Sa strahom i trepetom da pogledamo kroz od{krinutu zavesu ve~nosti. Tu zavesu nije od{krinula nemo}na ruka qudska. Wu je od{krinuo On, Jedini, @ivi, Istiniti. Da nije to On u~inio ko bi drugi mogao? Svi umovi qudski sa svima silama podnebeskim ne bi mogli tu zavesu pomeriti ni za dlaku.

On se smilovao na qude i pomerio je zavesu. I tri mlaza svetlosti blesnula su na qude, koji nose obraz Wegov u sebi. I obrazovani su to videli i ustreptali od svete radosti. On se objavio kao Nesravwivi; ravan jedino samome Sebi. Jedini, @ivi, Istiniti, objavio se kao Otac, Svedr`iteq, Tvorac.

Va{a nemirna misao hita sa pitawem: ~iji otac? I otkad Otac? Otac Gospoda na{eg Isusa Hrista, i otac od ve~nosti. Pre stvorewa sveta On je bio otac. Pre vremena i vremenih bi}a, pre angela i svih nebeskih sila, pre sunca i meseca, pre zore i mese~ine, Otac je rodio Sina Svog Jedinirodnog. Govore}i o ve~nome smemo li izgovoriti re~ - kada? Od kada je Bog - Bog, od tada je Bog - Otac. No u Wemu nema kada, jer u Wemu nema koluta vremena.

Svevi{wi objavquje sebe prvo Ocem, pa onda Svedr`iteqem i Tvorcem. To je vama obrazovanim jasno. Wegovo roditeqstvo odnosi se na Wegovog save~noga Sina, a svedr`iteqstvo i tvor~estvo na svet stvoreni, vidqivi i nevidqivi. Prvo, dakle, Otac, pa Svedr`iteq i Tvorac. U ve~nosti niko Boga Ocem nije mogao nazvati osim Sina Wegovog, Jedinorodnog.

A u vremenu? Ni u vremenu, kroz vekove i vekove - niko.
Slu{ajte drevnu istoriju roda qudskog, i primite je k srcu. Ona daje svetlost umu va{em i radost du{i va{oj.

Kad je svet stvoren, i kada je Adam izgnan iz Raja zbog greha smrtnog, odvratnog greha neposlu{nosti prema Stvoritequ svome, pa sve do silaska Sina Bo`jeg na zemqu, niko od smrtnih nije se usudio nazvati Boga svojim Ocem. Najdivniji izabranici Wegovi nazivali su ga najve}im imenima; imenovali su ga i Svedr`iteqem, i Sudijom, i Svevi{wim, i Carem, i Gospodom nad vojskama, samo ne imenom Oca, imenom slatkim.

Najboqi u rodu qudskom mogli su se osjetiti kao stvorewa jednog svemo}nog Stvoriteqa, kao lonci jednog bo`anskog Lon~ara; nikada kao deca jednoga Oca nebesnog. To pravo dato je qudima kroz Gospoda Isusa Hrista. Nije svima dato, no onima koji ga primi{e. Koji ga primi{e dade im vlast da budu sinovi Bo`ji (Jov. 1, 12). To jest: da budu posiweni i da mogu osloviti Boga: Avva, O~e! (Gal. 4, 5-6; Rim. 8, 14-16)!

To usinovqewe - dar milosti Bo`je - objavio je i ponudio qudima sam Hristos na samom po~etku slu`be Svoje u svetu. On je objavio qudima da mogu od tada nazivati Boga Ocem svojim govore}i: Ovako, dakle, molite se vi: O~e na{, koji si na nebesima (Mat. 6, 9). I od tada do danas mnogi milioni mladenaca i staraca na kugli zamqinoj iz dana u dan bruje: O~e na{!

Zli duhovi nemaju prava imenovati Boga Ocem svojim. I nepokajanim gre{nicima ne da se da izgovore tu slatku re~: O~e! Samo pravednicima i pokajnicima dade se to pravo da u molitvama svojim mogu od sveg srca i du{e uzviknuti Bogu: O~e na{! Onima pak koji vojuju protiv Boga i Bo`jeg zakona, bilo u mislima ili re~ima ili delima, nikako se ne da osloviti Boga imenom ute{nim i slatkim: O~e!

Tri stotine i osamnaest Svetih Otaca u Nikeji, koji
sastavi{e Vjeruju svih vas, koji nosite obraz Bo`ji u sebi, koji ste obrazovani, imenovahu Boga najpre Ocem, pa onda Svedr`iteqem i Tvorcem. To u~ini{e prosvetqeni Duhom Bo`jim Svetim. U~ini{e to prvo zato {to je Svevi{wi Otac Gospodu Hristu pre vremena i stvorewa sveta. I drugo zato {to je vaplo}eni Sin Bo`ji doneo kao prvi dar qudima - sledbenicima Svojim - usinovqewe, to jest pravo da mogu Oca Wegovog imenovati Ocem svojim. O~e na{! Kakva radost pod suncem i zvezdama mo`e ve}ma obradovati srca va{a, o obrazovani, koji nosite obraz Bo`ji u sebi? I ne samo da vam je Gospod Sin Bo`ji dozvolio da imenujete Svevi{wega, Jedinoga, @ivoga, Istinitoga, Ocem va{im, nego je ~ak i zapovedio: I ocem svojim ne zovite nikoga na zemqi; jer je u vas jedan Otac koji je na nebesima (Mat. 23, 9). O radosti
va{e, radosti neiskazane! Pravo roditeqstvo je na nebesima, iznad sunca i zvezda. Roditeqstvo na zemqi je samo senka i simvol.

Radost je va{a i u tome {to je Otac va{ nebeski Svedr`iteq i Tvorac. Sveti Oci Nikejski, prosvetqeni Duhom Bo`jim Svetim, nazvali su Svevi{wega najpre Svedr`iteqem, pa Tvorcem. Ne izgleda li prirodnije, re}i }e te, da se prvo ne{to stvori, pa onda dr`i; i da bi Svevi{wega trebali najpre nazivati Tvorcem, pa Svedr`iteqem? Tako samo izgleda, ali ne cenite po izgledu kad o Istinitom mislite. Gle, Bog i jeste prvo Svedr`iteq. Pre nego je sazdao nebo i zemqu, Bog Svedr`iteq dr`ao je u Sebi i plan stvarawa, od krupnica do sitnica, i sve sile, sve zakone, sve poretke. Bez toga umnoga svedr`iteqstva, kako bi stvarawe bilo mogu}e i izvodqivo?

Kad je pak veli~anstveni Stvoriteq stvorio oba sveta, vidqivi i nevidqivi, On je produ`io da bude Svedr`iteq i da sve sile u oba sveta, sve zakone i poretke, dr`i potpunce u neodoqivoj mo}i Svojoj. Nijedan vrabac ne mo`e pasti na zemqu bez Oca va{eg, potvrdio je Sin Bo`ji (Mat. 10, 29). Ni dlaka s glave va{e ne}e propasti (Lk. 21, 18) opet bez voqe Boga Svedr`iteqa. Svojom krepkom rukom dr`i Bog ~ak i sile odre~ne i bogoborne. Sva wihova dejstva protiv zakona Wegovih i protiv vernih On obr}e i iskori{}uje na dobro, po neopisivoj mudrosti i mo}i. I dovodi sve u sklad sa Svojim planovima.

Nijedna suza pravednika, ma i u more kanula, ne ostaje zaboravqena. Nijedna dobra ili zla re~, u svetu izre~ena, ne ostaje bez odgovora Bo`jeg, javnog ili tajnog.

Otac, Svedr`iteq, Tvorac. To je Bog va{, Jedini, @ivi, Istiniti. Kao Tvorac, Bog je stvorio nebo i zemqu i sve stvari vidqive i nevidqive. Bog na{ na nebesi i na zemqi, sve {to je hteo stvorio je (Ps. 115, 3). Pod nebom su sve{teni tuma~i oduvek razumevali carstvo angela i svih ostalih mogu}ih nebeskih sila, vidqivih za Boga, nevidqivih za nas. Pod zemqom su razumevali sve tvari na zemqi, u zemqi, oko zemqe i od zemqe, dostupne ~uvstvenom poznawu na{em.

Sve vidqivo i nevidqivo {to je stvoreno, stvoreno je Bogom. Ne postoji nikakav drugi Tvorac, ni na nebu ni na zemqi, osim Svevi{wega. Niti postoji i{ta stvoreno, od najve}eg do najmaweg, {to je neko drugi stvorio izvan Svevi{wega. On je jedini Tvorac u punom i pravom smislu. U punom i pravom smislu Tvorac je onaj koji je stvorio i gra|u i gra|evinu, i stvari i oblike stvari; i koji je u sve uneo neku tajnstvenu silu postojawa, uzajamnog odnosa, privla~nosti i odbojnosti, pokreta i `ivota.

Zato kad ~ujete govor da je Stvoriteq stvorio sve {to je stvoreno, razumite to kao da je re~eno da je Stvoriteq stvorio ne samo oblike tvari od gotove gra|e nego i samu tu gra|u. U tome se i projavila puno}a Bo`je tvora~ke mo}i {to je On stvorio i jedno i drugo. Da li se ta gra|a sastojala iz ~etiri velike stihije: zemqe, vode, ogwa i vazduha, kako su to stari mislili, ili je i to ~etvoro, uza sve ostalo ukupno, iz jedne pragra|e elektri~nog svojstva, kako to novi nau~nici misle, - zar }emo se u to sada upu{tati? Nesumwivo je jedno: da je i osnova i potka svukolikog tkiva vasionskog izum i tvar velikoga Boga Stvoriteqa.

Svu ~udesnost i veli~anstvenost toga tkiva, o obrazovani, mogu li sve misli qudske domisliti? Ili sve o~i obuhvatiti? Ili svi jezici iskazati? Oblici i boje, brojevi i srazmere, muzika i pesma, radosti i bol, svetovi u vodi, svetovi u pra{ini, svetovi u vazduhu, ogwena kola zvezdana - ne nagoni li sve to vas, obrazovane, na molitveno }utawe vi{e nego na govor?

No znajte da sve to ~udo i veli~anstvo vidqive vasione jedva je kao ki}ena garda pred kapijom carske palate, pred vratima sveta nevidqivog, carstva duhovnog, angelskog. A tamo za vratima i jeste tek pravo ~udo, ~udo iznad svih ~udesa, veli~anstvo iznad svih veli~anstava. Tamo gde mesto sunca svetli sam Svevi{wi Car careva (Otkr. 22.5)! Tu tek ne poma`e ni misao, ni oko, ni uho, ni jezik. Veliki apostol bio je duhom uznet do tre}ega neba i odnesen u raj, i ~u neiskazane rije~i koje ~ovjeku nije dopu{teno govoriti (2. Kor. 12, 4).Tako u nebesima, i u duhovnom carstvu Cara Stvoriteqa, sve previ{ava na{u sada{wu mo} shvatawa i izra`avawa.

A ovaj svet vidqivi prema onom svetu nevidqivom jeste kao senka prema stvarnosti, kao simvol prema duhu, kao slova prema smislu, kao pismo o daqwoj domovini izgnanika. No i jedan i drugi svet stvorio je isti Tvorac. On jedini dr`i oba sveta Svojom neumornom i svedr`ivom rukom - jedini Svedr`iteq. On jedini vodi ih tajanstvenim putevima ka tajanstvenim ciqevima, koje im je On predodredio - On, blagi Otac gospoda Hrista i svih izabranih ~eda Svojih.

Ovo je vera uplakanih, koji pla~u za pravdom, istinom i `ivotom. Ovo nije vera slugu nepravde, la`i i smrti, prijateqa smeha, koji zavr{avaju o~ajawem. Ovo je vera uplakanih nad nemo}i svojom i nemo}i svega roda ~ove~ijega. Oni i{tu Isto~nika pravde, istine i `ivota. I ovaj Isto~nik im se daje. Tada se wihove suze `alosti pretvaraju u suze radosti. Jer na{li su najdragocenije blago - Oca, Svedr`iteqa, Tvorca. [ta im ostaje vi{e da i{tu kad Wime dobijaju sve? Jedino im ostaju - suze pokajawa kojim se miju od svake nepravde i la`i i brane od ve~ne smrti. Omiveni suzama pokajnicama, oni postaju blagi i milostivog srca prema bra}i svojoj, saputnicima svojim na putu za ve~nu domovinu. I poma`u ovima da poznadu pravoga Boga, Isto~nika pravde, istine i `ivota.

Ovo je va{a vera, hristonosci, vera predaka va{ih, koji ne `ali{e ni truda ni suza dok se Gospodu ne pribli`i{e i utehu ne primi{e. Neka ovo bude i vera dece va{e, s kolena na koleno, sve do kraja vremena. Ovo je vera nepostidna, pravoslavna, spasonosna. Vaistinu, ovo je vera istinski obrazovanih qudi, onih koji nose obraz Bo`ji u sebi. Na Sudu Bo`jem wima ne}e biti te{ko. Nazva}e se blagoslovenim.

OTAC. SVEDR@ITEQ. TVORAC.

nazad      na po~etak      daqe