Škotski ovčar je prelepi (ukusi se u principu razlikuju, ali to se ne odnosi na ovog psa) dugodlaki pas.

Boja dlake može da bude žuto-bela, crno-žuto-bela (trikolor) ili melirana (blu-merl). Postoje i varijacije boja koje nisu priznate standardima ali imaju svoje poklonike (primer skroz belog Lesija).

Karakteristična „lisičja“ njuška, inteligentne oči i bela kragna daju ovom psu crtu elegancije.

Iako izgleda kao krupna rasa (naročito mužjaci sa propisanih 56-61 cm) oni to nisu. Takav izgled im daje gusta duga dlaka. U stvari, telo Lesija podseća na telo hrta što se može videti prilikom kupanja. Pre nego što se otresu, dok im je dlaka još natopljena vodom i prilepjena uz telo vidi se elegantna linija tela. Uostalom, to se može zaključiti i na osnovu podatka da im težina retko prelazi 30 kg.

Iako danas služi uglavnom kao ukras, u svojim genima nosi zapis kako treba postupati sa stadom. Zato i neobućen pas kada se nađe među kozama ili ovcama instinktivno počinje da obavlja svoju dužnost. U tu svrhu Lesi poseduje izvanredne reflekse i reaguje munjevito sa svim promenama koje primeti.

Po inteligenciji spadaju (zajedno sa labradorima, nemačkim ovčarima i retriverima) u sam vrh među psima.

Ovi psi su oličenje odanosti (pogledaj odeljak Priče).

Zbog svoje duge dlake ne podnose visoke temperature i izgledaju pospano, traže hladovinu, dok po snegu i velikim minusima izgledaju veselo i razigrano.

Ovi psi nisu stvoreni za držanje u stanovima i na malom prostoru. Potrebna im je širina i veliko dvorište.

Ne preporučuje se ni držanje na lancu ovih lepotana jer će im duže nošenje kajša upropastiti kragnu. Prilikom šetnje koristiti meki, obli povodac a ne kajš.