I prorok i vidilac, pogledav{i u ve~nost, videli su ovu bez sunca i meseca i zvezda, no ipak sa svetlo{}u nekom neizre~enom, koja prodire svuda i obasjava sve (Is. 60, 19; Otkr. 21, 23). Znate li, obrazovani, kakva je to svetlost? Vi poga|ate, to je ve~na Svetlost od lica Svevi{wega. To je svetlost ve~noga Roditeqa, i Svetlost ve~noga Sina, i Svetlost ve~noga Duha Svetoga - jedna Svetlost, jedno Bo`anstvo, jedna Krasota.

Sveti oci Nikejski, prosvetqeni tom Svetlo{}u iz onoga sveta, iskazali su odnos Hrista Gospoda prema Ocu nebeskom i odnos Wegov prema stvorewima sa slede}ih {est re~i. Sa ~etiri re~i iskazali su onaj prvi odnos, a sa dve ovaj drugi.

Prva re~: Svetlost od Svetlosti. Re~eno je od velikog tajnovidca: Bog je Svetlost i tame u Wemu nema nikakve (Jov. 1, 5). Kad je roditeq svetlost, {ta mo`e sin biti drugo do svetlost? Kad je ve~ni Otac Svetlost, i Sin je Wegov Svetlost. Svedo~anstvo Sina o sebi glasi: Ja sam svjetlost svijetu (1. Jov. 8, 12). Blago vama ako sebe mo`ete nazvati samo osvetqenim ovom Svetlo{}u!

Druga je re~: Bog istiniti od Boga istinitoga. Jednom se usudi apostol Filip re}i Gospodu: Gospode, poka`i nam Oca i bi}e nam dosta. Na to mu blagi Gospod odgovori: Ko vidje mene, vidje Oca. I jo{ dodade: Vjerujte meni da sam ja u Ocu i Otac u meni (Jov 14. 8-11; sravni 12,45). Opet re~e: Sve {to ima Otac, moje je (16, 15). Opet re~e: Ja i Otac jedno smo (10, 30). To je bilo onda kada Jevreji digo{e na Wega kamewe da Ga ubiju, zbog toga, kako sami reko{e, {to ti, ~ovjek budu}i, gradi{ se Bog (10, 33). Toliko su oni, grehom zaslepqeni, mogli videti, zato su tako i govorili. Oni su u Hristu - ili boqe re}i na Hristu - videli samo telo ~ove~ije, ali ono {to je stajalo iza zavese telesne, iza porfire krvi i mesa, bilo je sakriveno od o~iju wihovih. Gle, obi~na bakarna `ica na zemqi i bakarna `ica koja prenosi elektrinu, misao i glas, izgledaju istovetne za sve o~i, bez uma i iskustva. Pokrivalo je bilo na vidu wihovom duhovnom, te gledaju}i nisu mogli videti su{tastvo Bo`je u su{tastvu ~ove~jem.

To su mogli videti kr{teni, o~i{}eni i osve}eni. Videli su apostoli sveti, i svi duhovni qudi kroz mnoge i mnoge vekove, kao i Sveti Oci Nikejski. Bog bje{e u Hristu, svedo~i apostol Pavle (1. Kor. 5, 19). Ovo je Bo`je otkrivewe. No da je Ro|eni od Boga - Bog istiniti od Boga istinitoga, nije li to jasno iz pojma o roditequ i ro|enome u svima carstvima `ivota? Istiniti Bog mogao je roditi samo istinitoga Boga.

Tre}a je re~: Ro|enog. To jest: Sin Bo`ji ro|en od Boga. Svetlost ro|ena od Svetlosti, Istina ro|ena od Istine, @ivot od @ivota, Slava od Slave, Bog istiniti od Boga istinitoga. Um qudski donekle i pojmi ra|awe tela od tela, ali slabo poima ra|awe duha od duha. A Bog je duh. Telesno ra|awe, obrazovani, samo je senka ili simvol duhovnog ra|awa. Dosta vam je, hristonosci, {to znate da Mesija i Spasiteq va{ nije smrt od smrti, tama od tame, trule` od trule`i, niti nemo} od nemo}i, no Svetlost od Svetlosti, Bog istiniti ro|en od Boga istinitoga. A kako je On ro|en u ve~nosti, to }e vam se, ako bude bilo potrebno, kazati u ve~nosti. O, kaza}e vam se onda kada iza|ete iz ovoga sveta, i kapija se za vama zaklopi.

Re~eno vam je jedanput da je Mesija va{ - Sin Bo`ji Jedinorodni, jedini od Boga ro|eni, pa neka vam je radost ponovo ~uti o Wemu kao ro|enom. Jer, ra|awe ozna~ava qubav. Napred vam je re~eno da je On jedini od Boga po jestestvu ro|eni, Najvi{i od Najvi{ega, pre svih vekova Ro|eni od Svevi{wega. A sada se Wegovo ra|awe odvaja i razlikuje od stvarawa. On je ro|en, ali nije stvoren. On mo`e li~iti na stvorewa, ali nije stvorewe.

^etvrta je re~: Jednosu{tnog Ocu, to jest: jednoga bi}a sa Ocem. Ne razume li se to samo po sebi posle svega re~enog o Wemu? Jer kad je re~eno da je On Sin O~ev, time je ve} objavqeno i to da je On iste bitnosti, istoga jestestva, sa Ocem. I kad je re~eno: Svetlost od Svetlosti, opet je time objavqeno da je ro|ena svetlost ravna po bitnosti i jestestvu ra|aju}oj svetlosti. I kad je re~eno: Boga istinitoga od Boga istinitoga, time je potvr|ena istina da je Sin jednobitan sa Ocem Svojim. Najzad kad je re~eno: Ro|enog, Nestvorenog, time je jo{ ja~e nagla{eno ono {to je i ranije bilo objavqeno. Jer, ono {to je ro|eno istog je bi}a kao i roditeq, dok ono {to je stvoreno druk~ijeg je bi}a i jestestva od stvoriteqa svoga. Pogledajte i vidite: dete ro|eno istog je bi}a kao i otac wegov, a sekira je druk~ijeg bi}a i jestestva od kova~a svoga.

To su ~etiri re~i kojima su Sveti Oci Nikjeski hteli opredeliti odnos Sina Bo`jega Hrista prema Wegovom Ocu u ve~nosti. A ovo su dve re~i kojima su oni hteli opredeliti odnos Sina Bo`jega prema stvorewima.

Prva re~: Nestvorenog. Nebesa i zemqa i sve {to se vidi i ne vidi, sve izvan bi}a Boga, Jedinog, @ivog - sve je to stvoreno. Jedini je Stvoriteq nestvoren. I kao {to je Otac nestvoren, tako je i Sin nestvoren. On je ro|en, a nije stvoren. Od po~etka On je delateq, a ne delo, uzro~nik stvarawa, a ne tvar. Save~an Ocu, istobitan sa Ocem. Sa Alfom i Omegom On je Alfa i Omega. S Bespo~etnim - Bespo~etan. Vanvremen, vanprostoran, ve~it, besmrtan. Wegovo je bi}e nerazlu~no od bi}a O~evog: Wegova svetlost i slava nerazdvojni od Svetlosti i slave O~eve. O~eva mo} i Wegova je mo}. Nije li otuda jasno da Sin Svevi{wega nije stvoren? Jer kako bi bio stvoren onaj koji ve~ito jeste? I od koga bi bio stvoren Onaj koji je save~an Ocu?

Kao {to se, hristonosci, ne mo`e govoriti o suncu bez svetlosti, i o izvoru bez vode, takose ne mo`e govoriti ni o Ocu bez Sina, ni o Sinu bez Oca. Zato se i ka`e da je Spasiteq va{ nestvoren. Jer da je stvoren, i On bi, kao mnogi iz broja stvorenih, potrebovao Sebi Spasiteqa. Da je stvoren, On ne bi bio Sin no jedan od usinovqenika. Vaistinu, On je Sin, a ne usinovqenik. Ako bi i On bio samo usinovqenik, onda Svevi{wi ne bi imao Sina ro|enog. Onda se Svevi{wi ne bi mogao nazivati Ocem. Onda ve~no roditeqstvo ne bi postojalo. Ne bi postojala ni qubav ve~na. Ne bi postojalo ni roditeqstvo ve~no ni sinovstvo ve~no - dva stuba qubavi ve~ne. Ali neka se raduju srca va{a, deco Bo`ja, {to postoji i roditeqstvo, i sinovstvo, i - qubav. Neka vas obasjaju zraci ve~ne qubavi.

Druga re~: Kroz koga je sve postalo. Sve stvoreno stupi u
bi}e svoje Wime. Kao {to je i pisano o re~i Bo`joj: Sve je kroz Wu postalo, i bez We ni{ta nije postalo {to je postalo (Jov 1, 3). Sin Bo`ji Jedinorodni, dakle, ne samo nije stvoren nego je On - Tvorac. Wime je sve postalo i bez Wega ni{ta nije postalo {to je postalo. Svo {to je stvarawem
do{lo do bi}a svoga na nebu i na zemqi, delo je Sina koliko i Oca; i sve {to biva pod vla{}u je Sina kao i Oca.

Tako su Sveti Oci na{i izrazili Neizrazivoga. Tako su oni stavili u re~i veru svoju i veru va{u, a sve na osnovu pisanog otkrivewa Gospoda Isusa Hrista i nepisanog otkrivewa Duha Bo`jeg Svetog. No znajte da Onaj koji se ne da stesniti ni u celu vasionu, ne mo`e se stesniti ni u re~i qudske.

Sve ovo {to je dosad re~eno o Wemu, hristonosci, re~eno je o Bogu Svevi{wem u ve~nosti, u samom Sebi, van stvarawa i izvan stvorewa. Govoreno je o ve~no tajnome Ocu i nejavqenome Sinu; o Bi}u ve~nome, koje samo Sebi roditequje i Sinuje, i nema potrebe ni u ~em izvan Sebe. Govoreno je o ~udu Postojawa, bez promene, bez starewa i bez smrti; o neumalivom Plamenu bo`anskom, od koga je uzro~no zavisna svaka druga svetlost, nevidqiva i vidqiva.

A ovo {to sada sleduje jeste opis Boga Stvoriteqa,
spu{tenog u vreme, u prostor, u ograni~ewa, me|u stvorewa Svoja. Kao kada se majka prikloni i nadnese nad uplakano dete u kolevci, tako izgleda spu{tawe Stvoriteqa qudi me|u qude, u ovu dolinu pla~a.

Ovo je vera misaonih i molitvenih du{a. Wu te{ko primaju ~ulni i pra{inom zapretani. Misaoni qudi saznaju ograni~enost razuma qudskog, naspram sve novih i vi{ih planina od tajni koje se ra|aju jedna za drugom. Tek {to su se s naporom ispeli na jednu od tih planina, i jedva odahnuli i zaradovali se, a pred wihovim o~ima ukazuje se druga, vi{a planina. I tako redom, s kolena na koleno.

Oni gledaju i vide da nijedna otkqu~ana tajna nije mesija no prete~a - prete~a novih tajni. Sve novo, otkriveno, saznano, nije otkrivewe no zavesa koja skriva sve nova ~udesa, bez imena, bez broja, bez konca. Zato oni molitveno uzdi`u um svoj ka Svevi{wem i svesrdno primaju od Wega ono otkrivewe o posledwim i najvi{im tajnama koje je On po qubavi i mudrosti blagoizvoleo objaviti rodu qudskom. Primaju ga sa rado{}u i objavquju sa smelo{}u. [ta mogu o~ekivati od ~oveka? I {ta im sinovi ~ove~iji, koji zajedno sa wima putuju, mogu re}i o Bo`anskim tajnama, ne~ulnim, nevidqivim, nedodirqivim, iza bezbrojnih planina od tajni prirodnih? [ta mogu ~uti oni od ~ulnih i pra{inom zapretanih? Ni{ta {to ve} nisu ~uli i - odbacili. Zato im je toliko drag Mesija, Jedini, Istiniti, koji je kao li~ni svedok do{ao iz carstva posledwih tajni i javio im onoliko koliko du{a qudska na zemqi mo`e primiti i nositi.

Ovo je va{a vera, hristonosci, vera predaka va{ih, misaonih i molitvenih. Neka ona bude i vera dece va{e, s kolena na koleno, sve do kraja puta. Vaistinu, ovo je vera istinski obrazovanih qudi, onih koji nose obraz Bo`ji u sebi. U Dan Suda Bo`jega oni }e se odr`ati i opravdati verom i ~istotom i dobrim delima svojim. I bi}e nazvani blagoslovenim.

SVETLOST. ISTINA. RE^.