Veoma prijatan nacin ljubljenja nalazimo
kod “poljupca pri plesu”. I ovde je
bliskost tijela ucesnika ta koja pojacava užitak.
Šta bi još par ljubavnika mogao da traži,
sem zamracenog podijuma za ples, nježnih, ritmicnih
taktova valcera koje svira Vejn King, isprepletanih
ruku, žudnih mladih tijela koja se ljube po
mnoštvu uzbudujucih mjesta, dok im se obrazi
dodiruju u vatrenim, kao somot mekim potezima ?
Naravno, u ovakvim situacijama etikecija nece dozvoliti
paru da uživa u izuzetno prikladnom “poljupcu
usnama”. Ovo se ipak može lako postici
u privatnosti necijeg stana, uz muziku sa radija.
U stvari, “elektricni poljubac” se može
idealno izvesti pod ovim okolnostima. Medutim, dok
plešete na javnom mjestu, jedini dozvoljeni
poljupci bice oni skriveni, ukradeni uprkos budnom
oku pratilje. Pod izgovorom da svojoj partnerki
šapucete nježnosti, dozvolite svojim usnama
da joj dodirnu uho, obraz i bradu. Možda se
na ovaj nacin može ukrasti i nekoliko skrivenih
poljubaca u oko. Ove ukradene nežnosti bi trebalo
da srecnom paru budu dovoljne do dolaska kuci. Tada
par, stimulisan prethodnim užitkom pri ovim
poljupcima bez usana, može do mile volje da
se upusti u sve varijacije koje su navedene, sve
dok ne zadovolji svoja srca i usne. Pri tome ce
se, možda sjetiti stihova iz “Balade
o vjencanju” Ser Džona Saklinga, koji
glase:
O, oni se iznenada jave
i ustaju i plešu;
pa opet sednu, uzdišu
i gledaju se;
pa opet plešu, i ljube
se.
Najocaravajuciji nacin ljubljenja
naziva se “poljupcem iznenadenja”. Ovo
se izvodi kada jedan od partnera zaspi, recimo na
sofi. Kada ga onaj drugi, pri ulasku u sobu, vidi
kako spava trebalo bi da mu se prikrade na prstima.
Onda bi, polako saginjuci glavu, trebalo da spusti
mek, paperjast poljubac, pravo na usne. Prvi poljubac
bi trebalo da bude veoma lagan. Zatim intenzitet
poljubaca treba povecavati sve dok se onaj koji
spava ne probudi, a naravno i dalje od toga. Ucinak
ovakvog budenja je skoro rajski za osobu koja spava.
To je zato što, u sred sna, i to verovatno
prijatnog, jer se odnosi na drugu polovinu para,
ona na usnama nejasno osjeca poljubac, nježan
kao dodir leptirovih krila.Naravno, ona u svom dubokom
snu zamišlja da je i to dio sna, što izaziva
zaista prijatan osecaj. Onda ona postepeno, mada
još spava, osjeca da se poljupci nastavljaju.
I prijatnost se nastavlja. Zatim ona, kako pocinje
da se budi, shvata da su poljupci i suviše
stvarni za san, ali je sigurna da ipak sanja. I
tako, njena sreca biva pomucena i obuzima je tuga
zato što zna da voljenu osobu samo sanja, umjesto
da bude sa njom. Zamislite onda izuzetno zadovoljstvo
kada, dok je obuzimaju takve nevesele misli, na
usnama osjeti stvarnost silnog, žudnog poljupca.Njeno
srce divlje zatreperi. Njen puls poludi. Ona se
pita da možda ne spava. Onda otvara oci. I
onda nad sobom ugleda drago lice voljene osobe.
I osjeca culni poljubac njenih usana na svojim.
Zaista, ni jedno budenje ne može pružiti
više zadovoljstva!
Prevalentnost igara ljubljenja u ovoj
civilizaciji izaziva cudjenje. Za žovijalnu
razonodu zaljubljenih smišljene su “Pošta”,
“Poljubi jastuk” i bezbrojne druge vrste
igara ljubljenja. U ovim igrama, jer to su ipak
igre, savršeno je dozvoljeno da dvoje ljudi
razmenjuju nježnosti. U stvari, u igri “Pošta”
se podstice ljubljenje iza zatvorenih vrata - kada
je srecan par sam u sobi. Igra je toliko široko
rasprostranjena da bi komentar o nacinu na koji
se ona igra ovde bio nepotreban. Medutim, ono što
bi cinilo odlican zacin za ovu knjigu bila bi pretpostavka
o razlogu preovladavanja ovakvih igara, cak i za
vreme strašnih viktorijanskih vremena, kada
je etikecija bila tako stroga da je nastalo pravilo
po kome je zabranjivano stavljanje knjige ženskog
autora pored knjige koju je napisao muškarac!
Ove igre ljubljenja su postojale i nastavice da
postoje zato što muškarac i žena
moraju da se ljube. U stvari, covek je jedina životinja
koja poljubac koristi za izražavanje ljubavi
i naklonosti. Psi, macke i medvedi ližu svoje
potomstvo. Konji i krave trljaju njuške i vratove.
Ptice se priljubljuju jedna uz drugu.
Medutim, samo se covjek ljubi.
Samo covjek ima razlog, logiku, srecnu
sposobnost da bude sposoban da shvati car, ljepotu,
izuzetno zadovoljstvo, radost, strastveno ispunjenje
koje pruža poljubac! Priroda na svoj nacin
ljubi, ali ne posjeduje mozak da bi mogla da iskoristi
poljubac. To može samo covjek.
Možda bi bilo prikladno zakljuciti ovaj kratak
pregled umjetnosti ljubljenja izvodom iz Šelijeve
besmrtne pjesme u kojoj se javljaju sjledece rijeci:
Vidi kako planine ljube
visoko nebo,
a talasi se lome jedan o drugog.
Nece biti oprošteno ni jednom sestrinskom cvijetu
ako prezre brata svog.
A sunceva svetlost cvrsto grli zemlju,
a zrake mjesecine ljube more;
Cega su ti poljupci vrijedni
ako ti mene ne ljubiš.
