Novo pesničko okušavanje Nede Kovačević je potpuni zaokret u odnosu na njenu
prvu zbirku pesama (Zenicaduše). Dok je u
prethodnoj zbirci o motivima koji opsedaju njeno pesničko biće, pesnikinja
progovorila slobodnim stihom, pa je u takvoj konstelaciji poetskog izraza stekla
već izvestan identitet kao i pozitivan sud o poeziji koju piše, u svojoj novoj
zbirci Umesto molitve sve njene pesme su, u formalnom smislu u znaku rime, ili
bolje reći, u naglašenom eksperimentisanju i iskušavanju svog poetskog glasa
klasičnim pesničkim izrazom.
Mada je rima i
traganje u njoj rizičan poduhvat i izazov i za najveće pesnike, nepogrešivo
usmerenom potrebom za osluškivanjem rime u vlastitom biću, Neda Kovačević u ovoj
zbirci, kao i u prethodnoj, sposobna je da ostvari prava poetska iznenađenja i
ozbiljnije prodore u sferi ovako zacrtanih osnova svoje poetike. Naglašena je
sada, čini se, pročišćena artikulacija nekih motiva iz prethodne zbirke: to je
pre svega potpuno izgrađen odnos sebe i svog okruženja prema sakralnom, odnosno
Bogu; ne slučajno, zbirka nosi naslov
Umesto molitve prema prvoj, naslovnoj pesmi, u kojoj čitamo i ovakve stihove
paradoksalno pomerenog iskustva o ustrojstvu sveta: Ako si prijatelj/ svim
dušama golim/ s Tobom ću da ćutim /mesto da se molim.
Veoma je neobična
u tom smislu pesma Poslednji lov, sa
zaumnom, gotovo mističnom spregom udesa čoveka i vuka, te htonske životinje,
posle čijeg ubistva lovac ubija i samog sebe. Najneobičniji motivski krug, i u
prethodnoj zbirci, sada “zaodenut” ritmom i rimom, predstavljaju pesme Nede
Kovačević na filosofske teme, kojima se tako odvaja od tzv. ženske
poezije/pisma. Tu bi valjalo izdvojiti sonet Uz
Paskala dat sav u dijalektičkim suprotnostima večnog toka prirode,
Uz Epikura, Uz
Ničea, zatim pesma o heraklitovskom principu Vatra,
Orfejevo slovo, i takođe, veoma uspela
pesma Začelo, nastala na predlošku stiha Branka
Miljkovića kuda da odem posle ovog sna. Međutim, blisko ovakvom fokusu poetskog
posmatranja života i sveta, u nizu pesama ličnog molitvenog tona i iskustva,
dominiraju česti tonovi smrti i prolaznosti, kao što su pesme
Contra omnes,
Umesto molitve za nas,
Umesto večernja. Ipak, da načelo
zvučnosti nije slučajno upotrebljeno u ovoj zbirci, u poeziji u njenom
imanentnom značenju i lepoti, svedoče nam neke od izuzetno uspelih pesama ovde,
kao što su Ruski romans,
Uz njenu Lučiju(Regnava nel silenzio), sa veoma smelim
jezičkim prodorom i približavanjem u pesmi Cogito, ergo, na samom kraju zbirke,
nekim od elemenata poetike Aleka Vukadinovića (Praha me taština/sopstvenoga
zari/… Bezdno istosuštva/ od Ništa do Svega).
