Plamen bo`anske qubavi u ve~nosti jednako plamti na
ogwi{tu Bo`jega roditeqstva i Bo`jega sinovstva. Vetrovi vremena tamo ne dopiru. ]udqivosti promena ne dodiruju taj plamen, niti ga povijaju, niti ga pove}avaju, niti ga umawuju. Otuda je qubav bo`anska `ivot ne stare}i, radost
nepomu}ena, mo} bezgrani~na. S tim ~udesnim plamenom u rukama, i u srcu, i u svemu bi}u Svome, si{ao je Car nebeski ~udesnim putem na ~udesnu misiju me|u qude. I rekao je bla`ene re~i: Ja sam do{ao da bacim ogaw na zemqu; i kako bi mi se htjelo da se ve} zapalio! (Luk. 12, 49). Neka je samo jedna iskra toga svetoga ogwa pala na srca va{a, dovoqno je da vam osvetli dugi put ka ve~nom ogwi{tu. Ne utuqujte je, nego je krijte i ~uvajte kao najdragocenije nasle|e, o obrazovani, vi koji nosite obraz Bo`ji u sebi.

Sin Bo`ji Jedinorodni, Premili, preklonio je nebesa i
si{ao je na zemqu nas radi i na{ega spasewa radi. Nije se spustio sa prestola na presto nego sa prestola na studen kamen. Mnogo se namu~io nas radi i na{ega spasewa radi. Kada samo toliko ka`emo: mnogo se namu~io - pa je dosta za
na{ stid i za slavu qubavi Wegove. Ali se mora vi{e kazati da bi istina bila potpuna. Mesija roda qudskog podneo je klevete, zlobe, zamke, pquvawa, {amarawa, ismevawa, {ibawa. I time nije sve re~eno. Osu|en je sa razbojnicima, raspet na krst, postradao, izdahnuo u mukama, pogreben bio. Prepunu ~a{u muka nije odbio, niti je trnov venac sebi sa glave skinuo, niti je te{ki krst s le|a Svojih zbacio. Tako je On ven~ao veru pravu, pravoslavnu, sa stradawem, i qubav sa `rtvom.

Znate li, obrazovani, za{to su Sveti Oci uneli ime Pontija Pilata, bogoubice, u na{e Vjeruju? Ne sumwajte da je tako blagoizvoleo Duh Bo`ji Sveti, koji je nadahwivao mudro{}u Svete Oce. A Duh Bo`ji Sveti blagoizvoleo je tako da bi verni ta~no i zauvek znali u koga Hrista vjeruju. Jer su se javqali, i javqa}e se, la`ni hristotsi, la`ne mesije, u svetu, da obmawuju i zbuwuju. Stoga je duh Sveti, ^ovekoqubivi, Sveprovi|aju}i, hteo da zauvek zakrili hristoverne od svake obmane i svake zabune. Stoga je On kroz usta Svetih Otaca u Nikeji ta~no opredelio na koga se Hrista misli kada se govori o Mesiji i Spasitequ sveta. Misli se, obrazovani, jedino i iskqu~ivo na onoga Isusa Hrista koji je raspet za vreme Pontija Pilata, namesnika rimskog cara u to doba. Taj Hristos jedini je pravi Hristos, jedini nela`ni Mesija, jedini ~ovekoqubivi Spasiteq. Svi ostali, koji su se predstavqali i koji se budu predstavqali svetu pod tim velikim imenom, do ivice vremena, do Dana Sudnoga, jesu la`ni Hristosi.

Jo{ je ime Pilatovo spomenuto zbog toga da se li~nost Spasiteqa sveta poka`e i potvrdi kao li~nost istorijska, a ne ma{tom izma{tana. Kada se spomene ime Pontija Pilata, onda se time opredequje i vreme i mesto pojave Hrista Gospoda u svetu. Jer, zna se ta~no, ~ak i prema istori~arima rimskim, neznabo`nim, hristobornim, kada je i gde Pontije Pilat bio namesnik kesarev. Ne znate li slabost qudsku, vi obrazovani? Po slabosti svojoj mnogi - premnogi su skloni da odri~u svoga dobrotvora, a da ne sumnjaju u svoga zlotvora. Po toj slabosti neki su qudi do sada - a takvih }e biti i od sada - sumwali u li~nost Hristovu kao li~nost istorijsku, dok niko nikad nije posumwao u postojawe jednoga ~oveka zvanog Pontije Pilat, ~oveka koji je u vreme rimskog kesra Tiberija bio kesarev namesnik u gradu Jerusalimu. Spomenom imena Pontija Pilata, dakle, hteli su Sveti Oci Nikejski naglasiti istori~nost li~nosti Hristove, koja se u odre|eno vreme i na odre|enom mestu javila i `ivela u ovome svetu.

Jo{ je ime Pilatovo uneto u Vjeruju da bi se pokazala nepravda neznabo`aca. Zakoni rimski smatrani su jednim od najsavr{enijih, dela koje su neznabo`ni narodi stvorili. Me|utim, ^ovek Nevinosti osu|en je na smrt u vreme vlasti tih mnogohvaqenih rimskih zakona nad svetom i od pravnog predstavnika tih zakona, Pontija Pilata, namesnika rimskoga kesara. U primeni na Pravedniku nad pravednicima to "savr{eno delo" neznabo`aca pokazalo se savr{enom
ni{tarijom. Jedan o~iti razlog vi{e da se sam Bog nebeski morao spustiti u svet da spase svet od sveop{teg mraka neznabo{tva. Otuda spomen Pilatovog imena u Simvolu vere zvu~i kao ve~na osuda ne samo izvr{ioca neznabo`a~kih zakona nego i samih tih zakona.

Stradao i bio pogreben, rekli su Sveti Oci Nikejski.
Pita}e te: za{to su morale i ove re~i do}i, kad je ve} re~eno raspetoga? Kad je neki ~ovek raspet na krst i ekserima prikovan, ko mo`e sumwati u wegovo stradawe? I kad izdahne na krstu, nije li ne{to sasvim prirodno i obi~no da on bude pogreben? Slovesni u to ne sumwaju. Slovesnima je to prirodno i jasno. Ali beslovesne grize sumwa. Oni misle da sebe uzvise poni`avaju}i Hrista. I sude}i sudiju svoga, misle da umaknu od osude. Javqali su se neki beslovesni qudi koji su tvrdili da Gospod na krstu nije ose}ao bolove. Govorili su da je Hristos bio samo prividan ~ovek i da kao takav nije mogao ni ose}ati muke i stradawa. Kao da nisu ~uli za ropac Sina Bo`jeg u Getsimaniji: O~e moj, ako je mogu}e da me mimoi|e ~a{a ova (Mat 26, 39)! I kao da wihovo okameweno srce nije u stawu da zadrhti pred Wegovim uzvikom bola na krstu: Bo`e moj, Bo`e moj, za{to si me ostavio? (27, 46)! O nepravednici, zar ne verujete u stradawe najve}eg Stradalnika? Zar odri~ete bol od koga je zemqa uzdrhtala i sunce pomra~ilo? Zar se va{e srce okamenilo pred bolom od koga se kamewe rascepilo? Ovo }e kamewe svedo~iti protiv vas u Dan Rasplate, u Stra{ni Dan.

Bla`ena su dva mu`a, Josif i Nikodim. Gle, oni se potrudi{e oko mrtvog tela Gospodwega. Skido{e ga sa krsta sa
strahopo{tovawem, pa`qivo ga obavi{e platnom s mirisima, i ~esno sahrani{e u grobu. A Jevreji do|o{e i grob utvrdi{e i zape~ati{e. I izmoli{e stra`u od Pilata da stra`ari kod groba da ne bi neko ukrao telo umrlog Hrista. Tako je sve bilo; i slovesni tako veruju. Ali je bilo beslovesnih, koji su ponavqali bajku da telo Gospodwe nije bilo potpuno pogrebeno no samo prikriveno. Iz te bajke pustolovni kwi`evnici ispredali su druge bajke, neistinite i nepravedne.

Sve te neistine i nepravde protiv Spasiteqa sveta unapred je provi|ao Duh Bo`ji Sveti, koji je obasjavao i nadahwivao Svete Oce u Nikeji. Zato ih je On i pobudio da pored re~i: raspetoga - stave i re~i: postradalog i pogrebenog. Da biste vi, obrazovani, i potomci va{i. Za vazda znali istinu o Gospodu Spasitequ svom. I da bi se istinom mogli boriti protiv neistine.

Ovako su izrazili Sveti Oci veru na{u u Gospoda Spasiteqa, iskupiteqa i Preporoditeqa roda qudskog, iz qubavi postradalog za gre{nike. Ovo je vera objavqena svima i ponu|ena svima. No wu nemogu primiti neblagodarni, samo`ivi, samodovoqni, bezdu{ni. Kako bi je primili oni koji zatrpa{e zemqom obraz Bo`ji u sebi i od sebe napravi{e grob du{e svoje? Vaistinu, ne}e grobovi u}i u ve~no Carstvo Bo`je. Nego }e trule` biti predata ogwu neugasivom.

Ovo je vera blagodarnih du{a. @ive}i u ovoj dolini ~emera i u`asa, oni ~ine dobro ne o~ekuju}i vra}awa. Oni su poznali trnovitu wivu ovoga sveta, te ula`u sve starawe da wihov trag ne bude jedan trn vi{e. Oni }ute kada ~uju zajedqivi prekor: svi su trwe, zar }e te vi biti ru`e! I pla~u u potaji za bra}om svojom koja se revnosno trude da trag svoj u ovome svetu obele`e trwem. Jedno trwe drago je srcu wihovome, jedno jedino - ono po kome je ne`na noga Bo`jeg sina kora~ala i na kome su se ru`e rascvetale. Blagodarna srca, gledaju oni te ru`e, i opijaju se mirisom wihovim - o jedinim podno{qivim i `ivotvornim mirisom usred zapaha bu|e i smrti.

Blagodarne du{e gledaju i vide mnogo drugo trwe ukraj puta Hristovoga. One vide trwe gor~ine, vrt svete Matere Spasiteqa sveta, sav natopqen suzama, no sav rasko{no rascvetan u bele ru`e. I gledaju}i vide mnoge druge, mawe vrtove pravednika i za pravdu stradalnika, trnovite stabqike oki}ene raznovrsnim cve}em. I di{u}i ose}aju da sve to cve}e li~i na Hrista i miri{e mirisom Hristovim, zdravim `ivotvornim. I ose}awe blagodarnosti prema nebeskom Vrtaru navire u srca wihova i preliva se. I oni se trude svim silama da svoj `ivot i `ivot prijateqa svojih u~ine cve}em, kalemom Hrista Raspetoga.

Ovo je va{a vera hristonosci, vera predaka va{ih, blagodarnih Hristu Gospodu do smrti. Neka ovo bude i vera dece va{e, s kolena na kolena, sve do kraja, do Dana Suda Hristovoga, ne kome }e se cve}e primiti, a besplodno trwe baciti u ogaw. Ovo je vera nepostidna, pravoslavna, spasonosna. Vaistinu, ovo je vera istinski obrazovanih qudi, onih koji nose obraz Bo`ji u sebi. U Dan Rasplate lica wihova zasija}e kao sunce i li~i}e na Boga. I bi}e nazvani blagoslovenim.

QUBAV. KRST. SMRT.

nazad������ na po~etak������ daqe