|
|
|
Kratak uvod u JavaScript
JavaScript je jezik za pisanje skriptova koji se koristi uglavnom za stvaranje interaktivnih internet stranica, ali se pomoću JavaScripta mogu izrađivati i razne vrste aplikacija i igrice. Taj jezik je nastao 1995 i danas je maltene neizbežan na Internetu. Gotovo svi web sajtovi na Internetu danas u svom izvornom kodu imaju i JavaScript. Vlasnici web sajtova koriste ovaj jezik u razne svrhe: da bi stranici dali interaktivnost, da bi proverili da li je neki formular pravilno popunjen itd, ali neki koriste ovaj jezik i da bi nervirali surfere reklamnim pop-up (iskačućim) prozorima, da preusmere posetioca sajta na neki sajt gde on ne želi da ide itd.
JavaScript je relativno lak za učenje, svakako je lakši od jezika kao su što Java i C++, ali je ipak teži za savladjivanje od HTML-a. A i da bi se shvatio i naučio JavaScript u cilju dodavanja Internet stranicama, potrebno je da poznajete HTML. Na ovom sajtu možtu saznati nešto o osnovama JavaScripta, ali ako želite da naučite JavaScript, onda bi trebalo da nabavite neku dobru knjigu.
Na narednih nekoliko stranica se mogu naći primeri skriptova manipulaciju prozorima, satovi i animacija, konvertori, sprečavanje desnog klika, vidljiv i nevidljiv sadržaj, rolloveri i reflektovana slika, upotreba nizova, digitron i hotkeys, Srpsko - Nemački rečnik itd. Svi navedeni skriptovi su testirani na Internet Exploreru 6 i rade na svim IE 4+ brauzerima (ako nije drugačije navedeno). Većina skriptova bi trebalo da radi i na ostalim brauzerima.
Skriptovi za dokument |
Opšte napomene
• JavaScript kod se u HTML dokumentu stavlja unutar <script> ... </script> oznaka. Unutar tih oznaka bi trebalo da dodate i atribut language="JavaScript", ali skript će raditi i bez tog atributa. Skript kod se može staviti i u spoljašnju skript datoteku i onda se koristi atribut SRC koji pokazuje na datoteku koja sadrži skript kod, npr. <script language="JavaScript" src="ime.js"></script>. Spoljna datoteka ne sadrži ništa osim JavaScript koda - nema oznaka <script>, nema HTML-a. Takva datoteka mora biti obična tekstualna datoteka, njeno ime se mora završavati nastavkom .js i mora stajati na vrhu dokumenta (pre </head>).
• Skript oznake se nekad smeštaju u <head> dokumenta, a nekad u <body>, zavisno od potrebe. Možete da smestite neograničen broj parova oznaka <script> u jedan dokument, i u zaglavlju i u telu.
• Svaki red koda izmedju skript oznaka jeste naredba JavaScripta. Prihvata se tačka sa zarezom (;) na kraju naredbe, ali je ona opciona. Znak za povratak na početak novog reda na kraju naredbe je dovoljan da JavaScript zna da je naredba završena. Ali pazite kada pritiskate ENTER, jer to signalizira kraj reda koda, te skript neće raditi ako sintaksa koda nije kompletirana.
Vitičaste zagrade { . . .} ograđuju blok naredaba koje čine celinu i one se moraju koristiti u paru.
Kao i kod većine programskih jezika, i JavaScript kod se sastoji od iskaza koji treba da podele zaduženja, uporede vrednosti i izvrše druge delove koda. Ispod možete da vidite glavne delove gramatike JavaScript-a.
Promenljive (variables)
Koriste se za skladištenje podataka čija se vrednost može menjati. Ime promenljive ne sme sadržati nijednu rezervisanu ključnu reč i ne može imati razmak (ako je potrebno više od jedne reči, umetnite 'underscore' (npr. moja_promenlj) ili koristite format 'interCap' (npr. mojaPromenlj)). Za definisanje promenljive se obično koristi ključna reč var iza koje sledi ime koje želite da date promenljivoj, a za dodelu vrednosti se najčešće koristi znak jednakosti.
Primer: var total=50.
Operatori (operators)
Oni se obično upotrebljavaju za operacije izračunavanja ili poređenja dve vrednosti da bi se dobila treća.
Primer: Dve vrednosti se mogu sabrati upotrebom operatora sabiranja (+); total+tax
Primer: Dve vrednosti se mogu uporediti operatorom 'veće od'
(>); total>200
Izrazi (expressions)
Svaka kombinacija promenljivih, operatora i iskaza koji dovode do nekog rezultata (nešto što bi u običnom govoru odgovaralo rečenici).
Primer: total=100;
Primer: if
(total>100)
Iskazi (statements)
Iskazi su, kao i u govornom jeziku, svi gramatički elementi skupljeni u jednu punu misao. Razdvajanje iskaza tačkom i zarezom je odraz dobre forme, mada je to obavezno samo ako se više iskaza nalaze u istom redu.
Primer: if
(total>100) {iskazi;} else {iskazi;}
Primer: while (clicks<10)
{iskazi;}
Objekti (objects)
Namena objekta je da nešto definiše i oni su važan deo JavaScript-a. Tri najvažnije odlike objekta su svojstva (properties), metodi (methods) i procedure za obradu događaja (event handlers). JavaScript ima veliki broj ugrađenih ("built-in" objects) objekata koji referenciraju karakteristike dokumenta. Na primer, objekat 'document' sadrži svojstva koja odražavaju boju pozadine trenutnog dokumenta, njegov naslov, slike, boju teksta itd.
Funkcije i metodi (functions and methods)
Funkcija je definicija skupa odloženih akcija i nju poziva procedura za obradu događaja (event handler) ili neka naredba negde u skriptu. Metod je funkcija unutar nekog objekta. Na primer, funkcija koja zatvara trenutni prozor (nazvana close()), je deo objekta prozor (window object); stoga je window.close() metod.
DOM Da bi se pomoglo skriptovima da kontrolišu objekte neke stranice, ali i autorima da pronađu neki sistem u moru objekata na stranici, definisan je model objekata dokumenta (Document Object Model - DOM). DOM je nešto kao plan organizacije objekata na stranici. Na vrhu hijerarhije DOM-a nalazi se objekat window, što je u stvari prozor browsera u kojem se prikazuje stranica. On je kontejner za celokupni sadržaj koji vidite u browseru. Neki od metoda za prozor su: alert(), confirm(), prompt(), close(), open() itd., a važnija svojstva su window.status i location.
Objekat document je sledeći u hijerarhiji: svaki HTML dokument koji se učita u prozor postaje objekat dokumenta. On sadrži najviše drugih vrsta objekata u modelu (pošto se u dokumentu nalazi sadržaj koji ćete verovatno skriptovati). Neka od zanimljivih svojstava za skriptovanje su bgColor, fgColor, cookies, forms, images, title, a najvažniji metod za ovaj objekat je document.write(). Neki od ostalih objekata u DOM hijerarhiji su form, image, text, button, submit, select itd. Poznavanje DOM-a je potrebno i za pravilno referenciranje objekata u skriptovima, a najveća pomoć pri tome jeste dodeljivanje imena svakom objektu kome se može dodeliti skript u HTML-u. Svrha reference objekta je pomoć JavaScriptu da pronađe odgovarajući objekat u DOM-u. Na primer, da bi se referencirao objekat 'button' pod imenom dugme unutar obrasca koji nosi ime formular treba napisati u skriptu window.document.formular.dugme (tačka se koristi da razdvoji komponente u hijerarhijskoj referenci, a svaka referenca obično počinje od krajnjeg dosega (prozora) i sužava fokus svakom rastavnom tačkom).
Procedure za obradu događaja (Event handlers) Događaji (events) su akcije koje se odvijaju u dokumentu, obično kao posledica neke korisnikove akcije. Da li će neki objekat uraditi bilo šta kao odgovor na neku korisnikovu akciju, zavisi od atributa koji unosite u definiciju objekta u HTML-u. Atribut se sastoji od imena događaja i znaka jednakosti (npr, onmouseover=, onmouseout=, onclick=, onload= i sl), kao i uputstva šta da radi kada određeni događaj otpočne. Primer:
<button onclick="window.alert('Zdravo!')">Pritisni me !<button>
|
|
|
English
Deutsch