Hristos vaskrse, obrazovani! Zemqa Mu ne mo`e nauditi niti Ga grob zadr`ati. Da vaskrsnu du{e va{e, miqenice Hristove! Da zasija obraz Bo`ji u vama, o~i{}en od zemqe i spa{en od smrtne trule`i! Radujte se i veselite se, jer Mesija va{, Jedini i Jedinstveni, pobedi smrt, ovo stra{ilo svih zemnorodnih!

^udesno vaskresewe Hrista Gospoda iz groba sasvim je u skladu sa Wegovom ~udesnom pojavom u svetu. Ono odgovara Wegovom neobi~nom ro|ewu od pre~iste Devojke, i Wegovim svemo}nim delima na zemqi, i Wegovoj nebeskoj mudrosti i milosti, Wegovom nat~ove~anskom strpqewu i dostojanstvu u podno{ewu nepravdi i muka, i Wegovom bo`anskom pra{tawu sa krsta ubicama Svojim. Sve je u skladu. Sve odgovara i prili~i jedno drugom. Kao {to mo`ete po jednoj kapi morske vode poznati kakvo}u celoga mora, tako po jednom doga|aju iz `ivota Hristovog mo`ete poznati ceo karakter Wegov. Ceo Wegov karakter predstavqa jedno nezemno ~udo, sastavqeno organski od bezbrojnih ~udesa. On je svemo}ni Mesija va{, o vi obrazovani, koji vas je blagoslovio i sa krsta, i iz groba, i izvan groba.

Vaskrsewe je kao jedan draguq na nizu nezemnog dragog kamewa, {to predstavqa `ivot Gospoda na zemqi. Taj dragi kamen iste je krasote, iste dragocenosti, iste miline kao i ostalo drago kamewe na bo`anskome nizu Hristovome. Wegovo vaskrsewe je sasvim prirodno sa gledi{ta ve~nih stvarnosti koje je On otkrio svim delima Svojim i svom li~no{}u Svojom. Tre}eg dana u zoru svemo}ni Gospod ustao je iz mrtvih i javio se `iv Svojoj Svetoj Materi, `enama mironosicama i apostolima (Mat. 28; Mar 16; Luk. 24; Jov 20 i 21; 1. Kor 15, 6). Potom se On javqao kroz punih ~etrdeset dana u~enicima i prijateqima Svojim (Dela Ap. 1). Potom se javio i Svome neprijatequ i gonitequ Savlu (Dela Ap. 9). Prvo se dakle javio Svojim prijateqima i sledbenicima, kao prvim ~lanovima Crkve Svoje svete, da bi prvo wih utvrdio i obrazovao, a posle i neprijateqima. A ovim posledwim javio se koliko da bi Crkvu Svoju odbranio, toliko da bi milost Svoju pokazao prema neprijateqima Svojim. Kao i sa krsta. Jer, On "pravedne qubi i gre{ne miluje", i ho}e da se svi qudi spasu i do|u do poznawa istine.

Jo{ se vaskrsli i `ivi Gospod javqao mnogobrojnim mu~enicima i mu~enicama za ime Wegovo. Javqao se prepodobnim qudima i svetim `enama i devicama kroz svu istoriju Crkve Bo`je do dana dana{wega. Javqao se na javi i u snu, u ratovima i tamnicama, ukraj bolesni~ke posteqe i u nevoqama u kojima qudska snaga ne poma`e. Javqao se u izbama sirotiwskim, u sjajnim oltarima svetim slugama Svojim, kao i pokajanim gre{nicima u jazbinama greha. Javqao se samo tamo gde Ga je `arka `eqa i suzna molitva prizivala i gde je pojava Wegova bila neophodna. [ta da nabrajamo? To Wegovo `ivo prisustvo neprestano ose}aju istinski obrazovani qudi, oni koji nose obraz Bo`ji u sebi. Gle, vaskrsli i `ivi Gospod izrekao je kao posledwu re~ Svoju sledbenicima Svojim: I, evo, ja sam sa vama u sve dane do
svr{etka vijeka. Amin (Mat. 28, 20). Amin, Gospode!

Po Svetome Pismu. Kako je pisano od nadahnutih pisaca, i kako je prore~eno od Bo`jih proroka, onako se i zbilo. Pisano je od proroka: Ne}e{ ostaviti du{e moje u paklu niti }e{ dati da svetac tvoj vidi truhlost. (Ps. 15, 10). Pa je pisano i prore~eno: Vaskrsnu}e Bog i rasu}e se neprijateqi wegovi (Ps. 68, 1). No osim mnogih proro~anstava o vaskrsewu Hristovom u Starom Zavetu Svetoga Pisma, taj veli~anstveni doga|aj izra`en je simvoli~ki i praobrazno kroz sudbe mnogih pravednika.

Tako sudba pravednog Avraama, koji je vi{e puta bio u smrtnoj opasnosti od nadmo}nijih neprijateqa, pa je ipak iza{ao `iv i pobedonosan, predstavqa praobraz Hristove vaskr{we pobede. Sli~an je i praobraz Isaka, koji je bio polo`en pod no` oca svoga, pa ipak spasen. Praobraz je Hristova vaskrsewa i prorok Jona, koji je tri dana probavio u utrobi kitovoj, pa izba~en `iv. Tako i sudbe ostalih mnogih pravednika kao: Mojsija, Noja, Josifa, cara Davida, proroka Ilije i proroka Danila, trojice otroka u pe}i ogwenoj, mnogostradalnog Jova i mnogih drugih koji, budu}i pod bremenom nepravdi satanskih i qudskih, najzad sve pobediv{i i do slave do|o{e, o~uvav{i obraz Bo`ji u sebi nepovre|en. Zato su Sveti Oci Nikejski i stavili da je Gospood Hristos vaskrsao iz mrtvih po Svetom Pismu. Jer, vi{e ube|uje qude doga|aj koji je unapred prore~en nego li neprore~en.

A sveti jevan|elisti zapisali su u Jevan|eqima kako je sam Gospod mnogo puta predskazao Svoje vaskrsewe pred u~enicima Svojim. Upravo, kad god je Gospod predskazivao stradawe Svoje i smrt, predskazivao je istovremeno i slavno vaskrsewe Svoje (Mat. 16, 21; 17, 23; 20, 19; 26, 32; sravni Mk. 8, 31; 9, 9-31; 10, 34; 14, 28; Lk. 9, 22; 18, 33; Jov. 2, 19-22). I sve kako je predskazano, onako se i zbilo. Gospod va{ i Iskupiteq va{ namu~en je bio, raspet, mrtav pogreben, no tre}i dan slavno je vaskrsao iz mrtvih.

Qubav je nepobediva, deco carska. Wena je domovina na nebesima, weno je carstvo u ve~nosti, wena senka na zemqi, weno odsustvo u paklu. O kako je mo}na i ta senka. A stvarna qubav, ona {to plamti na ogwi{tu ve~nog roditeqstva i ve~nog sinovstva Bo`jega, ona koju je Hristos doneo na zemqu - ona je svemo}na. Satana se sa gre{nicima glupo zaradovao nad mrtvim Mesijom. Glupost satanina je do{la otuda {to je on potpuno izgubio obraz Bo`ji u sebi. Gde bi on znao - gde li se setio - kako je qubav bo`anska svemo}na? Ta mo}i wenoj nema ni sravwewa, ni mere, ni granice. Zemqa bi prsla da Hristos nije vaskrsao iz we; ne bi Ga mogla odr`ati u sebi. To je sila stvarne, nebeske, ve~ne qubavi. Sila te qubavi je neiskazana. Silom te plamene qubavi car nebeski je i posetio zemqu, izdr`ao sva poni`ewa i mu~ewa, najzad i vaskrsao. Silom wenom neduzi se le~e, demoni razgone, bolesti iscequju, bure uti{avaju, sva priroda nagoni na poslu{nost. Ona je sva ~udotvorna i gde god se javi, ma u kom svetu i ma u kom vremenu, ona ~udesa tvori.

Ovo je vera dece Bo`je, dece carske, koja su usinovqena Bogu silom qubavi Hristove. Wu nemogu da prime nenavisnici i zlotvori, bogomrsci i ~ovekomrsci, koji od greha svojih pletu lance sebi i daju ih u ruke paklenim duhovima. Ovo je vera svetlih i ~istih du{a, qudi bogoqubivih i ~ovekoqubivih. Oni je primaju i oni stradaju za wu poput stradawa Hristova. Qubav im olak{ava stradawa i sladi gor~ine. Wihove su o~i zamagqene za sva obmawiva blaga ovoga sveta, no wihov duhovni vid, opran i prosvetqen suzama, jasno gleda u domovinu ve~ne qubavi. Blago wima u Dan Suda, u Stra{ni dan rasplate Bo`je. Oni }e se odr`ati u taj dan i ogreja}e se na ogwi{tu ve~ne qubavi.

Nije li ovo va{a vera, hristonosci, i vera najslavnijih predaka va{ih? Neka ona bude i vera dece va{e. Ovo je vera nepostidna, pravoslavna, gorka kao smrt, no lekovita, kao melem nebeski, svetla kao vaskrs. Vaistinu, ovo je vera velikih du{a, istinski obrazovanih qudi, koji nose obraz Bo`ji u sebi. Oni }e u Dan Suda vaskrsloga Mesije biti pomilovani i nazvani blagoslovenim.

nazad������ na po~etak������ daqe