaloj pop kulturi. Način na koji su Luna i La Strada pokazali da artificijelnost ne mora biti suprotstavljena prijemčivosti, originalan je i u svetskim razmerama, bez obzira na to što u toj muzici nije tesko pronaći pandan "dark" struji britanskog newwavea. Svesni misticizam i stvaranje kulta naneli su dosta štete i Luni i La Stradi, pošto su mnogi pogrešni Ijudi pokušavali da se prošvercuju uz njihov elitni status.
Iz danasnje perspektive postoji samo muzika koja u svakom slučaju predstavlja srž istorije domaćeg rokenrola. La Stradu je Tišma osnovao 1979. godine, sa basistom Danielom Starim. Dva studijska snimka iz te, prve inkarnacije La Strade, zabeležena su na kasetnom izdanju Hokej klub virginitas (Ding Dong, 1980), na kom se nalaze i koncertni zapisi embrionalne Lune. La Stradu su, pored Tisme, činili još: Boris Oslovčin - bas (svirao u Pekinškoj patki), Dragan Nastasić i Siniša llić (svirao u grupi Grad) - gitare i Ivan Fece Firči koji se bavio ritam mašinom. Na pepelu ove La Strade (koja je kratko trajala) nastala je Luna, tako što su se Tišmi i Firčiju priključili gitarista Zoran Bulatović Bale (ex Pekinška patka) i klavijaturistkinja Jasmina Mitrušić (danas profesor muzike). Svoj jedini album Nestvarne stvari Luna je objavila za Helidon 1984. godine. Kuriozitet je da se grupa raspala pre izlaska ploče, (Bale je otišao u vojsku, a Firči u EKV), a ironija je da je za album Nestvarne stvari Luna dobila nagradu Sedam sekretara Skoja (koju su tih godina "zaslužili" još Pankrti, Leb i sol i Lačni Franz). Snaga i nestvarnost Nestvarnih stvari ogleda se i u tome što je uhvaćen zapravo jedini trenutak kad su dva potpuno različita ega i senzibiliteta (Bale i Tišma) uspela da se spoje i kreiraju zajedno. Čak i da nije bilo više sile, raspad Lune bio je neminovan. Tišma sa Jasminom ponovo osniva La Stradu u kojoj su još bili gitarista Žolt Horvat i bubnjai Robert Radić (obojica iz sastava Kontraritam), te basista Daniel Stari. Ova postava, sa producentom Mitrom Subotićem (Rex llusivii) 1986. godine snima jedini album - La Strada. Produkcija Radio Novog Sada objavljuje tu ploču naredne godine, u ekstremno malom tiražu od 500 primeraka, razgrabljenom već prvog dana prodaje. La Strada je u ponečem čak i nadmašila Lunu. lako snimljen samo za jedan dan (jutro posle Live Aida), album La Strade je po atmosferi kompaktniji i tužniji (premda manje mracan) od Nestvarnih stvari. Tišma se u to vreme protivio objavljivanju (pre svega nezadovoljan svojim pevanjem), ali su njegove slikovite reči (naročito u ključnim temama: Mlad i radostan, Pesak i sunce i Neautentični sneg), ekspresivna irrterpretacija i autentičnost nadživeli trenutak nastanka ove ploče. Album je promovisala izmenjena postava u kojoj su uz Tismu i Radica, svirali gitarista Zoran Lekić (ex Ove sezone vedri tonovi) i, tada tinejdžer, supertalentovani basista Bebec. Nakon godinu dana Bebec prelazi u Boye, La Strada se raspada, a Tišma potpuno prestaje da se bavi muzikom.
"XZabava", br. 21;
novembar 1998.
Saša M. Marković

-------------------------------------------------------------

Slobodan Tišma, pesnik i konceptualni umetnik (rođen 1946. u Novom Sadu) počeo je da se bavi muzikom ranih šezdesetih godina. Prvi sastav koji je osnovao zvao se Tile i 4 bogalja i sem nastupa na jednoj od gitarijada na beogradskom Sajmištu, nisu postigli nikakvu afirmaciju. Tišma se povukao iz muzike i posvetio pisanju, a poeziju je objavljivao u literarnim časopisima. Prve pesme objavljene su mu u novosadskim studentskim novinama „Index“ 1967. Sledeće godine je postao urednik kulturne rubrike u istim novinama, a radio je i na Tribini mladih, kultnom mestu koje je promovisalo nove umetničke tendencije. Na njega je u to vreme uticala poezija Artura Remboa, te mu je često tokom muzičke karijere pseudonim bio Artur.
            Sa pojavom panka i novog talasa odlučio je da se aktivira pa je 1979. godine osnovao sastav La Strada. U grupi su bili i basissta Borislav Oslovčan, bubnjar Ivan Pece Firči i gitaristi Dragan Nastasić i Siniša Ilić. Studentski snimci La Strade „On“ i „Sat“ objavljeni su na kaseti „Hokej Klub Virginitas“ (Ding Dong, 1980.). Te 1980. La Strada je prerasla u Lunu koji su činili gitarista Zoran Bulatović Bale (ex Pekinška Patka), Ivan Pece Firči bubnjevi, Jasmina Mitrušić klavijature i Slobodan Tišma vokal. Spoj različitih senzibiliteta dao je vrlo osobenu muzičku sliku. Bale i Firči su doneli neisfiltriranu novotalasnu energiju a gotovo mističan preliv pesmama davali su Tišma i Jasmina Mitrušić. Zahvaljujući nastupu u Rijeci kada ih je čuo Marko Brecelj i odneo Borisu Beleu u Helidon, dobili su priliku da snime album „Nestvarne stvrai“ koji je producirao Saša Habić. Dok je Bale bio zaduzen za aranzmane i muziku, Tišma je radio tekstove i melodijsku liniju vokalnih delova pesama. Ploču su obelezile poetske vinjete kao „Lambo“, „Okean“ (glavni vokal Jasmina Mitrušić), „Amazon“ i „Ogledalo Lune“ sa dosledno ispoštovanom formom minimalizma. Grupa je za tu ploču, 1984. godine u Zagrebu dobila priznanje 7 sekretara SKOJ-a, a u anketama rok kritičara proglašena je jednim od najboljih debija u domaćoj muzici. Na zalost, pre izlaska ploče Luna je prestala sa radom. Bale je otišao u vojsku, a Firči je prešao u grupu Ekaterina Velika. Poslednjih godina obojica zive u New Jork-u.
            Tišma je sa Jasminom Mitrušić 1984. godine obnovio sastav La Strada, a pridruzili su im se bubnjar Rober Radić (ex Konraritam), gitarista Zolt Horvat (ex Kontraritam) i basista Daniel Stari koji je svojevremeno svirao u prvoj La Stradi. Sa snimkom „Zelje“ pojavili su se na ploči „Demo Top Vol. 3“ (PGP RTB, 1985.) koju je osmislio Zoran Modli u okviru svoje emisje „Ventilator 202“. Njihov jedini album „La Strada“ producirao je Rex Ilusivii. Ploča je snimljena za jedan dan, a u tirazu od 500 primeraka objavila ga je 1987. godine M produkcija Radio Novog Sada. Na ploči su se našle Tišmine „Mlad i radostan“, „došla su tako neka vremena“, „Okean“, „Mama Luna“, i druge pesme koje su se naslanjale na zvuk Lune, ali u njima je dominirala melodijoznija, akustišna muzika u maniru 60’ih godina. N a koncertima povodom ploče  u La Sradi su uz Tišmu i Radića svirali gitarista Zoran Lekić (ex Ove sezone vedri tonovi) i basista Ilija Vlaisavljević Bebec. Kada je 1989. god. Bebec prešao u Boye, Tišma je rasformirao grupu i povukao se iz muzičkog sveta. u medjuvremenu je u ograničenom tirazu izašla kaseta „La Srada / Luna 1980-1983 Hokej klub virginitas“ (Ding Dong „ na kojoj su se pesme La Stade „on“ i „Sat“, studijski snimci Lune iz 1982 i 1983. godine i koncertni zapis sa nastupa Lune u Novom Sadu 1983. godine. Na  zajedničkom disku „Korak napred dva koraka nazad“ (Free B92 1999.) grupa Veliki prezir obradila je pesmu „Okean“ sastava La Strada.
            Početkom 1992. godsine Bale i Robert Radić su sa Zorano Lekićem (ex Obijeni Program), koji je prešao na bas na kratko reaktivirali sastav Luna. Ali ideja je sa Baletovim preseljenjem u Ameriku, pala u vodu. Ipak, on je 2000. godine u NJu Jorku remasterizovao i na disku objavio materijal sa ploče „Nestvarne Stvari“. U Americi je pisao muziku za pozorišne prdtsave, svirao sa sastavima Furniture i I see you. Sa basistom Draškom nikodijevićem Drakulom (ex Igra Stakelnih Perli, White Rabbit Band) snimio je pod imenom White Rabbit Cuult cd „...and Gods made wars.“. (White Rabbit Cult publishing, 1999.) sa temama i semplovima vezanih za Nato bombardovanje Jugoslavije.
            Tišma se vratio literaturi i objavio knjige poezije „Marinizmi“ (Ruza Lutanja, 1995.) i „Vrt Kao To“ (Ruza Lutanja, 1997.). U knjizevnim casopisima povremeno je objavljivao dnevničke zapise pod nazivom „Blues Diary“. Jasmina Mitrušić je komponovala muziku za pesmu „Vladaj, Boze“ na stihove Vladike Nikolaja Velimirovića i ona je objavljen ana disku „Pesme iznad istoka i zapada“ (Radio Svetigora / PGP RTS, 2001.)

---------------------------------

TEKSTOVI

LUNA "Nestvarne stvari" (1984)

Povratak

U autu
pod svetlima,
na skveru bit,
na sceni u banci,
na staklu krik,
u autu,
na skveru,
u banci sum,
na filmu,
pod svetlima
u liftu krv
taman je dan
pod suncem
grad klizi u etru
na vetru svetli lisce
niz ulice tajne teku
bol je tvoj uzitak
cuju se zvuci svud
u vazduhu cista bica
senke igraju na vodi
u podzemnim prolazima.

Okean

Spavam sam na obali
cujem dalek huk
mesec vraca talase
nevidljivi krug
Okean je tako tih
zelim ostati
vodu lako pokrecu spori talasi
nema vise vremena
moram ustati
nema vise vremena
mozda zakasnim
talasi su ogromni
moram krenuti
plima sada vraca se
moram ustati.

Amazon

Ja sam, ja sam, ja sam
porodicni covek
moja zena sprema caj
u vrtu svako vece
dok sanjam budan isti san
suton dok pada
drvece je cudno
svetovi se otvaraju
ispod svakog stabla
iza zida tamnog,
visokog i tamnog
plasim se
tiger dolazi u suton
posmatrac u senci cuti
plasim se da izadjem.

Lambo

Na putu za Lambo
ovo je moj dan
ne vracam se vise
boje niskog neba
zovu me
volim njihov spori hod
senke pored puta
to moze biti neko
ko je sam
ko prati spori let
ptice iz kataloga.

Fakir

Zivim bez ikakvih misli
Malo reci znam
Tesko ja pamtim reci
Neke smislim sam
Zasto ponavljam stalno
Pod a, pod b, pod a…
Zasto ponavljam reci
Ko zna, ko zna, ko zna…
Da li sam spreman,
Da li sam lak
Da budem tren,
Da budem plen
Vrtloga sna
Lakoga fakira
Zasto ponavljam stalno
A b c, a b a
Zasto izmisljam reci
Ko zna, ko zna, ko zna…
Spavam u kucnom vrtu
Mojih suseda
Mene ne vidi niko
Iza brsljana
Zasto ponavljam stalno
Pod a, pod b, pod a…
Zasto sanjam stalno
Ko zna, ko zna, ko zna…

Nestvarne stvari

Prostorom lete
Nestvarne stvari
Grle me il’ ostavljaju
One su uvek tu
Uspavan sam,
Al’ osecam ih
Smeju mi se
I na brodu I sa broad
Ali jai h I ne vidim
Spreman sam
Da se branim
Macem ili prackom
Bolje oprosti
Uzivaj u suncu
Nemas sanse
Nestvarne stvari
Nanose rane
Alki rane su
Sasvim lake
Macem ili prackom
One se sale
Nestvarne stvari,
Nestvarne stvari.
Prostorom lete
Nestvarne stvari
Grle me il’ ostavljaju
One su uvek tu
Uspavan sam,
Al’ osecam ih
Smeju mi se
I na brodu
I sa broda
Ali jai h I ne vididm
Spreman sam
Da se snadjem

Vila

Vila je dusa,
Magijski broj
Vila je sestra,
Opasan spoj
Za pranje suda
Vila je stroj
Poruke kratke
Vracene njoj
Vila je marka,
Magijski znak
Otrovni mantil
Pod kim si mrak
Vila je dusa,
Magijski broj
Vila je sestra,
Opasan spoj
Carobna zemlja,
Pakleni kraj
Muzika sfera,
Otrovni sal
Ti si vila,
Tvoji sam san ja

Ogledalo Lune

Nocni dani, ogledala
Pod led stavi prste
Uspavljiva doba
Ja vas volim
I zaborav trazim
Svaki korak ispred kuce.
Moj pad u vrtlog reci
Na prozoru,
U mom svetu pogled,
Hod, sat, zid, kip.
Luna je ogledalo Lune
Luna je ogledalo Lune
Ne vidim se
U tom casu zvoni,
Halo na brojcanik stavi prste
Smeh I krik
Osmeh osmeh Lune

Intima

Ljubav je na nebu
Videces ko sam ja
Zvuci su na nebu
Saznaces ko sam ja
Ulazim u tvoj svet
Istine I lazi se ljube
Zakopcanost kisnog mantila
Zagonetna slika
U kuci pustinje
Ljubav je na nebu
Saznaces ko sam ja
Zvuci su na nebu
Ljubav je na nebu
Saznaces ko sam ja
Senke su na nebu
Videces ko sam ja
Lubav je na nebu
Videces ko sam ja
Zvezde su na nebu
Ritualno pijanstvo
Ulazak I krik
Pogledi laserski
Bez misli,bez secana
U kuci pustinje
Ritualno poijanstvo
Ulazak I krik
Bez misli,bez secana

Balder na prozoru

Po staklu klizi kap
Iz senke gleda vrac
Tvoj lik se menja
Sam mnogo boja
Pod kosim kapima
Ples u vrtu ti I ja
Razbijen krik na dnu
U liftu slomljen mac
Bal lezi mlad I lud
U vlaznom liscu
Prizor neki vidi
Odsjaj u njemu brz
Ponocnog sunca
Telom I dusom tu
Bal lezi mald I lud
U vlaznom liscu sna

Metropolis (neobjavljena)

Metropolis je skrovište sanjara
Lavirnt kojim luta duh koji je telo
Gradom kruže oblici I senke
Nad gradovima lebde dani I snovi
Strah mi daje novi život
Govori o novom životu
U meropolisu postajem divljak
Postajem vrač I luda
Metro u kom cveta cvet
Pod crnim suncem melanholije
Moj život je tako daleko od mene
Moja žeđ je tako daleko
Krotka šizofrenija je moja uteha
Ludilo viri iza svake pametne reči
Moja uljudnost prikriva rasulo u mojoj glavi
Živim u svetu bez oblika…
Primećujem stvari koje su slobodne
I ništa ih više ne drži
Sebe ne poznajem
Osećam samo da postoji nešto…
…ali ko, šta, gde, kada?
Danas, juče, danas, sutra
Nema bizarnosti za mene u ovom svetu
Sunce polako upada u okean
Ogromna voda bez svetlosti
Zaroni u materiju, u stvar
Možda izroniš u nekom gradu
Bićeš mlad I snovi će te zgrabiti
Metro će te odvesti u samo srce lavirinta
Gde te čeka ona ili on
Ili nešto, nešto treće
Hajde, baci se…

LA STRADA "La Strada" (1986)

Okean

Tvoja mladost,
Tvoja hrabrost
Je tako lepa,
Tako snazna predstava.
Tvoja mladost,
Tvoja hrabrost
Je tako lepa,
Tako divna komedija.
U suton,u srcu,
Cujes neku nepoznatu muziku,
U suton,u suton
Tajne su deo nas
Dok klizimo uz obalu.
Okean,
Pun je reci, pun je maceva.
Okean je tih I tuzan
Iza sutona.
Slobodan si,
Oslobodjen
Sta ces uciniti sa sobom u praznoj kuci?
Slobodan si za vecnost.
Sta ces uciniti sa sobom u pustom vrtom?
Okean,
Pun je reci,pun je sapata.
Grad je tih I tuzan
Iza sutona.

Pesak i sunce

Ja ostajem, ja ostajem
Oni odlaze
Pustinja beskrajna svud je
Pesak I sunce
Ja trazim uvek
Nista za mene
Ja lazem, lazem
Nesto zbog tebe
Ja sam tako nevesto nesretan
Dok pazim na suvisne stvari
Ja sam tako nevino nasmejan
Dok lezim u visokoj travi
Doci ce taj dan
Doci ce taj dan
Kad cu moci reci slobodno
Svim svojim zabludama
Doci ce taj dan
Doci ce taj dan
Kad cu moci setat s vama
u svojim papucama
U senci krosnji stojim
Razmisljam o tipu koji
Peva na teveu
Peva na teveu
Ali I to I nije nesto
On u stvari ne postoji
On u stvari ne postoji
On u stvari ne postoji
Njegov glas je tako dobar
Zeleo bih ovde da ga cujem
Pustinja beskrajna svud je
Stranac glasove cuje
On ostaje, on ostaje
Oni odlaze
Pesak I sunce

VIDEO SPOT - LA STRADA "OKEAN" (1987.)

------------------------------------

FRAGMENTI

O Luni
U to vreme smo se sakupljali u Muzičkoj Omladini u čijem podrumu je bila napravljena vežbaona. Fotomodeli su tu svirali, jedan opasan ska/new wave bend iza kojeg nažalost nije ništa ostalo. Muzička Omladina je organizovala mini turneju „ Novi Sad – Pančevo – Beograd“ na kojoj su trebali da sviraju Lačni Franz, Čista proza, Fotomodeli i La Strada, no nedelju dana pre početka, La Strada je ostala bez basiste, a Fotomodeli bez klavijaturiste, tako da sam ja uleteo na oba mesta, i sve je ispalo kako treba.
U La Stradi smo tada bili samo Tišma, Firči i ja, iz nje je izrasla Luna. Razlika u godinama između Tišme i nas je bila velika. On je imao 36, a ja samo 18. Stalno su se dešavali lomovi, ludila, postojala je velika tenzija, i tada bismo obično otišli do Peđe Vraneševića, možda najzaslužnije osobe za snimanje albuma, koji bi nas nekako izmirio. Jedne noći, nedelju dana pred snimanja, zaseli smo kod Peđe, Tišma je u jednom trenutku otišao da spava, i meni je Peđa rekao da pristanem na sve, jer će mi jednog dana biti žao ako to ne snimimo. Bilo je pet izjutra kad me je konačno ubedio, i bio je u pravu, Hvala mu.

O albumu „Nestvarne stvari“
U studio smo ušli odlično uvežbani sa ispisanim tracksheet-ovima, rasporedom šat se i kojim redosledom snima na koji kanal znali smo tačno šta hoćemo, tako da je Saša Habić, koji je ro producirao, u jedno trenutku rekao: „E, mene je sramota što dobijam pare za ovo“. On je bio navikao da mu drugačiji ljudi dolaze u studio, da ne znaju da se naštimuju, itd. Završili smo sa snimanjem „Nestvarnih stvraih“ negde u septembru, no album se nije b pojavio sve do proleća, i aj sma u međuvremenu, negde u januaru, otišao u vojsku. Helidon je imao nekih problema sa austrijskim štamparem koji im je do tada štampao ploče, i terbalo je preći na neke italijanks e šatmpare; moj odlazak u vojsku im je izgledao kao prsstanak rada benda, samim tim, mislili su „nema promocija“ i sl, tajko da su sračunali da i je neispaltivo da nastave štampanje. U trenutku pomene štamapra, na štanacvono jke tek 920 primeraka. Čuo sam da su kasnije ljudi tu ploču plaćali i po 150 dm. Nedavno sam zavrčio cd reizdanje, skidao sam pesme sa originalnih traka, očistio snimke od čumova, kvalitete zvuka ne mkože biti bolji. To bi trebalo da zabrši pričuo Lunu u pravom svetlu.
Zoran Bale Bulatović

-----------------------------------

Izgleda da ste ostali sudbinski vezani za “Lunu”, s obzirom na to da ste 1992, pred sam odlazak u SAD, pokušali da je obnovite, a 2000. ponovo ste štampali remiksovanu verziju “Nestvarnog sveta”?
- Za razliku od klasičnog rokerskog pristupa poslu gde je glavni fazon da muzičari na probu ili svirke dolaze pijani, pa su srećni što mogu da budalesaju, ja sam “najčistiji” u životu bio dok sam bio u “Luni”. Celim sam svojim bitisanjem osećao tu muziku, koja meni tehnički nije bila komplikovana za izvođenje. Nikada više nisam imao iskustvo takve posvećenosti.
Koliko vas je ograničavala Tišmina sklonost ka minimalističkom izrazu?
- Nimalo, čak me je takav, gotovo haiku pristup, ma koliko to zvučalo čudno - proširivao. Odavno sam spoznao činjenicu da se od samo četiri tona mogu napraviti savršene kompozicije, čim se nađe čvrsta uporišna tačka. “Lunin” minimalizam je bio pre svega u aranžmanima.
Zoran Bulatovic Bale

-----------------------------------

Preslusavajuci "Nestvarne stvari" po milioniti put mogu samo da konstatujem kako mi je i dalje nepojmljivo da je jedna ovako dobra ploca uopste moguca od strane nekog malog benda. Stvari kao: "Lambo", "Ogledalo lune" i "Balder na prozoru" jednostavno treba cuti da bi se poverovalo njihovoj velicanstvenosti...
Pa, kad nema dobrih novih izdanja daj nam stara u novom formatu! Da ne prosipam mudrost- siguran sam da znate za Lunu i da ste vec culi ovaj album. Ako ste, kao i ja, zaludjenik vinila verovatno vec imate Nestvarne stvari na ploci. U nedavnom intervjuu sa Baletom sam saznao da je ta ploca radjena samo u 920 primeraka, tako da mozete da se smatrate srecnikom ako je posedujete. Cinjenica da je cak jedan clan benda nedavno od mene dobio tu plocu (primerak vise) govori o kakvom se raritetu radi.
Vec sam rekao da Nestvarne stvari cak i na Helidonovom vinilu zvuci besprekorno, iskljucivo zahvaljujuci osmisljenosti celog albuma koju je bend imao pre ulaska u studio. Svaki ton, svaki prateci vokal, svaka tisina u pesmama je pazljivo razradjena i zabelezena na traci. A govorimo samo o jednom ultra- nekomercijalnom i 'neiskusnom' bendu.
Ono sto je Bale poceo u Pekinskoj Patki je vec u Luni doveo do savrsenstva: kompleksna muzika, vesto rukovodjenje dinamikom i 'ceprkanje' po gitari. Zajedno sa bubnajrem Firchijem on je i zapoceo svoju muzicku 'karijeru' u Novom Sadu. Pevac Artur (u stvari Slobodan Tisma) je pre, a narocito posle Lune imao La Stradu. Jos '60-ih je svirao na gitarijadama sa svojim bendom kontroverznog imena Tile i 7 Grbavaca. Jasmina Mitrusic je klavijaturama davala bendu prostor i istovremeno pokrivala posao bas gitariste, dok je pratecim i glavnim (Okean) vokalima znatno obogatila celokupnu zvucnu sliku.
Godina je bila 1983 i pank i novi talas su bili sve samo ne ono sto su bili na pocetku. Joy Division, Siouxie and the Banshees, Bauhaus, Clock DVA i slicni bendovi su ocigledno izvrsili jak uticaj na 'muzicku omladinu' sirom sveta, pa je takav slucaj bio i sa nama. Na svom jedinom albumu (a bend se raspao i pre nego je ploca stigla do prodavnica) Luna je radila slicnu stvar, ali ovog puta se nije radilo samo o pukom kopiranju omiljenih grupa.
Preslusavajuci Nestvarne stvari po milioniti put mogu samo da konstatujem kako mi je i dalje nepojmljivo da je jedna ovako dobra ploca uopste moguca od strane nekog malog benda. Stvari kao: Lambo, Ogledalo lune i Balder na prozoru jednostavno treba cuti da bi se poverovalo njihovoj velicanstvenosti, dok ni ostatak albuma ne zaostaje za njima.
CD izdanje zvuci superiornije u odnosu na vinil (sto nije tako cest slucaj), a da Bale nije otaljavao posao govore odlican novi omot, te ukljucivanje tekstova na isti. Jos samo da se objave rani demo i koncertni snimci koji su zavrsili na kaseti Hokej Klub Virginitas i da umremo srecni. Bravo!
Predrag Delibasić

----------------------------------------------

ULICA ILUZIJA

Povodom tridesetogodisnjice emisije "Randevu sa muzikom" Radio Novi Sad je izdao ploce grupe La Strada i Rex Ilusiviija. Ovaj drugi album pod nazivom "Disillusioned" se pojavio u saradnji sa omladinskim magazinom "Stav". Obe ploce su stampane u skromnih 500 primeraka, ali predstavljaju vredan dokument i pokazuju da je ovo, po svemu sudeci, jedini nacin da kvalitetni a nekomercijalni materijali ugledaju svetlost dana.

Okean
Za sve ove godine novosadska scena je vecito glavinjala i nikako nije uspela da stane na svoje noge. I pored brojnih grupa koje se pojavljuju, rezultati su mrsavi. Visegodisnja nada ove scene, La Strada je nastala na rusevinama sjajnog sastava Luna. Slobodan Tisma i Jasmina Mitrusic su okupili nove ljude i poceli da razradjuju onu tamniju i mirniju stranu Lune. Vremenom je kroz grupu proslo mnogo muzicara, ali je glavni autor Tisma uspevao da ocuva osnovnu stilsku liniju neokrnjenu i odrzi grupu u zivotu uprkos totalnog ignorisanja diskografskih kuca. Na debi ploci su se pojavile njihove stare kompozicije snimljene jos jula 1985. godine.
"Ja iz dva razoga nisam bio za to da ova ploca izadje" - kaze Tisma - "Prvi je sto je taj materijal prestar. Tacno se secam da smo ga snimali onog jutra posle Live Aida. Cele noci smo gledali prenos koncerta i onda sam isao da snimam vokale. Mozes misliti kako je to izgledalo. Tu je bilo falsiranja, bio sam umoran a ionako nisam neki pevac. Drugo, ovo su u stvari demo snimci, to nije dovoljno dobro za ploèu. Ima tu gresaka, ja sam nisam dobro radio, nisam maksimalno iskoristio vreme koje sam imao u studiju. Medjutim, Vita Simurdic je insistirao na tome da se ovi snimci pojave na ploci, a posto je on nama puno pomogao, pristao sam da se to objavi iako sam rekao da cu se javno ograditi od ovih snimaka. Od tog vremena se puno toga promenilo. Od originalne postave smo ostali samo bubnjar Robert Radic i ja, radimo sa novim ljudima, vecinu ovih pesama vise ne sviramo na koncertima, tako da nije bilo mogucnosti da ovaj materijal ponovo snimimo."
Ipak, uprkos Tisminom nezadovoljstvu cinjenica je da je pojava ove ploce donela dozu ohrabrenja grupi. Demo-snimci sa novim pesmama su tu, a izlazak ploce je razlog za koncerte. Iako La Strada zauzima marginalan polozaj na domacoj sceni, njena pojava nije zanemarljiva. Oni koji redovno prate radijske demo liste dobro znaju vecinu pesama sa ove ploce. Tacno je da im se moze zameriti jednolicna atmosfera, Tismin nesiguran glas i tu i tamo nesrecno sklopljeni tekstovi, ali jasno je da su pravljene sa puno talenta i originalnosti. U pesmama "Okean", "Mama Luna", "Dosla su tako neka vremena" Tismin melanholicni glas se meko stapa sa sirokim, skoro akusticnim zvukom gitara. Izuzetno prisno i optimistièno deluje Jasminin drugi vokal u pesmi "Mama Luna" dajuci joj preko potrebnu energiju. Cela ploca odise prozracnom produkcijom (njom se bavio Rex Ilusivii) u kojoj nema pokusaja da se Tismina mestimicno turobna poetika sminka nekim kitnjastim efektima. Dok je svojevremeno grupa Luna u sebi nosila tako reci sizofrenicnu strukturu zbog razlilcitog pristupa muzici gitariste Baleta i bubnjara Fircija u odnosu na ono sto je radio (sto je davalo odlicnu kombinaciju), La Strada se povukla u jedan prikriveniji i misaoniji okvir za sta je najverovatnije zasluzno Tismino dugogodisnje bavljenje literaturom. Njegove pesme nose pritajenu energiju kojoj autor nikako ne dozvoljava da izroni na povrsinu. To posebno podcrtavaju Jasminine diskretne klavijature kojima je zadatak da boje osnovnu melodiju pesme. Nova postava La Strade radi bez klavijatura, ali je stil novih pesama ostao isti. Tisma se prihvatio elektro-akusticne gitare koja uz klasicnu elektricnu gitaru daje prijatnu dinamiku. Uprkos sporom razvoju karijere grupe njihove pesme ne stagniraju. Uostalom, dosla su tako neka vremena kad malo mudrosti u muzici uopste nije naodmet.

Bez Iluzija
Mitar Subotic - Suba ili Rex Ilusivii ili Kralj Iluzije, kako vam drago, ovom plocom objasnjava da je Disillusioned. Sudbina mu je slicna kao u prethodnom slucaju. Rex je vrlo specifican pojedinac u na¹im okvirima, ali je njegov rad jos uvek u off prostorima. Demo snimci sa pesmom "Plava Jutra" (peva Marina Peraziæ sto je ujedno najbolja stvar koju je imala prilike da snimi u svojoj karijeri) i verzija "Sex Machine" sa Milanom Mladenovicem bile su prave radijske poslastice. Vec par godina unazad se iscekuje pojava njegove ploce sa odabranim snimcima koje je pravio sa razlièitim autorima. Ali kao i kod La Strade, zainteresovanih nije bilo, i ploca se pojavljuje tek sada.
"Sve je to prekasno" - kaze Rex - "ove pesme su snimane davno i ja ih danas uopste ne bih na ovaj nacin uradio. Meni je vrlo bitna tehnologija i studijski rad, a ona je u medjuvremenu mnogo napredovala tako da bih danas sve ovo napravio drugacije. Namerno nisam hteo da stavim na plocu "Plava jutra" i "Sex Machine" jer su se one toliko izvrtele preko radija i zavrsile su svoj vek. Uglavnom ovakve stvari vise necu raditi."
Na ovoj ploci su pored Rexa radili Milan Mladenovic (vokali, tekstovi, gitara), Uros Secerovic (udaraljke), Massimo Savic, Zoran Radomirovic Svaba i Branka Parlic. Materijali na ploci su radjeni od marta 1985. do juna 1986. godine. Rex kroz svoju muziku prelama razlicite uticaje slobodno se poigravajuæi zanrovima. Prve dve stvari, "Nabor na postelji" i "Courage!" predstavljaju varijaciju iste teme i teksta, dok nas "Facedance" i "Alice" uvode u atmosferu druge strane. Mirni instrumentalni tokovi sugerisu Inoovu ambijentalnu tematiku. Na B strani se nalaze ambijenti na muziku Erika Satija pod nazivom "Thanx Mr. Rorschach". Malo poznat kod nas, Erik Sati je u Rexu dobio sjajnog sledbenika i rekao bih propagatora. Uostalom, da se posluzim tekstom koji je napisala madam Ornela Volta u ime pariske Fondacije Erika Satija: "Veliko nam je zadovoljstvo sto vidimo da u Jugoslaviji radi muzicar Mitar Subotic - Rex Ilusivii koji je komponovao zanimljive stvari, narocito jedno delo, jedan hommage Satiju, upravo na nacin koji je Sati najvise voleo - to je da svako pronadje svoj put i svoju licnost. Muzika Rexa Ilusivija predstavlja upravo ostvarenje te formule, tog postupka".
Kako stoje stvari, ova Rexova ploca predstavlja kraj jedne njegove faze. Nadam se da cemo zahvaljujuci nekim drugim izdavackim potezima uspeti da saznamo sta novo radi. Ipak, sudeci po ovoj ploci cini se da bi Rex bio odlican u takozvanoj primenjenoj muzici a tu ponajpre mislim na filmski medij.
Petar Janjatović, "Rock", 1987. godine.

-----------------------------------------------

Luna - Exit live

Citav Novi Sad nedeljama pred pocetak EXITa brujao je o ovom dogadjaju, a kako i ne bi, jer covjek je mozda i ocekivao da jednog dana negdje vidi Iggya ili Massive, ali Lunu koju su prije 20 godina sile razvukle do te mjere da su gitarista Zoran Bulatovic -Bale i bubnjar Ivan Fece -Firci zavrsili cak u dalekom Njujorku. Zato su sad sile i bile toliko jake da ovaj bend ponovo spoji pa makar samo za ovaj koncert iako izgleda da ekipa ulazi u studio da bi pripremila CD. Klavijaturama Jasmine Mitrusic – Mine i stihovima Slobodana Tisme, Luna je ostala “ogledalo Lune”, a sa primjesama britanskog dark new wavea jedinstvena novotalasna pojava kod nas. Articizmom uklapajuci se u novosadsku scenu, predvodeci Obojeni program, Boje, Grad, uporno odbijajuci da se ukolopi u klise r’n’r-a stalno nametan sa raznih strana, Luna je ostala neprezaljeni biser jugoslovenskog novog talasa. Prerano napustivsi ovaj svijet da bi prvo napravila mjesta za ostale, a u isto vrijeme i predvidila kraj koji su mnogi drugi kasnije iskusili. Pored svega ovog, cudi potez organizatora da svirka bude u 7 uvece. A kakva je svirka bila? Kao u snu, nestvarno, a tek stvari– Nestvarne stvari! Luna i poslje dvadeset godina zvuci kao da nikad nije ni odlazila, kao da je tu stalno negdje bila, posmatrala nas sa visine i pazila, samo sad podsjetila– da li je muzika jos uvek zabava? Mina kao otelotvorenje same Lune donjela nam je Okean, inace svirajuci po klavijaturama, dok je Tisma u tom trenutku sjeo. To moze covjeka podsjetiti koliko je ustvari godina proslo. Ostale pjesme, melanholicni Tismin vokal koji prenosi stihove kao sa pozutjelih papira, a Bale u centru sa gitarom svirao je kao nikad, kao da mu je ovo zadnji put, dok u pozadini Firci izvodi svoje vragolije na bubnjevima. I, dok je sunce zalazilo nad gradom, u suton, tajne su deo nas.

Luna na Exitu:
20 godina pomračenja
Gotovo niotkuda kultna novotalasna grupa Luna predvođena Slobodanom Tišmom nastupila je treće večeri Exita. Zastrašujuća snaga, provale dinamike i potpuno vladanje čak i najbizarnijim raspoloženjima i stihovima još su tu, nepomućeni i izvorni
U (ne)kulturi gde se termin kult, pogrešno i prečesto, olako koristi kao i tolike druge strane reči, Luna iz Novog Sada ostala je takoreći otelotvorenje kult-grupe. Neočekivano nabujao u doba dok je domaći novi talas bio na vrhuncu, taj sastav prosekao je tzv. alternativnu scenu kao puter, i spletom svojih kvaliteta izudarao razne recke tako visoko da mnoge ni do danas nisu dostignute. Pa su zato mogli mirno da sagore, čak i pre nego je mala slovenačka kuća Helidon 1984. u svega 1000 primeraka objavila njihov debi LP Nestvarne stvari, izvanredan album koji još stoji u samom vrhu jugoslovenske rok diskografije. Iako to nije neophodno za dokazivanje (o)kultnosti, zapravo sva izdanja vezana za Lunu su posthumna i malotiražna: prijateljska audio-kaseta drugde neobjavljenih snimaka Lune i La Strade Hokej klub Virginitas (1983, Ding Dong), memorijalni LP La Strade (1987, M-produkcija/Radio Novi Sad), i u SAD samizdat CD/ponovljeni Nestvarne stvari (2000). No ova Luna se svakome ko ih je sreo, a posebno drugim muzičarima, sudbinski urezala u pamćenje manijakalno jakim koncertima.
Tim je veće iznenađenje da opet gotovo niotkuda tih četvoro profunkcionišu, i to za veliki međunarodni festival u njihovom gradu. Izgleda kao da su baš lične suprotnosti, koje su ih svojevremeno elektrisale pa i rasturile, sada omogućile brzo uklapanje i obnavljanje. Tako su se sa satom besprekorno izvedenog, ubedljivog repertoara s jedinog albuma i oko njega, pojavili besprekorni bubnjar Ivan Fece Firči, eksplozivni gitarista Zoran Bulatović Bale, diskretna klavijaturistkinja (Jas)Mina Mitrušić i pevač Slobodan Tišma. U redovnim belim pantalonama, potonji je gotovo ispisnik Igija Popa (rođen 1946), koji je još ranih šezdesetih imao VIS koji je učestvovao na jednoj od legendarnih Gitarijada na beogradskom Sajmu, a posle duge rokerske pauze vodio je La Stradu s obe strane Lune (1979/80. i 1984/89), uporedo pišući te sporadično objavljujući poeziju i kratku prozu. Ako su pre dve decenije mladi postpankeri Bale i Firči smatrali S. Tišmu dedom, danas i oni imaju više godina nego on tada, mada su se i pojedinačno i grupno zaprepašćujuće malo izmenili.
Usred opreme i bine veće/bolje nego što su ikad imali na raspolaganju, R.I.P. Luna je izgledala drugačije samo po tome što je pokretljivi Bale zauzeo središnji položaj, dok je Tišma sa strane mirovao (a tokom Mininog pevanja prefinjenog Okeana čak i sedeo) za stalkom za note, valjda sumnjajući da će se setiti svih tekstova. I tu su izmene minimalne: poneki mrtvi rejver, i ... spori let bombi umesto ... ptica iz kataloga (prekrasni Lambo). Ali zastrašujuća snaga, provale dinamike i potpuno vladanje čak i najbizarnijim raspoloženjima/stihovima još su tu, nepomućeni i izvorni.
Bog & šeširdžija, ili bilo koje suprotnosti/poređenja tog tipa, sitnica su prema rasponu od Slobodana Tišme do Čede Čvorka, od novog talasa novosadske Lune ranih osamdesetih do turbo-densa šabačkog dueta Luna na pragu trećeg milenijuma. Provalija ispod toga – Naš pad u vrtlog estrade... – jedino je merilo propadanja ovdašnje popularne muzike u dvadesetak godina posle povlačenja novog talasa. Zato je bar za nas najstarije, među par hiljada raznolikih posetilaca, ovo bilo ne samo duboko osećajno iskustvo nego i dobrodošla provera da nam (nekom prva, nekom druga) mladost ipak nije sasvim zaludna, straćena. Još jedno iskupljenje.
Pitanje koje sam potom najčešće čuo bilo je prirodno: da li će ova Luna još koji put nastupiti? (Pošto sviračka osovina Firči/Bale, koja je 1992. pokušala obnovu bez Tišme, već dugo živi u SAD.) Čak i ako do toga nikad ne dođe, sve je OK; neka počiva u miru. Znatno ređe, međutim, pitalo se kako to da uz sve prekobrojne domaće bendove koji su samo reprodukovali svoje redovne nastupe, Luna bude uglavljena (doduše na glavnoj pozornici) u 19 časova, na sam početak, inače ne baš moćnog programa udarne subotnje večeri? Svejedno, suočena s niskim, blistavim suncem pred publikom koja je ohrabrujuće znala pesme, u areni zelenila Luna je delovala kao što istinski velike grupe i inače deluju. Ako imate numere kao Fakir, Vila, Amazon, i nenadmašnu magnum Ogledalo lune... Nobody Ever Really Dies.
Ljubav je na nebu...
Dragan Kremer

Spisak pesama na EXIT-u

01 > Metropolis
02 > Amazon
03 > Nestvarne Stvaru
04 > Fakir
05 > Vila
06 > Povratak
07 > Muzika
08 > Hulica
09 > Okean
10 > Lambo
11 > Intima
12 > Ogledalo Lune
13 > Balder

Luna: ~ Novotalasno otkrovenje

Posle pregleda ovogodišnjeg programa za EXIT, mnogi su naleteli na najavu za 3. juli: Luna na Main stage-u(?!?) Uz čuđenje, zaključak sledi-„Jao neću da mi tamo neka Luna peva 50 puta zeleno, zeleno...!“Ali ostrašćeni muzikoljupci su samo naslutili i odmahnuli glavom-„A, da, kao sad će Tišma i Bale zajedno da pevaju, na EXITu!?“
Kao što je novosadska scena obavijena nekim velom misterije, tako je i novi val oduvek nosio neku nedodirljivost u senci klubova osamdesteih. Artistički izraz tog vremena čini se da je tek posle dvadeset godina dostigao razumevanje šire publike. Ali istina je malo drugačija. Oduvek je „Luna ogladalo lune“, jer ipak razlika Lune i Lune je abnormalno očigledna.
Nakon ravno 20 godina jedan od legendarnih jugoslovenskih (novosadskih) bendova posle poziva organizatora EXITa nastupali su dok Luna (Mesec) se nije videla, u sred bela dan, u originalnoj, tj. neizmenjenoj postavi.“Luna“ kao pojava bez premca u toku svog postojanja okupila je određeni broj ljudi, a posle izdavanja jedinog albuma „Nestvarne stvari“ 1984. grupa se raspala Tako su njeni članovi Slobodan tišma (avangardni pesnik, vokal), Zoran Bulatović Bale(fenomenalni gitarista, vokal), Ivan Fece firči (inovativni stvaralac bubnjeva, bubnjar) i Jasamina Mituršić (nadrealni vokal, sintizajzeri) održali nebrojano koncerata i evoluirajli u legendu-mit, nikad nisu dotakli upper-ground. Nakon sviranja po grupama sličnog opredeljenja (EKV, La Strada...) Firči se krajem osamdesetih seli u Ameriku u potrazi za boljim životom. Sa njim kreće i Bale (kasnije poznat kao i gitarista novosadskog punk kulta „Pekinška patka“, (koji se posle 10 godina teškog rada, i još nešto godina, probija do rada na filmsoj muzici.
I eto, sasvim nadrealno, neočekivano sledi poziv od njih iz Njujorka Tišmi i Jasmini za mogući koncert na velikovoj exitovskoj bini.
Atmosfera koja je vladala za vreme nastupa ponovo sakupljene grupe je bliža skidanju tog  mističnog vala i postavljanju zajedničkog deljenja simbola. Publika je svakako bila u čudnom sistemu, između gitarskog dodira, otkrivanja poezije i snažnih udaraca Firčijevih bubnjeva. Previše bi bilo reći da je ekstaza bila prožeta kroz misli slušalaca u prvim redovima, ali pravo je reći da su nas žmarci obuzeli...
I ko bi pomislio da će ta mlada, sledeća generacija čuti novotalasni bend uživo u istoj postavi kao i pre 20 godina, sa tom istom energijom na bini. Zaključak je jednoglasan: „Ovo zvuči neverovatno, bolje nego na kaseti!“
„Luna“ su se pojavili sa svim pesmama sa jedinog albuma i predstavili nam i dve nove pesme, koje će biti snimljene u Studiji M.Zvanično je je obavljeno, postoji da se album „Nestvarne stvari“ reizda.
Momci (i devojka) su se za nastup na EXIT festivalu temeljno spremali nekoliko needelja, jer je postojao strah kako će ceo nastup proteći. O tome Slobodan Tišma kaže sledeće:“ Bojao sam se kako će sve to da ispadne. Ideja je lepa, samo što mislim da sam star čovek...Imam puno godina. Oni su mnogo mlađi od mene. Stalno mi govore „Možeš ti, izdržaćeš ti sve“, ali stvar je u tome da sam 1987. prestao da sviram. Imao sam neke druge preokupacije u životu.“
Na konferenciji za štampu pokrenulo se i pitanje daljih nastupa, na šta se Bale našalio :“Pa eto sviraćemo Novi Sad, Beograd, balkansku turneju, pa svetsku...“ Ali, članovi grupovi grupe su se složili da je to tehnički neizvodljivo zbog udaljenosti NS-NY, kao i zbog fizičke nemogućnosti pevača da skakuće po bini. Obožavaocima ostaje da se zadovolje ovim malim izletom na EXIT od sat i nešto svirke. Na konstaticiju da je „Luna“ bend koji je održao puno koncerata, izdao jedan u 500 primeraka i sada nastupa pred relativno malim brojem ljudi i da ih to čini ikonama i da  i da će prerasti u legendu, kao i oduvek veoma ekscentričan Firči je rekao:“Mi već i jesmo legende, pa čta je vama!?“.
Bale će kasnije kasnije dodati da se oni i osećeju kao zvezde, i da to žele to nije moguće, jer...“Lepo sam im rekao da mi u backstage donesu papaju, ali od papaje ništa nije bilo...“
Posle doticanja teme o raspadu grupe, što je bilo sasvim suvušno, konferencija za štampu koja je već trajala sat vremena pretvorila se u eksluzivnu raspravu i potsećanje na stara, avaj!

Ovakav koncertni događaj nikako nije trebalo propustiti („A sad mi kažeš!“), a ko zna, kada je posle puno godina u Novom Sadu Zoran Bulatović Bale, možda ćemo slušati i „Pekinšsku patku“  i ono knjihovo „Bolje da nosim kratku kosu...“
Jelena Tipšin
Socijala medija, Pogon kontre2#

LUNA "EXIT" LIVE VIDEO:
"MUZIKA"
"OKEAN"
"INTIMA"