Početak novog radnog dana, kao i uvek označilo je zvono na budilniku. Sama pomisao na novi radni dan i obaveze izaziva mučninu u stomaku. Glava kao od olova ostaje prikovana za jastuk. Zapravo stupa na scenu moj svakodnevni pratilac: gospodin Mamurluk. Uz mnogo muke i malo volje, uspevam da se dovučem do kupatila. Umivanje i čaša hladne vode deluju blagotvorno na mene, ali ne uspevaju da stabilizuju centar za ravnotežu. Uz prvu jutarnju kafu, kroz glavu mi prolazi samo jedno pitanje: Koliko je ostalo konjaka. Oblačim se na brzinu, gutam vrelu kafu, završavam prvu cigaretu. Žurno krećem na posao. Posmatraču sa strane bi se činilo da ili kasnim ili imam puno posla, medutim, ja samo želim da smanjim razdaljinu izmedu mene i boce konjaka.
    Na poslu stara priča isto društvo pije kafu, flaša kruži. Crvena lica sjajnih očiju fiksiraju flašu, kao predator plen. Najzad je u mom posedu. Moje blaženo lice odaje zadovoljstvo, koje osećam. Iznenadni grč, mučnina, suzne oči, redovna pojava uz "jutarnju prvu".
    Radni dan se sporo vuče kao i ja. Češće navraćam u svlačionicu, tražeći navodni predah, naravno uz čašicu, nego u halu za proizvodnju. U svlačionici grozan prizor - na stolu flaša ispijena do zadnje kapi. Ali, šok je prošao vrlo brzo. Kroz glavu mi je prošlo jučerašnje pijanstvo i konjak u mojoj kaseti. Spas. Gledam flašu i ocenjujem da u njoj ima blizu jedan decilitar, jedan ali vredan. Tečnost nestaje u jednom cugu.
    Najzad, kraj radnog vremena. Krećemo kao jedan na hladno pivo ispred kioska.
    Moj dolazak u toplo porodično gnezdo razbija i ono malo emotivne topline. Razbarušene kose, krvavih očiju i crvenog lica, obraćam se ženi, umesto sa dobar dan, rečenicom: Daj mi da jedem. Ručak protiče uz svađu i prigovore koje ja serviram. Na kraju i "dezert", psovanje i pretnje. Krevet mami ne mogu da odolim. Predveče ustajem veoma raspoložen - ali za pivo.
    Dobro natopljen alkoholom počinjem da glumim savesnog domaćina, pružajući supruzi šansu da mi kaže kakve su obaveze za sutra. Sve prihvatam klimanjem glave. Pas laje - vetar nosi.
    Otvarajući poslednju flašu piva primetih da imam i decu, ali kasno, krenuli su na spavanje. Ubrzo i ja za njima. Zatvarajući oči jedina misao mi je bila gde da nadem pare za sutrašnje nalivanje. Ponovo sat, kafa, cigareta. Podsećanje na prethodni dan izaziva još veću mučninu.
    Ma baš me briga, tešim se pravdajući jučerašnje pijanstvo teškim životom, malom platom, dugovima, nesrećnim detinjstvom. Izgovori, sami izgovori.